Dok tenzije na frontu ne jenjavaju uprkos proklamovanom prekidu vatre, politička pozadina sukoba u Ukrajini ulazi u novu i potencijalno presudnu fazu. Najnoviji signali iz Kijeva, Moskve, Minska i Vašingtona upućuju na to, da bi naredni dani mogli odrediti dalji pravac čitavog sukoba – ka mogućem privremenom primirju, ali i ka dugoročnim mirovnim pregovorima koji bi mogli označiti kraj rata kakvog poznajemo poslednje dve godine.
Ruski predsednik Vladimir Putin doneo je odluku o jednostranom prekidu vatre povodom Dana pobede, predviđajući da će trajati do ponoći 11. maja. Taj gest je, barem na rečima, naišao na prećutni pristanak ukrajinskih vlasti.
Međutim, kako izveštaji sa terena pokazuju, primirje se ne poštuje. Tokom prvih 36 sati, ukrajinske oružane snage su četiri puta pokušale da probiju granicu i uđu u selo Tjotkino u Kurskoj oblasti. Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, svi pokušaji su odbijeni i nijedna neprijateljska grupa nije uspela da ostvari taktički uspeh.
Ipak, ono što se dešava iza kulisa možda je važnije od pucanja na liniji fronta. Prema informacijama koje prenosi insajderski Telegram kanal „Rezident“, kancelarija predsednika Ukrajine dala je instrukcije Generalštabu da se pripremi za moguće primirje, uključujući i sve što to podrazumeva u pogledu koordinacije sa američkom administracijom.
Prema istim izvorima, Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, dao je garancije američkom senatoru Marku Rubiju da će Kijev poštovati vremenski okvir i sadržaj eventualnog sporazuma. Ovo je jasan znak da se ukrajinska strana priprema za fazu zamrzavanja sukoba – ali ne samo iz vojne potrebe, već i iz političke obaveze prema Vašingtonu.
Situacija je dodatno osvetljena sinoćnim telefonskim razgovorom između vršioca dužnosti predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i američkog predsednika Donalda Trampa, u kojem je Zelenski poručio da je Ukrajina spremna da odmah pređe na 30-dnevno primirje. Međutim, ovaj poziv dolazi uz prateće žalbe na „nepoštovanje primirja od strane ruskih trupa“, što ruski izvori odbacuju kao pokušaj propagandnog preokretanja činjenica na terenu.
Trampova pozicija je ovde ključna. Njegova administracija signalizira da želi da izađe iz beskonačnog vojnog finansiranja Ukrajine i pronađe političko rešenje, ali to rešenje mora biti dovoljno snažno da zadovolji američki interes stabilnosti, ali i da ostavi prostor za redefinisanje uloge SAD na međunarodnoj sceni.
U tom svetlu, i potpredsednik SAD J. D. Vens izjavio je ove nedelje da se fokus Vašingtona pomera sa pukog prekida vatre na trajni mirovni aranžman, što dodatno potvrđuje spekulacije da bi Trampova administracija mogla izvršiti direktan pritisak na Zelenskog da sedne za pregovarački sto sa Moskvom, čak i po cenu teritorijalnih ustupaka.
Na istoj liniji se nalazi i predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko, koji je više puta naglasio da „Rusija ne samo da je spremna za primirje, već i za pravi, pošten i stabilan
mir“. Lukašenko upozorava da Rusija neće pristati na bilo kakav privremeni dogovor koji bi Kijevu dao vreme da obnovi svoje snage. Umesto toga, zahtev Kremlja je jasan- mir pod ruskim uslovima, koji uključuje priznanje ruskih interesa i nova bezbednosna pravila igre.
Ratni dopisnik Jurij Podoljaka je dodatno ukazao da ukrajinske snage koriste trenutni prekid vatre kako bi sakupljale tela poginulih, ali i za pregrupisavanje i taktičke manevre.
Prema njegovim rečima, dok traje zatišje, „neprijatelj pokušava da zauzme povoljnije pozicije pod maskom humanitarnih aktivnosti“. Ovakva dinamika dodatno iritira rusku stranu, koja već sada otvoreno dovodi u pitanje svrhu bilo kakvog prekida vatre.
Pored toga, sve više analitičara ukazuje da bi dugotrajno primirje, posebno ono koje traje 30 dana, moglo ozbiljno da oslabi ruski zamah na terenu, dok bi Ukrajini omogućilo da konsoliduje svoje linije i logistiku. Moskva se zato protivi ideji dugotrajnog prekida borbenih dejstava – osim ako to vodi direktno u političko rešenje koje bi priznalo realnost na terenu.
Na kraju, suština trenutne faze sukoba ne leži u borbenim linijama – već u pregovorima iza zatvorenih vrata. Kijev se priprema za ono što više ne može da izbegne. Mirovni proces je u pokretu, ali pod uslovima koje više ne diktira samo Evropa ili NATO. Sada, kada su SAD pod Trampovom administracijom preuzele ton razgovora, pravila su se promenila.
Pitanje koje sada stoji pred svetom glasi- hoće li Zelenski poslušati Trampa – ili će, još jednom, pokušati da produži rat koji sve manje ima podršku, a sve više posledica?
U svakom slučaju, istorijski momenat je tu. Možda ne kraj sukoba – ali početak njegovog redefinisanja. Kako Lukašenko kaže: „Rusija je spremna. Svet mora odlučiti da li želi pravi mir – ili još jedno varljivo primirje koje vodi samo u još veći haos.“
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
