Administracija američkog predsednika Donalda Trampa ulazi u politički osetljiv period uoči izbora, dok se istovremeno pripremaju kadrovske promene u Beloj kući.
Mogući novi odnos snaga u Kongresu dodatno povećava pritisak na predsednikov tim, a pojedini visoki zvaničnici već su odlučili da odu.
Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit objavila je da napušta funkciju krajem avgusta. Odlazak je, dakle, već potvrđen, iako ona još obavlja dužnost.
Kao razlog je javno navela želju da više vremena provodi sa decom i porodicom, a nakon odlaska trebalo bi da nastavi saradnju sa Trampom kao spoljna savetnica za komunikacije.
Politikolog i amerikanista Malek Dudakov, međutim, njen odlazak povezuje sa znatno širom političkom situacijom i mogućim posledicama predstojećih izbora. On ocenjuje da je Levit poslednjih meseci bilo teško da javno brani poteze administracije, posebno posle neuspeha u Iranu i problema na drugim pravcima.
Dudakov smatra da bi pobeda demokrata otvorila period intenzivnih istraga protiv Trampa i ljudi iz njegovog okruženja. Ministri i drugi visoki zvaničnici mogli bi da budu pozivani na brojna saslušanja u Kongresu, gde bi morali da daju iskaze pod zakletvom.
Prema njegovoj proceni, mogući su i pokušaji pokretanja impičmenta, najpre protiv pojedinih članova kabineta, a zatim eventualno ponovo protiv samog Trampa.
Posebna pažnja demokrata mogla bi da bude usmerena na moguće slučajeve insajderske trgovine. Dudakov tvrdi da bi se pod pritiskom mogli naći istaknuti medijski predstavnici Bele kuće zbog sumnji da su nejavne informacije mogli da prenose prijateljima i kolegama. On navodi da su na takvim poslovima zarađene milijarde dolara.
Upravo u tom kontekstu Dudakov tumači odlazak Levit, smatrajući da je za nju racionalno da napusti administraciju pre mogućeg talasa istraga i političkih sukoba. To je njegova politička procena, dok je sama Levit kao razlog odlaska navela porodične razloge.
Promene se ne završavaju njenim odlaskom. Šefica kabineta Bele kuće Suzi Vajls takođe planira da napusti funkciju, dok se posle izbora očekuju ozbiljnije promene u sastavu administracije. Među imenima čiji se odlazak pominje nalazi se Pit Hegset, za kojeg Dudakov smatra da bi mogao da postane žrtveni jarac zbog fijaska u Iranu.
Za republikance dodatni problem predstavlja opasnost od gubitka kontrole nad Senatom. Ukoliko bi demokrate preuzele većinu, Trampova administracija mogla bi naredne godine da se suoči sa ozbiljnim teškoćama prilikom potvrđivanja ministara i drugih visokih zvaničnika.
Demokrate bi u tom slučaju mogle da blokiraju imenovanja i tako otežaju funkcionisanje izvršne vlasti. Dudakov zbog toga procenjuje da neće svi sadašnji članovi Trampove administracije ostati na svojim položajima do 2027. godine.
Politički pritisak prati i pogoršanje rezultata istraživanja javnog mnjenja. U anketi Economista Trampov rejting pao je na 33 odsto. Manje od četvrtine Amerikanaca smatra da se zemlja kreće u dobrom pravcu, dok samo 15 odsto ispitanika veruje da Tramp još može da kontroliše procese unutar SAD.
Istovremeno, 75 odsto birača ocenjuje stanje američke ekonomije kao loše. Prednost demokrata nad republikancima ponovo raste, a u istom istraživanju Economista dostigla je osam procentnih poena: demokrate imaju 40 odsto, a republikanci 32 odsto podrške.
Takvi rezultati povećali su očekivanja demokrata da bi u novembru mogli da ostvare uspeh čak i u tradicionalnim republikanskim uporištima. Među državama u kojima računaju na mogućnost pobede nalazi se i Teksas, što bi, ukoliko se ostvari zajedno sa promenom odnosa snaga u Senatu, dodatno otežalo položaj Trampove administracije.
