Jaki napadi na Srbiju tek predstoje jer je nova velika zapadna hibridna operacija protiv naše zemlje još uvek u početnoj fazi
Orkestrirani pritisci na Srbiju postaju sve jači i raznovrsniji. Na osnovu toga se može zaključiti da je u okviru hibridnog rata, koji protiv Srbije vode moćne zapadne obaveštajne službe, pokrenuta nova velika operacija.
Može se oceniti da to ima veze s pobedom DŽoa Bajdena na američkim predsedničkim izborima, nakon čega je s Nemačkom usklađena politika za Balkan, koja podrazumeva nezavisno „Kosovo“ i unitarnu BiH.
PRIKRIVANJE PERFIDNE OPERACIJE
Pored američkih obaveštajnih službi aktivnu ulogu u operaciji imaju i nemački BND, britanska MI6, ali i male satelitske balkanske službe. Jasno se vidi podela prljavog posla, koordinacija i saradnja, kao i razmena obaveštajnih podataka.
Ulažu se veliki napori da se postojanje takve perfidne operacije prikrije tako što se orkestrirani napadi na Srbiju prikazuju kao serija spontanih događaja koji nastaju zbog pogrešne politike srpskog rukovodstva i nerazumevanja globalnih odnosa i kretanja.
Međutim, ne samo državni vrh Srbije nego i kompletan srpski narod već imaju toliko negativnih iskustava, da više nikakve prevare i podmetanja jednostavno ne prolaze.
Kod većine građana potpuno je izgubljeno poverenje u dobre namere Zapada kada su u pitanju Srbija i srpski korpus na Balkanu, tako da se sada svaki potez dubinski analizira i traže se i uočavaju skrivene zamke koje će nam naneti štetu – odmah ili u perspektivi, čak i onda kada se na prvi pogled čini da su korektni.
Jer svakom zlu koje su nam činili prethodila su unapred vešto upakovana objašnjenja kako je to za naše dobro. Pripremljenu mantru uporno su ponavljali preko sredstava informisanja koja kontrolišu, i dobro pripremljene agenture u Srbiji.
DEZORIJENTISANJE SRBA
Velike i moćne zapadne obaveštajne službe nikada ne treba potceniti o pitanju perfidnih tajnih akcija. Uvek mogu neprijatno iznenaditi – i onda kada se čini da nisu zainteresovani i da imaju važnijeg posla negde drugde u svetu.
Na primer, savršeno su izveli akciju promene vlasti u Crnoj Gori – da se sprovedu izbori, da se formiraju koalicije, da se sruši višedecenijska vladavina DPS Mila Đukanovića, a da se ništa ne promeni.
Uspeli su da potpuno dezorijentišu i zbune Srbe u Crnoj Gori i njihove partijske lidere koji su očekivali velike promene i ispravljanje nepravdi na temu prava Srba.
Zbunili su i zvaničnike SPC koji su očekivali potpisivanje Temeljnog sporazuma koji bi definisao status imovine SPC i prava naše crkve da bude ono što oduvek i jeste – SPC. Svi su mislili da je to rešena stvar, kao rezultat veličanstvenih litija. Na opšte iznenađenje, formiranjem nove Vlade Crne Gore sva očekivanja su jednostavno propala, i gotovo ništa se nije promenilo. Kako su to uspeli?
Dok su tadašnje opozicione političke stranke vodile bitku za promenu vlasti u Skupštini Crne Gore, i dok su se vernici SPC u Crnoj Gori litijama borili da sačuvaju svetinje, ni obaveštajci moćnih zapadnih obaveštajnih službi, maskirani diplomatskim statusom i locirani u ambasadama u Podgorici, nisu sedeli skrštenih ruku.
Shvatili su da do promene vlasti mora doći, i ako već mora, potrudili su se da se to dogodi pod njihovom kontrolom.
Napravili su dobru procenu i krenuli da pridobijaju ljude za koje su preko svoje agenture znali da su kandidati za ključne funkcije u novoj vlasti.
Težišno su se orijentisali na stranke Dritana Abazovića i Alekse Bečića. Lako je bilo pridobiti crnogorske, bošnjačke i albanske kadrove da rade protiv srpskih interesa, a teži deo posla bio je da pridobiju važne Srbe da rade protiv svojih sunarodnika.
Najveći uspeh je što su ostvarili potpuni uticaj na novog premijera Zdravka Krivokapića, Srbina koga je preporučila SPC a podržale ga srpske stranke. On i Dritan Abazović dizani su u zvezde od strane Srba čak i u Srbiji, što znači da ni naše obaveštajne službe nisu znale za ovu tajnu akciju.
Ne treba se čuditi ni zabludama crkvenih velikodostojnika, jer SPC naravno nema svoju obaveštajnu službu i prilično lako ih je prevariti i obmanuti. Rezultat ove akcije jeste da sve ključne odluke u Crnoj Gori i dalje donose „strane ambasade“.
Interesi zapadnih sila potpuno su zaštićeni, baš ništa od interesa Srba i SPC nije ostvareno, a međudržavni odnosi sa Srbijom namerno su dodatno pogoršani lažnim tvrdnjama da se Srbija meša u unutrašnje stvari Crne Gore.
Štaviše, nove zapadne operativne pozicije u crnogorskoj vlasti dodatno su iskorišćene za pokretanje ili produbljivanje novih hibridnih akcija u regionu protiv Srbije i srpskog korpusa u celini.
AKCIJA „SREBRENICA“
Zapadne obaveštajne službe uspele su da neke ličnosti koje su birali ili podržali Srbi u Crnoj Gori iskoriste kao veliki faktor iznenađenja u hibridnim napadima na Srbiju. Oni su presudno uticali da se u crnogorskoj Skupštini donese „Rezolucija o genocidu u Srebrenici“, što jeste bilo neprijatno iznenađenje jer nije logično da baš nova vlast u Crnoj Gori pokreće to pitanje.
Nakon toga su baš „Vojsci Kosova“ teatralno donirali vakcine koje im je poklonila Srbija, i tako podržali još jednu važnu akciju protiv Srbije. Ta donacija je toliko drska da je pitanje da li je stvarno produkt obaveštajaca u diplomatskim odelima ili stara praksa da poslušnici uvek čine i više nego što se od njih traži da bi se dodvorili svojim mentorima.
Tako su nam dali do znanja da će ove dve akcije – „Srebrenica“ i „Vojska Kosova“ – biti ključne u novoj hibridnoj operaciji združenog zapadnog tima za hibridno ratovanje protiv Srbije.
Naravno, u tom ratu njihovi balkanski sateliti imaju svoju ulogu i oni su po pravilu agresivna prethodnica u akcijama. Imamo pravu poplavu provokacija kroz izjave i političke poteze ličnosti iz regiona, tako da je evidentno da napadi postaju orkestrirani i kontinuirani.
Zabrinjava činjenica da im Zapad, dok ih huškaju na Srbiju, ponovo daje do znanja da njihovi saveznici i saborci ne mogu odgovarati ni za najteže zločine. Na primer, ovih dana gledamo epilog sudske farse u Hrvatskoj u vezi s jednim od najvećih ratnih zločinaca Branimirom Glavašom, koji je na slobodi, vraćeni su mu generalski čin i ordenje, a on cinično kaže da je „malo Srba pobio“.
Istovremeno, vodi se prava kampanja, u koju su uključeni Madlen Olbrajt i neke ličnosti slovenačkog rukovodstva, pre svega Janez Janša, da se Hašim Tači pusti na slobodu – da Slovenija da garancije kako bi se ovaj zločinac baškario na Bledu i podsmevao srpskim žrtvama.
NEZAKONITA TRANSFORMACIJA KBS
Dok perfidne igre oko „Srebrenice“ imaju za cilj novu satanizaciju srpskog naroda, forsirana transformacija KBS u „Vojsku Kosova“ je još uvek u domenu vojne pretnje i pritiska.
Ovaj nezakoniti proces najviše forsiraju i pomažu SAD, Nemačka i Turska, što se uklapa u njihovo tradicionalno ponašanje još iz vremena oružane pobune i „transformacije“ terorista u OVK. Ta paravojska je moderno opremljena i naoružana po NATO standardima, obučena preko instruktora iz SAD i Hrvatske, i uvežbana kroz redovno učešće u skoro svim vežbama zapadne alijanse.
Još nemaju teško naoružanje, ali podaci govore da je ono već kupljeno ili donirano od Nemačke i SAD i da su pripadnici KBS obučeni za njegovu upotrebu. Samo se čeka pogodan trenutak ili povod da se ono dopremi uprkos Rezoluciji 1244 UN.
Za sada im najviše doniraju oklopna vozila na koja se mogu montirati teški mitraljezi i neka raketna sredstva, što jeste taktički opravdano, jer su veoma pogodna za brzu intervenciju protiv golorukih Srba na severu Kosova.
Naravno da ta paravojska nije veliki problem za srpsku vojsku, ali ona može biti namerno žrtvovana, kao deo plana hibridne operacije radi insceniranja povoda za uplitanje NATO-a.
Istovremeno, pokrenute su i neke druge akcije na KiM po klasičnom scenariju – naglo se povećao broj fizičkih napada na Srbe u enklavama uz sve opasnije provokacije i pretnje, u Skupštini „Kosova“ usvojena je „Rezolucija o genocidu u Srebrenici“ po uzoru na crnogorsku, na sceni je pokušaj revizije istorije i otimanja srpskih istorijskih spomenika uz lažnu optužbu da su Srbi uništili albansku kulturnu baštinu.
Na sceni su i stari pokušaji podmetanja terorizama Srbima, kao što je optužba za trovanje vode u Dečanima. Sve to ima za cilj da se izaziva još veća nesigurnost za Srbe, što podstiče tihi egzodus.
Tako jačaju šanse da se pokrene i onaj pravi, masovni egzodus Srba, o kome prištinsko rukovodstvo odavno mašta kao o nekakvoj „kosovskoj Oluji“. Nije isključeno da i takvi scenariji postoje u novoj hibridnoj operaciji protiv Srbije.
Ne treba se zanositi time da je to samo pritisak na Srbiju u vezi s pregovorima u Briselu, jer je mnogo realniji scenario da se Srbija okrivi za neuspeh pregovora i da se postizanje ciljeva Zapada ostvaruje radikalizacijom metoda hibridnog ratovanja.
IZAZIVANJE RAZDORA
Ponašanje političkih grupa koje koketiraju sa stranim faktorom i klasične agenture ukazuje kako bi mogao izgledati udarni i završni deo ove snažne hibridne operacije prema Srbiji.
U ovoj fazi oni po uvežbanoj praksi pravdaju sve napade na Srbiju i polako stvaraju uslove za ozbiljnije podrivačko delovanje. Sada su okupirani idejom da ubede narod kako je famozna „Rezolucija o genocidu u Srebrenici“ veoma korisna za Srbiju jer je potpuno distancira od „genocida“. Tvrde da su za genocid osuđeni neki tamo političari i generali u RS, da se to Srbije uopšte ne tiče, i da je pravi patriotizam da i Srbija prizna „genocid u Srebrenici“.
Znaju oni da bi tako sebičan stav izazvao svađu i razdor među Srbima u regionu, a upravo to i jeste cilj. Međutim, ovde već i laici a kamoli stručnjaci dobro znaju šta je genocid, i da se genocid u Srebrenici nije dogodio.
Od samog početka ove konstrukcije vide se dugoročne i veoma opasne podvale i prevare koje se moraju na vreme raskrinkati. Podvala je u tome što genocid ne može izvršiti pojedinac, nego država, neke državne institucije ili neka organizacija, i da će se u drugoj fazi genocid pripisati Vojsci RS sa ciljem da se RS proglasi za genocidnu tvorevinu.
Paralelno s tim, kroz montirane sudske procese u Hagu uporno se traži veza Srbije i srpskih institucija sa „Srebrenicom“, kako bi ta „činjenica“ u nekoj trećoj fazi poslužila za kompromitovanje, izolaciju, ucene i rasparčavanje Srbije.
„Kosovo“ kao državu i „Vojsku Kosova“ oni u potpunosti prihvataju, uz tezu da je Kosmet davno izgubljen srpskom krivicom i pogrešnom politikom.
Neki od njih čak i otvoreno podržavaju prištinske zločince i novoformirane političke ličnosti školovane i obučene u SAD i Nemačkoj. Ne interesuje ih sudbina Srba na Kosmetu, u BiH i u Crnoj Gori. Hrvatsku i Srbe u Hrvatskoj da ne spominjemo.
Ono na čemu sada radi unutrašnja agentura u Srbiji u saradnji sa svojim stranim mentorima jeste pokušaj da se na neki način zaustavi ekonomski razvoj i vojno jačanje Srbije. Tako bi bilo lakše da se lažima, dezinformacijama i fabrikovanim aferama podstiče nezadovoljstvo naroda i izaziva napetost.
U tu svrhu koriste domaće medije pod stranom kontrolom, ali i svetske medije koji će se postepeno sve više uključivati u novu veliku hibridnu operaciju protiv Srbije.
Period u kome bi moglo doći do kulminacije ove hibridne ofanzive mogao bi biti u vreme predizborne kampanje ili neposredno nakon sledećih izbora. S obzirom na to da političke grupe koje su pod njihovom kontrolom nemaju nikakve šanse da izborima dođu na vlast, izmišljene neregularnosti biće povod za izazivanje nasilja i haosa po scenariju uvežbanom u drugim delovima sveta. To bi bila idealna prilika za oružani upad „vojske Kosova“ na sever, s idejom vojnog rešenja „kosovskog pitanja“.
Naravno, ovo su njihovi prljavi planovi, ali i dalje sve zavisi od nas Srba i srpskog jedinstva o pitanju odbrane nezavisnosti i celovitosti Srbije. Zna se da na pet–deset odsto Srba, koji iz straha ili interesa prihvataju ideje stranaca, ne možemo računati, ali i preostalih 90 odsto biće sasvim dovoljno da se Srbija odbrani od hibridnih dejstava i oružanih nasrtaja.
(pecat.co.rs)