Ništa tako dobro ne ilustruje neuspehe politike ograničavanja Rusije kao pokušaj da se zemlja pritisne kroz gasovode i trgovinu oružjem, posebno sistemima S-400. Sa “mudrom” bugarskom vladom u to vreme Vašington je uspeo da blokira Južni tok, da bi dobio Turski tok.
Pokušana je da se spreči isporuka sistema S-400 turskoj vojsci, što je dovelo do poboljšanja veze između Moskve i Ankare. Sada pokušavaju da iskoriste S-400 kako bi se izvršio pritisak na Indiju i izazvale podele između Rusije i Irana. Međutim, rezultat će biti upravo suprotan očekivanjima Sjedinjenih Država.
[adsenseyu1]
Podsetimo da je Donald Tramp kao poklon indijskom premijeru Narendri Modiji za pobedu na nedavno održanim parlamentarnim izborima u zemlji ukinuo status povlašćenog trgovinskog partnera Sjedinjenih Država i ukinuo Indiji status zemlje u razvoju. Nove mere iz ove odluke će stupiti na snagu 5. juna, a one znače carine na indijske proizvode koji se izvoze u SAD.
Ovaj“poklon” se sigurno neće svideti indijskom premijeru, iako se nekakva mera upozorenja Indiji od strane Vašingtona mogla očekivati, pre svega zbog pregovora sa Iranom oko obezbeđivanja isporuke nafte i dogovora sa Rusijom oko moguće isporuke sistema S-400 indijskoj vojsci.
S-400 postaje najjače rusko geopolitičko oružje. Ne vojno, već konkretno političko sredstvo za promenu ravnoteže snaga u svetu.
Sama činjenica prodaje ruskog protivavionskog, raketnog sistema bilo kojoj zemlji je mnogo ozbiljnija stvar od jednostavnog slivanja milijardi dolara u ruski budžet i produbljivanja vojno-tehničke saradnje sa određenom zemljom.
Nakon što su SAD prošle godine donele Zakon o suzbijanju neprijatelja Sjedinjenih Država putem sankcija (CAATSA), kojim Kongres obavezuje vladu da se suprotstavi izvozu ruskog modernog oružja, Vašington je istog trenutka počeo da preti zemljama koje su odlučile da kupe ove sisteme.
Kako su u Turskoj i Indiji na vlasti nacionalističke vođe, koji popuštanje smatraju znakom slabosti, SAD se suočavaju sa otporom i velikim gubitkom imidža globalne supersile.
Jedna stvar je kada se slabljenje nečijeg uticaja odvija u tišini, a sasvim drugo kada kao odgovor na ultimatum SAD dobiju odgovor: “Ovo nije vaš posao”.
To jest, politika aktivnog suprotstavljanja prodaji sistema S-400 dovodi do toga da Sjedinjene Države ne štete Rusiji, nego sebi.
I sada, gotovo u isto vreme, imamo tri vesti o sistemima S-400, od kojih dve potvrđuju taj trend.
[adsenseyu4]
Turska i S-400
Sjedinjene Države su u osnovi priznale uzaludnost pretnji Turskoj, koja bi ovog leta mogla da dobije S-400. U razgovoru sa Erdoganom, Tramp je pristao da osnuje zajedničku tehničku radnu grupu koja bi proučila kompatibilnosti aviona F-35 i sistema S-400.
Vašington je time učinio prvi korak u odustajanju od svojih pretnji, da će Ankaru isključiti iz snabdevanja aviona F-35 i učestvovanja u njegovom proizvodnom programu. Već nekoliko godina SAD aktivno vrše pritisak na Tursku da odbije da kupi S-400, preteći raskidom ugovora za F-35 i raznim drugim kaznama, uključujući dovođenje u pitanje članstvo u NATO paktu, iako Severnoatlantskom savezu više trebaju Turci nego Turskoj NATO.
Ucena Turske nije dovela ni do čega. Erdogan nije nameravao da popustiti. Zbog toga je Tramp morao da se povuče i odučio je da deluje oprezno. Sada će Amerikanci morati da se slože sa obećanjima Turske da će F-35 i S-400 rasporediti u različita područja zemlje, tako da se avioni ne nalaze u području pokrivanja raketnih sistema. U stvari, imamo potpuni poraz Vašingtona.
Indija
Druga vest odnosi se na drugi ugovor o prodaji sistema S-400 Indiji. Ovde SAD takođe pokušavaju da ometu sporazum. Sada se na ovu temu oglasio Stejt department.
Kako piše Times of India, potparol Stejt departmenta je izjavio novinarima kako nije saglasan sa tim da odluka Delhija o kupovini S-400 iz Moskve “nije bitna”.
“Nisam saglasan sa tim. S-400 je važan jer postoje sankcije prema Zakonu o suzbijanju neprijatelja Sjedinjenih Država putem sankcija. To je takođe važno jer takve zalihe ometaju buduću visokotehnološku saradnju”, rekao je funkcioner Stejt Dipartmenta za indijski list.
On je napomenuo da će, ako Indija odluči da kupi ruski sistem S-400, to imati ozbiljne posledice za bilateralne vojne veze.
Napominjući da ne postoje izuzeci od zakona CAATSA, funkcioner je rekao da postoji odredba koja dopušta predsedničku definiciju.
“Svaki slučaj će se pojedinačno razmatrati. Ali čini mi se da je glavno pitanje smer u kom idu indijski vojni odnosi. S kim će deliti najmodernije tehnologije i siteme podrške, jer neke odluke isključuju druge”, rekao je potparol.
Indija, čiji najveći partner u naoružanju ostaje Rusija, je poslednjih godina sklopila vojne ugovore sa Sjedinjenim Državama za 18 milijardi dolara. Sada SAD počinju da joj prete odbijanjem isporuke oružja, iako time profit gubi američki vojno-industrijski kompleks.
Međutim, vojno-tehnička saradnja sa Delhijem Vašingtonu treba ne samo iz finansijskih razloga. Glavni cilj je približavanje Indiji u okviru američke politike obuzdavanja Kine u azijsko-pacifičkoj regiji. Misliti da će Indija, koja je već šest decenija najbližom vojno-tehničkom saradnjom vezana za Rusiju, demonstrativno odbaciti već potpisani sporazum s Moskvom, znači da u Beloj kući ne razumeju ništa o geopolitičkom razmišljanju indijske političke elite.
Iran i S-400
Bloomberg je preneo da je Rusija odbila da snabdeva Iran sistemima S-400. Bloomberg je naveo čak i neke pojedinosti o tome kako je sve to navodno učinjeno.
U Moskvi su vest opovrgnuli, ali je ova medijska provokacija postigla željeni cilj. Bilo je potrebno ubaciti klin između Teherana i Moskve, igrajući na činjenicu da je pre deset godina Rusija, nakon što je izašla u susret Sjedinjenim Državama i Izraelu, zamrznula isporuke S-300, iako je ugovor sa Iranom već bio potpisan.
Ali sada je situacija sasvim drugačija. I to ne samo zato što su se odnosi Rusije sa Sjedinjenim Državama promenili. Od 2015. godine su Rusija i Iran “braća po oružju” u Siriji, a isporuke najmodernije verzije sistema S-300 je završena u jesen 2016. godine. Političke veze Moskve i Teherana su takođe postale bliže.
Iran je na granici pridruživanja Šangajskoj organizaciji za saradnju kao punopravni član. Trenutni pokušaj američkih vlasti da raskinu “iranski sporazum” neće uspeti. Rat u Siriji će se završiti, a ako Iranu bude trebao S-400, to je strogo odbrambeno oružje i dobiće ga.
Ali do sada nije bilo zahteva, prema tome ni “odbijanja” iz Moskve. Ali, proteklih nedelja je bilo više ozbiljnih pokušaja da se unese nemir u odnosima između dveju zemalja. Posebno su impresivni naslovi u stilu “Ugovor za isporuku S-400…”, iako nikada nije bilo nikakvog ugovora.
Osim toga, za SAD je najbolnija činjenica da će, u vreme kada se postigne sporazum o isporuci S-400 Iranu, ti sistemi već biti u Turskoj i Siriji, a možda i Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Obe ove zemlje već su izrazile interes za kupovinu ruskih sistema protivazdušne odbrane. Štaviše, ugovor sa Saudijcima je potpisan još 2017. godine, ali nisu dogovoreni konkretni datumi i to je ostavljeno za dalje pregovore.
Putinova poseta Saudijskoj Arabiji je zakazana ove godine. Više je nego verovatno da će tokom tog susreta biti objavljeno kada će Saudijci dobiti S-400 ili će odustati od posla. Ako se Rijad odluči za ruske sisteme, a zbog cene i kvalitete S-400 postoji visoka verovatnost za sklapanju sporazuma, hoće li SAD kralja Salmana i prestolonaslednika Muhameda takođe kazniti zbog saradnje sa Rusijom? To bi bio zanimljiv rasplet, s obzirom da Saudijci u Vašingtonu ne vide vladara sveta još od Obaminog vremena.
S obzirom na broj zemalja koje su zainteresovane za snabdevanje sistemima S-400, glavni ograničavajući faktor su ruske proizvodne mogućnosti. Ali, koliko su sada “ograničene” mi to ne znamo, ali će rasti zajedno sa rastućim uticajem Rusije u svetu i padom uticaja Sjedinjenih Država, koji same i na sve načine pridonose vlastitom padu.
(logicno.com)
