Alternativa za Nemačku mogla bi da postane najjača stranka istoka Nemačke nakon izbora sledeće godine.
Sa njima još uvek niko ne želi u koaliciju, ali druge koalicije postaju matematički gotovo nemoguće.
Od međusobnih prozivki, niko više ne stiže da priča o političkim idejama za budućnost, požalio se na Tviteru Andre Nojman, gradonačelnik Altenburga u pokrajini Tiringiji.
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Nojman dolazi iz Hrišćansko-demokratske unije i uveren je da zađevice ne pomažu nikome – osim desničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD).
Ispod tvita je sveža anketa koja pokazuje da je AfD sada već ubedljivo najjača snaga u Tiringiji (28 odsto). Slede Levica (22) i Demohrišćani (21).
Za etablirane stranke, zabrinjavajuće je što AfD na istoku Nemačke sve bolje stoji. Iduće godine se glasa u pokrajinama Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu – tri od pet pokrajina koje su ranije bile deo Istočne Nemačke (DDR).
[adsenseyu1]
To je već godinama bastion AfD, ali sada bi stranka toliko mogla da ojača, da drugima gotovo bude nemoguće da formiraju stabilnu vlast.
Obračun sa Zelenima
Saksonski demohrišćanski premijer Mihael Krečmar za to krivi stranku Zelenih – sa kojom je inače u pokrajinskoj koaliciji. „Ekološko ludilo“ Zelenih je „prokockalo poverenje stanovništva“, rekao je Krečmar za tabloid Bild.
Kaže, planovi savezne Vlade – u kojoj su, osim Zelenih, još Socijaldemokrate i Liberali – vodiće „deindustrijalizaciji i pobuni u stanovništvu“. On time misli na „zelenu agendu“, to jest dugoročne planove o klimatskoj neutralnosti.
Istraživač partijskog života Benjamin Hene kaže da su konzervativne i progresivne stranke žešće podeljene na istoku nego na zapadu zemlje. „Na zapadu Zeleni i Demohrišćani dele određene svetonazore“, kaže on za javni servis ARD.
[adsenseyu4]
Najkomplikovanije je u Tiringiji, gde Levica i dalje ima zavidan procenat glasova – ali predvodi tek manjinsku vladu sa Socijaldemokratama i Zelenima. Nejasno je kako tamo skovati stabilnu koaliciju, s obzirom da Demohrišćani odbijaju saradnju i sa Levicom i sa AfD.
Kako kaže Hene, to što sve ostale stranke isključuju saradnju sa AfD ima svoju političku cenu.
Mogu li desničari na vlast?
Predsednica AfD Alis Vajdel javno je rekla da očekuje svoju stranku u vlasti u nekoj od tri istočne pokrajine – što bi bio prvi put. Pri tome, AfD nimalo ne ublažava oštru retoriku o izbeglicama, islamu, protivljenju zaštiti klime.
Posebno su istočni odbori stranke u rukama takozvanog „Krila“, to jest ekstremno desničarske frakcije AfD. Delovi stranke zbog toga su potpadali pod prismotru Službe za zaštitu ustavnog poretka.
Razni političari AfD, stranke nastale povodom krize evra 2013. godine, tokom godina bili su na meti kritika zbog retorike koja podseća na nacionalsocijalističku.
Očito to ne udaljava birače sa istoka, od kojih su mnogi razočarani rezultatima nemačkog ujedinjenja. Ali, koalicioni kapacitet AfD je praktično nepostojeći jer svi drugi zaziru od saradnje.
„Dok god za AfD ne postoje zabranjene teme, ta stranka će ostajati u ofsajdu“, zaključuje Benjamin Hene.
(DW)
Pratite naše najbolje vesti na Vkontakte
