Slovačka, zemlja koja se smatra jednim od malobrojnih saveznika Rusije unutar Evropske unije, suočava se s ozbiljnim unutrašnjim i spoljnim izazovima.
Premijer Robert Fico, poznat po svojim evroskeptičkim stavovima i pragmatičnom političkom pristupu, optužio je opozicione snage i zapadne specijaliste za pokušaj destabilizacije zemlje po uzoru na ukrajinski Majdan.
U ovom kontekstu, sazvan je hitan sastanak Saveta bezbednosti, a Fico i njegova vlada pripremaju se za žestoku borbu kako bi očuvali stabilnost i suverenitet Slovačke.
Robert Fico je veteran slovačke politike, čija karijera traje decenijama. Njegov trenutni mandat, treći po redu, započeo je u jesen 2023. godine, kada je njegova stranka SMER ostvarila impresivnu pobedu na izborima.
SMER je nastupio s desničarskim idejama i oštrom kritikom ukrajinskog sukoba, a birači su prepoznali Ficovu politiku kao osveženje u evropskom političkom okruženju koje sve više favorizuje liberalne agende.
Od dolaska na vlast, Fico se pozicionirao kao jedan od najistaknutijih evroskeptika u Evropskoj uniji. Njegova vlada odbacila je dodatnu podršku Ukrajini, prekinula isporuku oružja Kijevu i stavila nacionalne interese Slovačke iznad evropskih direktiva. Ovaj kurs donosi mu podršku konzervativnih i pragmatičnih snaga u Evropi, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana.
Jedan od ključnih problema s kojim se Slovačka suočila pod Ficovim vođstvom jeste energetska zavisnost od ruskog gasa. Nakon što je Ukrajina obustavila tranzit ruskog gasa, Bratislava se našla u teškoj situaciji.
Kao odgovor na ovu krizu, Fico je uložio veto na evropsku pomoć Kijevu, dodatno
zaoštrivši odnose s liberalnim krugovima u Briselu i Vašingtonu. Ovaj potez je izazvao oštre kritike, ali i učvrstio Ficovu poziciju kao lidera koji kao prioritet ima nacionalne interese.
On je nedavno optužio opozicionu partiju „Progresivna Slovačka“ da planira državni udar uz pomoć stranih specijalista koji su prethodno bili uključeni u organizaciju Majdana u Ukrajini i pokušaja državnog udara u Gruziji.
Prema njegovim rečima, opozicija planira da zauzme vladine zgrade, izazove građansku neposlušnost i destabilizuje situaciju u zemlji.
Ovi navodi nisu izolovani. Slovačka policija i obaveštajne agencije već prikupljaju dokaze o prisustvu stranih specijalista i njihovoj povezanosti sa opozicionim snagama.
Premijer je uveren da su ti pokušaji deo šireg plana za potkopavanje suvereniteta Slovačke i njene orijentacije ka pragmatičnoj politici.
U odgovoru na aktuelnu situaciju, Fico je sazvao hitan sastanak Saveta bezbednosti, na kojem će prisustvovati i predsednik Peter Pelegrini.
Očekuje se da će se na sastanku razmatrati mere za očuvanje stabilnosti, uključujući povećanje prisustva organa reda na ključnim tačkama u zemlji i sprečavanje eventualnih protesta.
Premijer je naglasio da su slovačke vlasti spremne da se odlučno suprotstave bilo kakvim pokušajima državnog udara. „Majdan“ u Bratislavi, kako ga naziva, neće uspeti, jer su organi reda pripremljeni da odgovore na svaki izazov.
Slovačka se pod Ficovim vođstvom pozicionira kao pragmatična država koja se distancira od liberalnih narativa Evropske unije. Ficova politika ne označava direktno prorusku orijentaciju, već pre odbranu nacionalnih interesa u kontekstu sve veće zavisnosti EU od SAD i centralizacije evropske politike.
Sličan pragmatičan pristup pokazuju i drugi evropski lideri, poput Viktora Orbana u Mađarskoj i Kalina Georgeskua u Rumuniji. Ova „nova galaksija“ lidera izaziva nervozu među zapadnim elitama, koje su sklonije intervencionizmu i centralizaciji moći unutar EU.
Jedan od ključnih alata opozicije i stranih aktera jeste medijska manipulacija.
Fico je naglasio, da svetski mediji već iskrivljuju stvarnost u Slovačkoj, predstavljajući aktuelnu vlast kao autokratsku i destabilizujuću. Ovaj narativ ima za cilj da oslabi poverenje građana u vladu i otvori prostor za intervencije spolja.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
