Kakvi će biti odnosi Sjedinjenih Država sa Rusijom i Kinom kada 46. predsednik Sjedinjenih Država stupi na dužnost 2025. godine? To je pitanje koje često postavljam, posebno u svetlu Trampovog političkog izbora u vezi sa međunarodnim ugovorima o kontroli oružja (Ugovor o INF-u), proliferaciji nuklearnog oružja, ekonomskom ratu sa Kinom, finansijskoj krizi koja je veštački odložena zahvaljujući povećanju novca, nekontrolisane vojne potrošenje, sve agresivniji NATO-odnos prema Ruskoj Federaciji i kontinuirane provokacije protiv Narodne Republike Kine.
Gde ćemo završiti nakon još pet godina provokacija? Koliko će još Putin i Si Đinping zadržati “strateško strpljenje”, ne uzvraćajući Vašingtonu drastičnim merama?
Četiri aktuelna globalna žarišta – Iran, Sirija, Venecuela i DPRK – su izdržala otpor prema diktatima Vašingtona i izašli manje – više kao pobednici. Sirijska teritorija je sada u celini pod kontrolom Damaska; Iran je uspostavio dovoljno prepreka kako ne bi bio napadnut; Pjongjang nastavlja pregovore sa Vašingtonom kako se nastavlja ponovno ujedinjenje dve Koreje; Bolivarska revolucija još uvek živi u Venecueli.
[adsenseyu1]
Putin se sprema da napusti Rusku Federaciju kao predsednik nakon 25 godina. Si Đinping uočava da njegov mandat ističe za nekoliko godina. Vašington će uskoro imenovati novog predsednika, koji će po svemu sudeći biti suprotan Trampu, na isti način na koji je Obama bio suprotnost Bušu i Tramp Obami.
Zamislimo nekoga ko se pojavio u Demokratskoj stranci potpuno posvećen unapređenju pogleda na američki dip stejt i vojno-industrijski kompleks – nekoga poput Hillari Klinton, Medlin Olbrajt ili bilo kog od demokratskih kandidata za izbore 2020. Takva osoba bi bila posvećena ponovnom oživljavanju ideje američke izuzetnosti nakon osam godina Trampovog predsedništva, koje je uglavnom usresređeno na domaća pitanja i politiku “ Prvo Amerika ”.
Sada razmislimo o tome šta je, i šta će biti, okončano na međunarodnom planu od strane Trampa tokom njegovog predsedavanja, naime: suspenzija Ugovora o INF-u i indikacija da se ne produžava novi START ugovor (o smanjenju nuklearnog naoružanja), raspoređivanje trupa na ruskoj granici u Evropi, sankcije, tarife i ekonomski terorizam svih vrsta.
Zapitajte se kolika je verovatnoća da će sledeći američki predsednik želeti i moći da poboljša odnose sa Rusijom i Kinom, kao i da prihvati multipolarnii svetski poredak? Odgovor na to je nula. Predsedništvo Trampa je samo služilo da nas podseti kako svaka administracija ostaje pod kontrolom vojnog, industrijskog, špijunskog i medijskog aparata, izraženog u liberalnim i neokonskim ideologijama.
Tramp je značajno povećao vojne troškove, izražavajući hvalospeve vojno-industrijskom kompleksu i obećavajući modernizaciju nuklearnog arsenala zemlje. Za takvu modernizaciju trebalo bi dve decenije da se završi, a to je detalj uvek izostavljen u medijima. Za Trampa radi se o slučaju „Prvo Amerika“. Za dip stejt projekat je dugoročan i treba da bude daleko alarmantniji za globalnu zajednicu.
Rusija, Kina i SAD izgleda da su posvećene daljoj militarizaciji, pri čemu se Rusija i Kina snažno fokusiraju na odbranu svojih strateških interesa pred američkom agresijom. Peking će se usredsrediti na izgradnju velikog broja nosača aviona, kako bi branio svoje pomorske granice, dok Moskva pokušava da obezbedi svoj vazdušni prostor od raketa i nevidljivih aviona.
Stručnjaci predviđaju da se svaki sukob velikih sila u bliskoj budućnosti može sastojati isključivo od konvencionalnih i / ili nuklearnih projektila, u kombinaciji s robotskom tehnologijom, bespilotnim letelicama, veštačkom inteligencijom, sajber ratovanjem, A2 / AD, hipersoničnim oružjem i sabotažama. Pored nuklearnog oružja, platforme iz kojih se lansiraju rakete i presretači, kompjuterska snaga zemlje biće odlučujuća, sa kvantnim kompjuterima koji već predstavljaju realnost u Kini.
[adsenseyu4]
SAD, Kina i Rusija više neće imati nikakvih restrikcija na proizvodnju nuklearnog oružja nakon što (bez bilo kakvih novih pregovora ili sporazuma o njegovom proširenju) Novi START ugovor istekne 2025. godine. Situacija u vezi sa sajber i svemirskim prostorom je svakako alarmantna , bez eksplicitnog ugovora između velikih sila. Malobrojni sporazumi koji su na snazi rutinski se krše, posebno kada se radi o letelicama blizu Zemlje.
“Razgovori o tome kako sprečiti trku u naoružanju u svemiru počeli su davno; Konferencija UN-a o razoružanju čak je započela pregovore o sporazumu, ali su Sjedinjene Države sprečile da pregovori odu dalje. Na konferenciji o razoružanju u Ženevi 2008. godine Kina i Rusija uvele su sporazum o kontroli naoružanja u svemiru, popularno poznat kao Sporazum o sprečavanju naoružanja u svemiru (PAROS, 2012.)
Uz ovu alarmantnu situaciju dodaje se sve veća posvećenost SAD-a doktrini o preventivnom nuklearnom prvom napadu.
Izgleda da Tramp nije spreman da uđe u istoriju kao predsednik koji je odgovoran za nuklearni Armagedon. Ali šta je sa sledećim predsednikom? Dip stejt koji kontroliše američku politiku sigurno bi bio u stanju da smesti nekoga ko bi unapredio konačno opravdanje za nagli sukob sa Moskvom i Pekingom.
Ono što bi bilo potrebno, ako bi se suočili sa takvim predsedništvom, je zdrava unutrašnja opozicija širom Evrope i SAD-a. Kako sada stvari stoje, više nema antiratnog pokreta, javnost je dezorijentisana od strane mejnstrim medija koji ih dovode u konstantan tok laži, dezinformacija i propagande.
Asanž je nepravedno zatvoren, jemenski civili su stalno bombardovani, a mediji nam ipak govore da Džulijan radi za Kremlj, da Moskva želi da destabilizuje i uništi Evropu, da Kina namerava da podjarmi ceo svet, da Kim Džong-un želi da pokori ceo svet, da je Asad masakrirao stotine hiljada civila, da je Saudijska Arabija zemlja u kojoj se vrši potpuna reforma, i da se Al Kaida bori za slobodu u Siriji!
U takvoj trenutnoj situaciji, istina je prilagodljiva, sposobna da se oblikuje u skladu sa potrebama i zahtevima vojno-industrijskog kompleksa, kom su potrebna opravdanja za svoje beskrajne ratove. Situacija se može samo pogoršati u narednih šest godina, a građani sve manje mogu da shvate svet oko sebe. Dalji napredak u tehnologiji pomoći će samo vladama i korporacijama da kontrolišu informacije i odluče šta je ispravno i pogrešno u procesu masovne lobotomizacije, a internet teško da će i dalje biti slobodan.
Da bi se izbegla mogućnost nuklearnog uništenja, moramo se osloniti na hladne glave i liderske kvalitete onih koji će naslediti Vladimira Putina i Si Đinpinga.
Samo oni koji se marljivo informišu mogu da shvate toleranciju koju kinesko-rusko rukovodstvo ima i koju će i dalje imati u suočavanju sa nastavkom američkih provokacija.
Ali šta će se dogoditi kada ta dva neometana lidera više ne budu na vlasti, dok sredstva za nanošenje razarajućeg udara SAD-u ostanu na raspolaganju njihovim naslednicima? Hoće li se održati ista strpljivost pred američkim provokacijama?
Moskva će rasporediti sve vrste hipersoničnog oružja koje SAD ne mogu da presrestnu, zajedno sa stotinama najsavremenijih Su-57 boraca. Kina će imati oko šest do sedam nosača aviona, u pratnji brojnih razarača, svaki sa 112 stanica za vertikalno lansiranje (VLS), hipersonične rakete, anti-satelitsko i elektromagnetno oružje.
Sistemi S-500 će biti rasuti širom Rusije (i verovatno i u Kini i Belorusiji), naoružani hipersoničnim presretačima. Pored ovog konvencionalnog zastrašivanja, .
Vašington će nastaviti da podiže temperaturu u odnosu na Kinu i Rusiju, čak i nakon što Putin i Si napuste kancelarije. Stoga je verovatno da će njihovi naslednici doći iz najokrutnijih i nepomirljivih krila svoje zemlje.
Godine 2025. Putin i Si će, nadamo se, uspeti da izbegnu sukob sa SAD-om kroz vešto korišćenje diplomatskih, ekonomskih i često vojnih sredstava, igrajući ulogu moderatora, koja je u suprotnosti sa onom koju igra Zapad, a koja ga, ne shvatajući ovaj pristup , brendira kao ekstremiste.
Zamislite da napetosti između ove tri zemlje nastave da se stalno povećavaju u narednih pet godina istom stopom kao što je bila u poslednjih 10 godina. Kako će odgovoriti dip stejt Rusije i Kine? Zamislite u ove dve zemlje imenovanje dveju nepomirljivih ličnosti koje su spremne da odgovore na američke provokacije.
Vašington nastavlja svoj neumoljivi pad u odnosu na druge sile, kao rezultat nove multipolarne stvarnosti koja izjednačava raspodelu geopolitičke težine na širem području globalne šahovske table. Moramo se nadati, za dobrobit čovečnosti, da će se pad Vašingtona ubrzati do te mere pod Trampovim predsedavanjem da će SAD biti primorane da se umesto toga usresrede na svoje unutrašnje probleme. Postizanje tog cilja zahtevalo bi kolaps globalne ekonomije, koja se temelji na američkom dolaru.
Tramp je cenjen od strane dela dip stejta zbog njegovih napora da ojača vojno-industrijski kompleks Vašingtona praktično nudeći blanko ček.
Čini se da je dugoročni plan američkih elita da ponekad izazovu sukob velikih sila kako bi se ostvarila pobeda, a zatim izgradio novi globalni finansijski poredak na ruševinama zaključuje Frederiko Pjeraćini za strategic-culture.org.
Webtribune.rs
