“Pogranične snage bezbednosti“ (BSF), sa oko 30 hiljada ljudi i podrškom SAD, treba da deluju duž granica sa Turskom i Irakom, kao i unutar Sirije duž reke Eufrat. Njihovi aktivisti će sarađivati sa sirijskim demoratskim snagama (SDF), kojima dominiraju Kurdi, i koje su već postavljene da kontrolišu gotovo 25 odsto sirijske teritorije u severnim i istočnim delovima zemlje.
230 novih kadeta je već regrutovano za ove snage. Izvor iz koalicije pod vođstvom SAD je rekao: “Baza novih snaga je u suštini preusmeravanje otprilike 15.000 članova SDF-a u novu misiju pograničnih snaga bezbednosti, jer se njihove akcije protiv ISIS-a približavaju kraju.“
[adsenseyu1]
Kako prenosi The Defense Post, “etnički sastav snaga će biti u skladu sa oblastima u kojima služe, uz preduzimanje napora da se osigura da ljudi služe u blizini svojih domova. Sve ovo samo garantuje da će Kurdi, koji čine većinu stanovništva u severoistočnoj Siriji, uspostaviti kontrolne punktove duž otprilike 820 kilometara sirijsko-turske granice“. Ovaj potez će imati dalekosežne posledice.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je 15. januara rekao da Turska smatra da je ova nova sila “vojska terora“ koju treba zadaviti pre nego što se rodi, i otvoreno prete vojnoj akciji. Prema rečima turskog lidera, u toku su završne pripreme za udar na kurdske snage u Afrinskoj regiji na severu Sirije, i ta operacija bi mogla početi u svakom trenutku, bez obzira na prisustvo američke vojske tamo. Turska je poslala još opreme na sirijsku granicu nakon što je objavljena američka odluka o stvaranju pograničnih snaga.
[adsenseyu4]
Ovo je vrlo ozbiljan razvoj koji dolazi nakon nekoliko godina trenja. Prošlog leta su SAD obećale Turskoj da će oduzimati oružje od kurdskih milicija nakon poraza „Islamske države“. Ovo obećanje je prekršeno i već je zaboravljeno. Vašington je takođe u više navrata obećao da će napustiti Siriju nakon poraza „Islamske države“, ali su krajem 2017. godine SAD najavila da će ostati.
Sirijska vlada je takođe osudila ovaj plan, nazvavši ga očiglednim narušavanjem integriteta zemlje. 15. januara državna televizija je objavila da je vlada odlučna da istera SAD iz bilo kakvog učešća u Siriji. To je takođe iskritikovao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, koji je rekao da SAD možda vode politiku za podelu Sirije.
Ovaj potez SAD-a pokazuje da će Amerikanci dugo biti u Siriji i da njihovi budući planovi imaju malo veze sa borbom protiv „Islamske države“, koja je izbačena, svedena do beznačajnog nivoa i više nema nikakav uticaj na događaje u Siriji.
[adsenseyu1]
„Al-Masdar News“ izveštava da su kurdske snage primile pošiljku prenosivih raketnih sistema zemlja-vazduh (MANPADS) od SAD, kao deo tajnog dogovora. Ovo oružje će kurdskim milicijama obezbediti neku vrstu kapaciteta vazdušne odbrane ukoliko izbije neprijateljstvo između snaga turske i sirijske vlade.
Zapravo, SAD nastavljaju sa planovima da kreiraju Demokratsku federaciju Severne Sirije, u kojoj će dominirati Kurdi sa značajnom količinom arapskog stanovništva. Njen status treba da se utvrdi. SAD su u više navrata govorile u korist sirijskog teritorijalnog integriteta, ali su uvek odbacivale mogućnost da predsednik Asad bude njen lider, bar ne tokom značajnijeg vremenskog perioda.
Nije slučajno to da su neposredno nakon objavljivanja vesti o stvaranju BSF-a, novine „Asharq Al-Awsat“ objavile da se SAD približavaju diplomatskom priznanju ovog područja (oko 28.000 kvadratnih kilometara) koje je pod kontrolom sirijskih demokratskih snaga.
Prema rečima izvora, ameriki sekretar za odbranu Džim Matis je rekao: “Vašington će poslati diplomate u područja koja su pod kontrolom SDF da rade zajedno sa vojskom“. To takođe podstiče uspostavljanje ovlašćenih lokalnih veća.
[adsenseyu4]
BSF nisu jedina sila koju su SAD uspostavile u Siriji. U decembru je objavljeno da koalicija pod vođstvom SAD obučava novu sirijsku vojsku u sirijskom izbegličkom kampu u Hasaki, 70 kilometara od turske granice i 50 kilometara od iračke granice. Ova nova oružana naga će se navodno koristiti za pokretanje ofanzivnih operacija izvan oblasti koje su pod kontrolom SDF-a.
Odnos između SAD i Turske je bez presedana. To nas navodi da se prisetimo kada su Grčka i Turska bile na ivici rata, ali to je bilo davno i bilo je mnogo članica NATO-a okolo da to spreče. Ovaj put je sukob neizbežan. Ako bi on počeo, bilo bi teško zamisliti da Turska ostane članica NATO-a i da američko vazduhoplovsto i dalje deluje iz vazduhoplovne baze „Indžirlik“.
I to nije jedina neizbežna pretnja za jedinstvo NATO-a. Rumunski premijer Mihaij Tudose je fizički zapretio svim etničkim Mađarima koji traže autonomiju. Tudose je izjavio da Mađare iz Transilvanje koji podižu zastavu Sekelja, nezvanični regionalni simbol tri rumunska okruga gde su etnički Mađari većinsko stanovništvo, treba obesiti. Ova pretnja je izrečena nakon što su tri etnička mađarska političara pozvala na autonomiju ovog dela Rumunije.
To je izazvalo bes u Mađarskoj, naravno, nakon čega su usledili diplomatski govori, protesti i objašnjenja. 16. januara je rumunski premijer smenjen. Međutim, to ne znači kraj želja rumunskih Mađara za autonomijom. Jedna iskra može izazvati vatru u svakom trenutku i to je problem za NATO, s obzirom da se može umešati Moldavija, zajedno sa hiljadama ruskih građana koji žive u Pridnjestrovlju.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
