Tzv. Kosovo bi se do 2050. godine moglo suočiti sa nedostatkom vode za piće, navodi se u izveštaju generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga.
Severnoatlantski savez se, inače, bavi procenom uticaja na klimatske promene i bezbednost, prenosi „Kljan Kosova“.
U dokumentu objavljenom 9. jula, navodi se da ubrzavanje klimatskih promena ima „dubok uticaj na bezbednost saveznika“ i naglašava potrebu da NATO ostane u stanju da ispuni svoju svrhu u okruženju koje se brzo menja“.
„Kosovo“ je takođe deo izveštaja, zbog činjenice da tamo postoji misija sa oko 4.500 savezničkih i partnerskih trupa koje deluju širom zemlje kao deo NATO snaga (Kfor).
Stoltenberg je u izveštaju naveo da je jugoistočna Evropa, uključujući tzv. Kosovo, identifikovana kao jedna od „vrućih tačaka“ planete.
„Ubrzano zagrevanje atmosfere u regionu dovodi do ekstremnih vremenskih pojava, kao što su požari 2017. i 2022. godine, i teških poplava koje je Kosovo doživelo 2023. Očekuje se da će takvi događaji biti sve učestaliji i intenzivniji.
Zajedno sa socio-ekonomskom ugroženošću Kosova i izazovnim bezbednosnim okruženjem, klimatske promene mogu imati štetne posledice i po Kosovo i po prisustvo NATO na terenu“, naglasio je Stoltenberg u izveštaju.
U izveštaju se ističe da je Kfor treći bezbednosni odgovor, posle Kosovske policije i Euleksa, sa kojima se radi u bliskoj saradnji.
Pored toga, u dokumentu se navodi da NATO savetodavni i tim za vezu (NALT) i dalje podržava bezbednosne organizacije na Kosovu koje vrše civilnu kontrolu i demokratski nadzor.
„Podrška NALT-a za izgradnju kapaciteta tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) pokriva reagovanje na krizne situacije, upravljanje katastrofama i civilnu zaštitu“, ističe se u izveštaju.
(RT)
ajnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
