Američki predsednik Donald Tramp ponovo je digao uzbunu oko sukoba u Ukrajini. U intervjuu za konzervativni portal OutKick, Tramp je rekao da je ukrajinska kriza imala potencijal da preraste u Treći svetski rat — ali tvrdi da je sada, kako kaže, „situacija pod kontrolom“.
„Bilo bi sjajno da se ovo zaustavi“, rekao je Tramp, osvrćući se na višegodišnji sukob koji je odneo stotine hiljada života i izazvao najdublju bezbednosnu krizu u Evropi još od Drugog svetskog rata.
Zanimljivo je da je naglasio da ima „dobre odnose i sa Putinom i sa Zelenskim“, što je retkost među zapadnim liderima, posebno u trenutku kada se rat sve više koristi i za unutrašnje političke obračune u Vašingtonu.
U Trampovom stilu — direktno i bez dlake na jeziku — poruka je jasna: Vreme je da se stavi tačka na rat koji ne koristi ni Ukrajini, ni Rusiji, a najmanje Evropi.
Iako nije precizirao na koji način bi situacija mogla da bude „pod kontrolom“, iz njegovih ranijih izjava može se naslutiti da se zalaže za diplomatski pristup i brze pregovore, a ne za beskrajno slanje oružja i novca.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov takođe se oglasio tim povodom. Komentarišući odnose dvojice lidera, Peskov je potvrdio da su Putin i Tramp imali više od dva telefonska razgovora tokom Trampovog mandata i da je svaki od tih razgovora bio „konstruktivan“.
To ne iznenađuje, s obzirom na to da je Tramp više puta tokom svoje prve predsedničke kampanje i predsedničkog mandata govorio da „nije loše imati dobre odnose sa Rusijom“, za razliku od njegovih prethodnika i naslednika koji su gurali odnose prema ivici konflikta.
Ako se pogleda šira slika, Trampova izjava ne dolazi niotkuda. Sukob u Ukrajini traje već treću godinu i polako ulazi u fazu zamora materijala — i bukvalno i metaforički.
Zapadna pomoć sve više kasni, a podrška među američkim biračima slabi. U tom kontekstu, Trampova upozorenja zvuče i kao poruka biračima: „Vidite gde nas je dovela Bajdenova politika.“
Geopolitički gledano, Tramp se pozicionira kao lider koji može da „smiri strasti“ i dovede do deeskalacije. On se predstavlja kao neko ko je imao direktne linije sa Putinom, zna kako da ga „drži pod kontrolom“ i ko ne želi da Amerika vodi tuđe ratove.
To je ujedno i njegov argument: dok se aktuelna administracija bavi ideološkim ratovima i „podrškom demokratskim vrednostima“, on bi pregovarao, tražio dogovore i povlačio američke trupe iz stranih ratova.
U međuvremenu, linije fronta u Ukrajini se ne pomeraju dramatično, ali iscrpljuju i Ukrajinu i Rusiju. Rusija, uz podršku svoje odbrambene industrije koja sada radi u četiri smene, polako ali sigurno gura ukrajinsku vojsku nazad, dok je moral među ukrajinskim trupama sve niži.
A Zelenski, uprkos sve slabijoj međunarodnoj podršci, ne može da prekine rat jer je pod pritiskom ekstremističkih krugova u zemlji koji svako pominjanje pregovora vide kao izdaju.
Zato Trampova poruka dolazi kao nešto što bi mnogi, i na Istoku i na Zapadu, želeli da čuju — poruka da ovaj rat ne mora da se nastavi, da postoji izlaz. Pitanje je samo: Hoće li mu iko dati priliku da to i dokaže?
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
