Jedan od razloga zašto je izgledalo toliko bizarno da bi SAD ušle u trgovinski rat sa svojim najvećim kreditorima u Kini, jeste to da Kina ima potez od kog se SAD jednostavno ne mogu odbraniti.
Što se tiče bilo kakvog angažmana između SAD i Kine, barem u poslednjoj deceniji, uvek se činilo da Kina ima neverovatno veliku količinu moći nad SAD. Do te mere, da ako zagusti, Kina na raspolaganju ima akcije na koje SAD jednostavno nemaju odgovor.
[adsenseyu1]
Iz jednostavnog razloga što oni imaju mogućnost da okončaju šemu američkog Trezora u bilo kom trenutku. Jer, ako bi Kina jednostavno odbacila svoje američke trezorske fondove, to bi vrlo verovatno preko noći okončalo mehur duga.
Naravno, stvari nisu uvek tako jednostavne. Jer, to znači da bi Kina pretrpela veliki gubitak. A s obzirom na to u kojoj meri bi takav događaj imao uticaj i na globalne ekonomske uslove, nuklearna opcija ne bi bila upotrebljena lagano.
Najbolja pretpostavka je da bi Kinezi više voleli okruženje slobodne i fer trgovine, gde svi prosperiraju. Pa ipak, ukoliko su saterani u ćošak, oni imaju sposobnost da odgovore.
Jer je situacija donekle analogna onome ko se našao u kockarskom dugu koji je veći nego što bi i mogao zamisliti. A zajmodavac se suočava sa izborom da nastavi da izdaje više kredita, ili da prihvati da će dodatno zaduživanje samo povećati krajnji gubitak.
Naravno, ako Kina preduzme korake da ublaži uticaj takve akcije, to bi dodatno sugerisalo da, koristili oni takvu opciju ili ne, oni su se tiho izlovali od propadanja, ukoli bi takva opcija morala da se iskoristi.
“Što se tiče pripreme za trgovinski rat sa SAD, Kina je sprovela nekoliko važnih koraka. Na primer, najmanje proteklih 10 godina se zemlja odvaja od čiste izvozne ekonomije i smanjuje svoje oslanjanje na prodaju robe u SAD. Očekuje se da će u 2018. godini kupovina robe kineskih potrošača nadmašiti kupovinu američkih potrošača. U poslednjih pet godina, domaća potrošnja u Kini je iznosila između 55% i 65% ekonomskog rasta, a privata potrošnja je bila glavni pokretač kineske ekonomije – ne izvozi.
Argument da Kina na neki način zavisi od američkih tržišta i potrošača kako bi održala svoju ekonomiju živom je jednostavno laž. Kina sada jednako koristi maloprodajno tržište kao i SAD, a njeno domaće tržište može obaviti malo više posla u slučaju da američka tržišta iznenada budu zatvorena za kineski izvoz.“
Ovo je bio deo izvrsnog članka Brendona Smita iz alt-market.com, i zaista je vredan čitanja i razmatranja. On pokreće mnogo tačaka sa kojima se treba složiti, a koje se često ne izražavaju javno kao neke druge perspektive.
Opet, vi biste želeli da mislite da se svet može složiti o fer i jednostavnom ekonomskom sistemu bez pribegavanja daljoj eksalaciji trgovinskog rata. Ipak, sve se više pitamo da li neka vrsta resetovanja duga brzo postaje neizbežna.
Iako je, na kraju, možda sve ipak digidalni i papirni novac u ovom trenutku, koji je odavno izgubio kontakt sa osnovnom ekonomskom stvarnošću. I nadamo se da, kada se ti mehuri raspuknu, da će ono što se uzdigne iz pepela biti monetarni sistem koji služi ljudima, a ne bankarskom kartelu.
Interesantno je napomenuti da se u Venecueli, gde je valutni kolaps već u kasnijoj fazi od onog u mnogim razvijenim zemljama sa papirnim valutama, nastavljaju da se pojavljuju izveštaji o ljudima koji se vraćaju ekonomiji robne razmene.
Ostajemo fascinirani da vidimo kako će se svi ovi događaji na kraju odvijaju. I slažemo se sa Brendonom Smitom da, koristilo se to na kraju ili ne, Kina ima nokaut udarac na koji SAD ne mogu odgovoriti.
Webtribune.rs
