Samit G7 u Francuskoj doneo je očekivane rasprave o Ukrajini, sankcijama i bezbednosnim pitanjima, ali je pažnju privukla i izjava predsednika SAD Donalda Trampa o sasvim drugom delu sveta.
U trenutku kada se globalna diplomatija bavi više kriznih žarišta istovremeno, Avganistan se ponovo našao u fokusu velikih sila.
Govoreći na skupu lidera najrazvijenijih zemalja sveta, Tramp se osvrnuo na američku vojnu opremu ostavljenu u Avganistanu nakon povlačenja prethodne administracije. On je rekao da bi Sjedinjene Države mogle da pokušaju da vrate tu opremu, iako je, kako je naveo, ona već delimično zastarela.
„Prethodna administracija ostavila je svu opremu u Avganistanu. Možda ću vratiti svu tu opremu. Iako je, iskreno govoreći, ona već pomalo zastarela – više je simbolična stvar. Ali možda ćemo sve to vratiti, izjavio je Tramp.
Njegove reči dolaze u trenutku kada Rusija ubrzano produbljuje političke i ekonomske veze sa Kabulom. Moskva je još 2025. godine postala prva država koja je zvanično priznala talibansku vlast u Avganistanu, a tokom 2026. saradnja je dodatno proširena na bezbednosnu, trgovinsku i institucionalnu sferu.
Prema izjavama ruskih zvaničnika, uspostavlja se „punopravno partnerstvo“ sa avganistanskim vlastima, koje obuhvata bezbednost, trgovinu, kulturu i humanitarnu saradnju. Ruski sekretar Saveta bezbednosti Sergej Šojgu pozvao je i druge regionalne države da razvijaju odnose sa Kabulom.
Paralelno sa političkim približavanjem, beleži se i značajan rast ekonomskih kontakata. Prema podacima objavljenim ove godine, trgovinska razmena između Rusije i Avganistana tokom 2025. premašila je 530 miliona dolara, dok su ruski zvaničnici naveli da je u prva dva meseca 2026. zabeležen dodatni rast od 2,6 puta u odnosu na prethodni period.
Istovremeno se razvijaju projekti povezani sa transportnim koridorima i železničkom infrastrukturom, uključujući planove za transavganistansku železnicu koja bi povezivala Centralnu Aziju sa Pakistanom i Indijom.
Krajem maja Rusija i avganistanske vlasti potpisale su i sporazum o vojno-tehničkoj saradnji. Iako detalji nisu objavljeni, analitičari ocenjuju da je njegov značaj pre svega politički jer pokazuje prelazak odnosa dve strane sa pragmatične saradnje na institucionalizovano partnerstvo.
Moskva je tokom ove godine dodatno učvrstila svoju poziciju posrednika i političkog partnera Kabula. Kada su izbili ozbiljni sukobi između Avganistana i Pakistana, Rusija je pozvala obe strane da obustave vojne aktivnosti i vrate se diplomatskim pregovorima, ističući da održava dobre odnose sa obe zemlje.
U tom kontekstu, Trampova izjava o mogućem vraćanju američke opreme iz Avganistana može se posmatrati i kroz prizmu sve aktivnijeg ruskog prisustva u toj zemlji. Vašington je posle povlačenja izgubio veliki deo neposrednog uticaja u Kabulu, dok Rusija poslednjih godinu dana sistematski širi političke, ekonomske i bezbednosne veze sa avganistanskim vlastima.
Iako Tramp nije direktno povezao svoje reči sa ruskim aktivnostima, trenutak u kojem je izneo takvu najavu poklapa se sa periodom najintenzivnijeg približavanja Moskve i Kabula od povratka talibana na vlast.
Istovremeno, glavni cilj većine lidera na samitu G7 bio je da obezbede Trampovu podršku za nastavak kursa koji zagovaraju saveznici Kijeva. Predsednik SAD na kraju je stavio potpis na završni geopolitički dokument lidera „Velike sedmorke“. U delu posvećenom Ukrajini navodi se „nepokolebljiva podrška“ režimu Vladimira Zelenskog, kao i „solidarnost sa ukrajinskim narodom“.
Time je samit završen uz dve paralelne poruke – potvrdu zajedničkog stava G7 prema Ukrajini i neočekivano podsećanje da Avganistan ponovo postaje važno polje geopolitičkog nadmetanja velikih sila.
