Kineske tekstilne kompanije sve više koriste fabrike izvan svojih granica kako bi iskoristile jeftiniju radnu snagu, na isti način kao što to čini Zapad s Kinom.
Ali, pritom oni varaju tržište – jer na odeću stavljaju prepoznatljivu oznaku „Made in China“, a robu umesto njih ustvari proizvode izrabljeni radnici u Severnoj Koreji, piše Rojters.
Kinezi sve više koriste fabrike, trgovce i kompanije u pograničnom gradu Dandongu, a potom robu nastalu tamo delom sveta plasiraju kao svoju.
[adsenseyu1]
Korištenje Severne Koreje za proizvodnju jeftinije odeće pokazuje da se, usprkos UN sankcijama nametnutim toj zemlji, Kim Džong Un uspeva da se snađe uz pomoć „prijatelja“.
Naime, sankcije zbog severnokorejskog nuklearnog programa ne odnose se na zabranu izvoza tekstila. Sve zbog novca
– Primamo narudžbine iz celog sveta – otkrio je jedan korejsko-kineski biznismen iz Dandonga, grada na granici te dve zemlje kroz koji se odvija većina trgovina Severne Koreje, prenosi express.hr.
Poput većine ljudi koji su govorili o toj temi, tražio je da ostane anoniman zbog osetljivosti cele stvari. U Dandongu deluje dvadesetak agenata koji su posrednici između kineskih dobavljača i kupaca iz SAD-a, Evrope, Japana, Južne Koreje, Kanade i Rusije.
Često krajnji kupac nema pojma da se roba izrađuje u Severnoj Koreji – ističe izvor.
Tekstil je druga najveća stavka u izvozu Severne Koreje, nakon uglja i drugih ruda, a zarada od izvezenog tekstila iznosi 752 miliona dolara u 2016.
Poslednje UN sankcije u potpunosti su zabranile izvor uglja, pa se Severna Koreja doista mora snaći, a očigledno je kako se oslanjaju na Kinu u svome ekonomskom opstanku.
Kineski je izvoz porastao za oko 30 posto, odnosno 1,67 milijardu dolara u prvoj polovini godine, a većinom se radi o tkaninama i ostalim sirovinama iz kojih se u Severnoj Koreji proizvodi gotov proizvod spreman za tržište.
Otkriće u Australiji
Australijska sportska marka „Rip Curl“ javno se izvinila prošle godine kad je otkriveno da je deo njihove skijaške opreme, označene kao „Made in China“, napravljen u Severnoj Koreji u jednoj od njihovih fabrika.
„Rip Curl“ je okrivio dobavljača svoje odeće za „outsourcing“ preko neovlašćenog kooperanta. Ali, trgovci i agenti u Dandongu kažu da je to široko rasprostranjena praksa. Proizvođači mogu da uštede do 75 posto izradom svoje odeće u Severnoj Koreji, otkriva kineski trgovac.
Neke od fabrika u Severnoj Koreji nalaze se u gradu Sinuiju, a druge su locirane u okolini Pjongjanga. Završena odeća najčešće se direktno šalje u kineske luke, gde se samo prepakuje i šalje dalje u svetske luke koje su je naručile.
[adsenseyu1]
Izrabljivanje radnika
Proizvodnja tekstila u Severnoj Koreji bila je visoko razvijena sedamdesetih godina prošlog veka, kada su prve holandske kompanije počele da trguje sa Korejom.
Iako je došlo do pada proizvodnje, poslednjih godina ponovno je počela da raste. Mesečna plata severnokorejskog radnika u tekstilnoj industriji je oko osamdeset dolara mesečno, što znači da je proizvodnja za čak trideset posto jeftinija nego u Kini.
Osim toga, severnokorejski radnici mogu proizvesti 30 posto više odeće svaki dan nego kineski radnik, otkriva kineski trgovac.
Razlog za to, naravno, leži u izrabljivanju. U fabrikama Severne Koreje, radnici ne idu na WC kad moraju, jer će inače usporiti celu liniju montaže. Zbog toga doista postoje propisane pauze za WC, koje svi moraju poštovati.
Dodatan razlog zbog kojeg su severnokorejski radnici tako produktivni je njihovo uverenje da oni rade za boljitak svoje zemlje, a ne platu. Oni veruju kako to rade za svog vođu i bolje sutra, a njihove se plate razlikuju od onih u drugim azijskim zemljama.
Na primer, dok je u Severnoj Koreji minimum 75 dolara za mesec, a prosek 160 dolara za mesec, u Kini su prosečne plate u fabrikama od 450 do 750 dolara za mesec.
[adsenseyu5][adsenseyu5]
