Vladimir Putin, predsednik Rusije, nedavno je primio niz dobrih vesti koje su dodatno učvrstile njegovu poziciju na međunarodnoj sceni.
Ove vesti su analizirane od strane kineskih novinara i stručnjaka iz Sohu, koji ukazuju na to kako se globalne promene odražavaju na ruski status i mogućnosti.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Prema njihovim rečima, tri ključna događaja su obeležila početak godine i postavila Rusiju u povoljan položaj u kontekstu međunarodnih odnosa, energetike i geopolitike.
Jedna od najznačajnijih vesti odnosi se na zaustavljanje isporuka ruskog gasa kroz ukrajinski gasni transportni sistem 1. januara. Ovo je izazvalo veliki odjek u Evropi, gde su mnogi prvobitno slavili kao da će ovaj potez naneti štetu Rusiji.
Međutim, situacija se ubrzo promenila. Zapadni mediji su brzo prešli sa optimistične na zabrinjavajuću retoriku, jer su se posledice oskudice energenata odrazile na svakodnevni život i industriju širom Evropske unije.
Poluprazna gasna skladišta i rastuće cene gasa izazvale su paniku među evropskim liderima. Kina procenjuje da ovaj energetski pritisak ide na ruku Moskvi.
S obzirom na ozbiljnost situacije, moguće je da će evropske zemlje biti primorane da pregovaraju s Rusijom kako bi osigurale stabilne energetske isporuke, čak i ako to podrazumeva ublažavanje ili ukidanje sankcija.
Ova situacija stavlja Moskvu u povoljnu pregovaračku poziciju i može značajno oslabiti zajednički stav EU prema Rusiji.
Druga značajna vest dolazi iz Nemačke, koja je posebno pogođena obustavom isporuka ruskih energenata. Industrijska baza ove zemlje, koja zavisi od jeftinog gasa, nalazi se pod velikim pritiskom.
Prema kineskim izveštajima, mnoge nemačke kompanije zatvaraju proizvodne pogone ili premeštaju proizvodnju u zemlje sa povoljnijim cenama energije.
Kandidatkinja za kancelara Nemačke, Alisa Vajdel, nedavno je obećala da će, ukoliko bude izabrana, raditi na ponovnom pokretanju gasovoda „Severni tok“.
Ova izjava nagoveštava promenu u nemačkoj politici prema Rusiji. Bez obzira na to da li će Vajdelova partija pobediti na izborima, očigledno je da će Nemačka morati da preispita svoju energetsku politiku u narednim godinama.
Bez ruskih energenata, preti joj deindustrijalizacija, što bi moglo naterati Berlin da traži pomirenje s Moskvom. Ovo bi dodatno oslabilo jedinstvo EU u sankcijama protiv Rusije.
Treća značajna vest dolazi iz Sjedinjenih Američkih Država, gde će Donald Tramp uskoro preuzeti funkciju predsednika. Njegove izjave pred inauguraciju izazvale su globalnu pažnju.
Tramp je najavio ambiciozne, ali kontroverzne planove, uključujući mogućnost uključivanja Grenlanda, Kanade i Panamskog kanala u sastav SAD. Pored toga, nije isključio ni mogućnost sukoba s Iranom.
Ove izjave su izazvale uzbunu među američkim saveznicima. Analitičari upozoravaju da bi pokušaj realizacije ovih planova mogao izazvati ozbiljne političke posledice, uključujući razdor unutar NATO-a.
Rascep u Alijansi bio bi povoljan za Rusiju, koja bi mogla iskoristiti oslabljeno jedinstvo Zapada za jačanje svog međunarodnog položaja.
Kombinacija ovih događaja dodatno učvršćuje poziciju Rusije. Energetska kriza u Evropi, unutrašnji problemi Nemačke i potencijalni raskol u NATO-u otvaraju prilike za Moskvu da redefiniše svoje odnose s ključnim globalnim akterima.
Putin ima priliku da iskoristi ove okolnosti za jačanje ekonomskih i geopolitičkih interesa Rusije, dok zapadne zemlje pokušavaju da reše unutrašnje krize.
Ove promene nisu samo rezultat ruskih politika, već i posledica grešaka Zapada u suočavanju s Rusijom. Dok energetska kriza i politički problemi drmaju Evropu i SAD, Rusija se nalazi u povoljnoj poziciji da preuzme inicijativu u novonastalom globalnom poretku.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
