Ako se jednog jutra probudite, pogledate se u ogledalo i zapitate se kada ste odjednom toliko ostareli, ne bi se baš moglo reći da vam se to samo čini.
Prema novim istraživanjima molekularnih promena povezanih sa starenjem, ljudi doživljavaju dva drastična pika starenja, jedan u prosečnoj dobi od 44 godine, a drugi u prosečnoj dobi od 60 godina.
– Ne menjamo se samo postupno tokom vremena, postoje neke zaista dramatične promene kad uđemo u te konkretne godine. Ispostavilo se da je sredina 40-ih vreme dramatičnih promena, kao i rane 60-e.
I to je istina bez obzira na to koju klasu molekula gledate – kaže Majkl Snajder, genetičar na Univerzieta Stanford i autor studije objavljene u časopisu „Nature Aging“.
Bolesti i starenje
Starenje je povezano s rastućim rizicima od svih bolesti pa je ovo područje vrlo interesantno naučnicima kako bi bolje razumeli koje se promene događaju i kako bi mogli bolje ublažili i lečiti bolesti koje nam s godinama dolaze.
Primetili su da u nekim stanjima, poput Alchajmerovi bolesti i kardiovaskularnih bolesti, rizik ne raste postupno, već naglo eskalira nakon određene dobi. Uz pomoć biomarkera starenja (RNK, proteine, lipide i mikrobioma creva, kože, nosa i usne šupljine) mogli su identifikovati promene.
Nagli skok u starenju oko 44. godine povezan je s lipidima, reakcijom na kofein i alkohol, kao i kardiovaskularnim bolestima i disfunkcijama kože i mišića.
Skok u ranim 60-ima bio je povezan s metabolizmom, kardiovaskularnim bolestima, kožom i mišićima, imunološkom regulacijom i funkcijom bubrega.
Sredina 40-ih obično je vreme kada žene počinju da prolaze kroz menopauzu ili perimenopauzu, ali istraživači su to isključili kao glavni faktor: i muškarci su takođe prošli kroz značajne molekularne promene u istoj dobi.
– Istraživanje sugeriše da, iako menopauza ili perimenopauza mogu da pridonesu promenama uočenima kod žena u srednjim 40-ima, verovatno postoje drugi, značajniji faktori koji utiču na te promene i kod muškaraca i kod žena – objasnio je prvi autor studije, Xiaotao Šen s Tehnološkog univerziteta Nanyang u Singapuru i naglasio da bi identifikovanje i proučavanje tih faktora bi trebalo da bude prioritet za buduća istraživanja.
(nova.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
