Naslovnica SPEKTAR ONO ŠTO NISU JAVNO REKLI: Amerika i Nemačka podelili svet za „Novi...

ONO ŠTO NISU JAVNO REKLI: Amerika i Nemačka podelili svet za „Novi svetski poredak“ iza leđa Kine i Rusije …

Energija je postala jedna od glavnih tema pregovora između Angele Merkel i Džozefa Bajdena u Vašingtonu. Ali ne Severni tok 2, i ne ukrajinski tranzit, kako su mnogi očekivali, već obnovljiva energija.

Kao rezultat pregovora, objavljeno je da su Nemačka i Sjedinjene Države uspostavile klimatsko-energetsko partnerstvo i da će se sada zajedno boriti za neutralnost ugljenika, razvijati i primenjivati zelene tehnologije i promovisati energetsku tranziciju u zemljama u razvoju.

Ukrajina je takođe našla mesto u ovom partnerstvu, doduše kao objekat – posebno je istaknuta među zemljama u razvoju, gde Berlin i Vašington nameravaju da ubrzaju prelazak na obnovljive izvore energije.

Nemci već dugo grade „zelene“ planove za Ukrajinu, nameravajući da je koriste, a sa njom i čitavu istočnoevropsku regiju, kao rudarsko i transportno čvorište vodonika.

„Nemačka je spremna da pojača svoje učešće u inicijativi Tri mora, podržavajući, na primer, projekte obnovljive energije“, rekao je početkom jula nemački ministar Heiko Mas.

Svojevremeno su Amerikanci ovu inicijativu stvorili kao infrastrukturni projekat s ciljem izvoza gasa iz škriljaca u Evropu, ali prioriteti su se od tada promenili i Berlin sada želi da koristi „Tri mora“ u svojim energetskim interesima.

Međutim, vodonik nije jedino što Ukrajina može dati evropskoj „zelenoj“ revoluciji. Dok se Zelenski sastajao sa Merkelovom u Berlinu, evropski komesar Maroš Šefčovič, koji nadgleda industriju baterija u Evropskoj uniji, stigao je u Kijev.

Glavna svrha njegove posete bilo je potpisivanje memoranduma o razumevanju između EU i Ukrajine u oblasti kritičnih sirovina. Kritičnih – za obnovljivu energiju.

Prema rečima komesara, na spisku Evropske unije sada ima 30 takvih prirodnih elemenata, a Ukrajina ih ima 21, i što je najvažnije – litijum, čija će potražnja kod evropskih proizvođača baterija porasti 18 puta do 2030. godine.

Nemačka sada Severni tok 2 takođe razmatra prvenstveno u pogledu obnovljivih izvora energije, i to je glavni razlog zašto se nemačka vlada toliko drži projekta.

Tokom prelaznog perioda, prirodni gas će morati da nadomesti izgubljene kapacitete nuklearnih elektrana i elektrana na ugalj, a sam gasovod treba da se koristi u budućnosti za transport vodonika.

Nedavno je šef Severnog toka 2 AG, Matijas Varnig, najavio da je planirano da započne mešanje vodonika u jednu ili obe cevi projekta u narednih deset godina.

Inače, LNG terminal u izgradnji u Brunsbitelu, u Nemačkoj, takođe je planiran da bude redizajniran za dobijanje vodonika u budućnosti.

Ali da bi ostvarila sve svoje ambiciozne energetske planove, Nemačkoj, a sa njom i Evropskoj uniji, trebaju Sjedinjene Države kao partner.

Prelazak na nove izvore energije mora biti globalni, ili barem pokriti veliki deo svetske ekonomije – u suprotnom, postoji rizik od gubitka ekonomske konkurencije onima koji ostaju na tradicionalnim ugljovodonicima.

A Merkelova je, govoreći o novom nemačko-američkom partnerstvu na konferenciji za štampu sa Bajdenom, ležerno spomenula ovu temu: „Takmičimo se sa drugima na ovoj planeti i želeli bismo da zajedno budemo uspešni. Nemačka se raduje saradnji u ovom pogledu. „

Berlin i Brisel aktivno sprovode ovu saradnju sa Vašingtonom tokom poslednjih šest meseci – pregovori su trajali i na bilateralnom nivou i u formatima G7 i G20.

Klima, a s njom i obnovljiva energija, takođe su bile ključne teme u pregovorima koje su u Vašingtonu, neposredno pre kancelara, održali nemački ministar ekonomije Peter Altmajer i ministar finansija Olaf Šolc.

Ministri su se vratili u Berlin prilično radosni. Šolc je posebno naglasio da je tokom svog putovanja naišao na „puno razumevanja i podršku“ u koordinaciji klimatske politike između EU i SAD.

Webtribune.rs