U britanskim medijima pojavila se analiza koja je dodatno podigla temperaturu u već već napetim odnosima između Rusije i NATO-a.
Kako prenosi The Sun, Moskva je uputila oštro upozorenje na adresu četiri zemlje alijanse, jasno stavljajući do znanja da situacija ulazi u novu, osetljiviju fazu.
U centru svega nalazi se tvrdnja da pojedine države faktički omogućavaju napade na rusku teritoriju, što bi moglo imati dalekosežne posledice.
U fokusu ovog upozorenja je Sergej Šojgu, sekretar Saveta bezbednosti Rusije, koji je, prema navodima britanskih analitičara, izneo vrlo direktnu poruku.
On je ukazao na sve učestalije napade ukrajinskih dronova koji, kako tvrdi, dolaze preko teritorija Finske i baltičkih zemalja. Ta činjenica, kako je naglasio, otvara dva scenarija: ili sistemi protivvazdušne odbrane Zapada ne funkcionišu kako treba, ili se svesno dopušta korišćenje vazdušnog prostora za napade na Rusiju.
Ukoliko je u pitanju druga opcija, poruka iz Moskve je još ozbiljnija. Šojgu se pozvao na član 51 Povelje Ujedinjenih nacija, koji državama daje pravo na samoodbranu u slučaju oružanog napada.
Upravo tu britanski novinari vide ključnu tačku – mogućnost da Rusija svoje dalje poteze pravno obrazloži kao odgovor, a ne kao eskalaciju bez osnova.
U Londonu se već spekuliše šta bi takav odgovor mogao da podrazumeva. Pominju se potencijalni udari na teritorije Finske, Estonije, Letonije i Litvanije, što bi značilo direktan pritisak na članice NATO-a.
Ipak, pažnju privlači i druga linija razmišljanja – scenario u kojem bi Rusija pokušala da preuzme kontrolu nad strateški važnim tačkama u Baltičkom moru.
Na listi tih tačaka nalaze se ostrva koja imaju ogroman geopolitički značaj: švedski Gotland, danski Bornholm, kao i estonska ostrva Hijumaa i Sarema. Kontrola nad njima ne bi bila samo simbolična, već bi mogla da promeni raspored snaga u čitavom regionu.
Zapadni analitičari ne kriju zabrinutost. Upozorenje iz Moskve, iako formalno upakovano u pravni okvir, tumači se kao signal da Rusija više ne želi da toleriše ono što vidi kao direktnu pretnju.
Istovremeno, ostaje otvoreno pitanje koliko su ove procene realan plan, a koliko deo šireg psihološkog pritiska.
U svakom slučaju, jedno je jasno: poruka je poslata, i teško da će ostati bez odjeka. Kako će se razvijati naredni potezi – to je već teren na kojem se granice između upozorenja i konkretne akcije lako brišu.
