Piše: Vilijam Engdal
Iako nije ekonomski snažna kao Kina, Rusija se nalazi u jedinstvenoj poziciji iz koje može da koordiniše saradnju azijskih zemalja
Kako ozbiljni problemi iskrsavaju povodom daljeg razvoja kineskog ultra-ambicioznog projekta „Novog ekonomskog puta svile“ – formalno nazvanog „Inicijativa pojas i put“ (Belt-Road Initiative, BRI) – Ruska Federacija dobija pozitivnu ulogu kojom bi mogla da promeni čitavu dinamiku istočnoazijskog i evroazijskog ekonomskog razvoja, naročito u svetlu tzv. „trgovinskog rata“ koji je pokrenuo Vašington.
U zavisnosti od toga kako nastupi, Rusija bi mogla da pomogne Kini da napravi neophodne korekcije svog trenutnog modela razvoja BRI, pa čak i da pomogne Americi da se razvije na miroljubiv način. Evo nekih faktora koje treba imati u vidu.
[adsenseyu1]
Otkako je predsednik Si Đinping zvanično predložio svoj projekat BRI u Kazahstanu 2013, ostvareni su veliki prodori u mnogim zemljama, od Pakistana do Malezije i Afrike. Izvorni (prilično nejasni) koncept je umnogome proširen formiranjem brojnih državnih „tink-tenkova“ u Kini, od kojih je svaki predložio ovaj ili onaj novi element.
Međutim, veliki problem je proteklih meseci postao evidentan u nekolicini zemalja partnera BRI – poput Malezije – gde se Kina vodila sopstvenim projektnim konceptima, ignorišući potrebe zemalja partnera, pa čak ih ponekad ostavljajući i u dugovima koje ne mogu da otplate.
BRI je zaista jedna od revolucionarnih ideja za produktivnu obnovu (od dugova nabrekle) svetske ekonomije. Kako bi se to dogodilo, on ne sme biti puka repriza anglo-američkog MMF modela „sa kineskim karakteristikama“. Upravo u tome bi skorašnje inicijative ruske vlade mogle da pruže veliko rekalibriranje. U tom kontekstu se treba osvrnuti na skorašnji samit ASEAN-a.
PUTINOV FOKUS NA AZIJU
Sve dok budalasti CIA državni udar u Ukrajini – izazavn od strane Džona Brenana i Džoa Bajdena – početkom 2014. nije odvojio Rusiju od EU – pre svega Nemačke, Francuske i Italije – dominantna orijentacija ruskih političkih krugova bila je ka Zapadu. Sa ucenjivačkim pritiskanjem EU od strane Obamine administracije da nametne autodestruktivne trgovinske sankcije Rusiji, Moskva je razumljivo potražila druge opcije.
U početku, to je podrazumevalo otvaranje novih ekonomskih, političkih, pa čak i vojnih odnosa sa drugom gigantskom evroazijskom silom – Kinom. Rezultati ove saradnje su bili impresivni u mnogim oblastima. Međutim, uvek je prisutna i opasnost od toga da će asimetrija odnosa jednog dana učiniti Rusiju previše zavisnom od Kine, umesto da bude ravnopravni suveren. Skorašnji nagoveštaji Putinovog pomeranja težišta ka Aziji, i to mimo Kine, bi mogli da budu korisni za sve strane.
Valja istaći da, dok je ruski premijer Medvedev bio poslat na samit APEK-a u Papui Novoj Gvineji (na kojem se predsednik Si sastao sa potpredsednikom Pensom), Putin je simultano odlučio da poseti godišnji susret lidera ASEAN-a u Singapuru 14. novembra u sklopu samita ASEAN-Rusija. Članice ASEAN-a su Vijetnam, Malezija, Indonezija, Singapur, Tajland, Filipini, Kambodža, Laos, Mijanmar i Bruneji.
Na agendi samita bila je i diskusija o tome kako produbiti kontakte i trgovinu između ruske Evroazijske ekonomske unije (EAEU) i ASEAN-a, kao i kako formirati ono što su učesnici nazvali „Velikim evroazijskim partnerstvom“ u kontekstu Šangajske organizacije za saradnju koja uključuje Kinu, Indiju, Pakistan, kao i Rusiju i centralnoazijske republike.
Rusija, zahvaljujući svojoj geografiji i ekonomiji, a uprkos tome što nije ekonomski ili finansijski kolos poput Kine, nalazi se u unikatnoj poziciji sa koje može da efikasno pomaže razvoj dublje ekonomske i političke saradnje širom Azije, naročito u oblastima u kojim je istorijsko nepoverenje prema Kinezima snažno. Letimičan pogled na kartu Evroazije pokazuje koliko je Rusija bliska svim ovim zemljama.
Zato je sada u dobroj poziciji da „unovči“ svoje geografske, ekonomske i čak vojne prednosti kod azijskih partnera. Konkretnije govoreći, na samitu u Singapuru je sklopljen Memorandum o razumevanju sa Rusijom i njenom Evroazijskom ekonomskom unijom kako bi se uvećale trgovina i investicije. ASEAN je po prvi put zvanično definisao svoj odnos sa Ruskom Federacijom kao „strateško partnerstvo“.
Putin je takođe pozvao predstavnike ASEAN-a da budu gosti na Sankt-peterburškom ekonomskom forumu i Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku naredne godine. Uzajamna trgovina između zemalja ASEAN-a i Evroazijske ekonomske unije koju predvodi Rusije 2017. je skočila za 40 odsto, na nekih 36 milijardi dolara, što je samo delić ukupnog potencijala.
Pregovori sa članom ASEAN-a – Vijetnamom – su značajan primer potencijala. Rusija je angažovana u Vijetnamu još od otkrića prvih komercijalno isplativih naftnih bušotina u vodama oko Vijetnama tokom Hladnog rata. Godine 2015. su EAEU i Vijetnam potpisali sporazum o slobodnoj trgovini. Bilateralna trgovina između Vijetnama i EAEU (90 odsto se odnosi na Rusiju) je skočila za 31 odsto tokom 2017. godine, na gotovo četiri milijarde dolara, a putanja rasta u ovoj godini je sličnih dimenzija.
Zemlje ruske EAEU su izvozile naftu, čelik, đubrivo i mašine. Vijetnamski izvoz su pre svega činile komponente za telefone, električni uređaji, kompjuteri, šminka i obuća. Izvoz hrane je uključivao voće, povrće, kafu, indijski orah i morske plodove.
Sporazum predviđa postepeno spuštanje uvoznih tarifa na prosečnih 1-2 odsto za obe strane do 2025. Sada, sa Memorandumom o razumevanju između EAEU i ASEAN-a, Vijetnamu se otvara šansa da bude kapija ruskog lanca snabdevanja drugim članicama ASEAN-a. Vijetnamu sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama EAEU otvara tržište ukupnog BDP-a od 2,2 biliona dolara. Cilja se nivo bilateralne trgovine od 10-12 milijardi američkih dolara do 2020, a od 30 milijardi dolara do 2030.
INTENZIVIRANjE RAZGOVORA SA ABEOM
Tokom ASEAN samita Putin je takođe imao privatne razgovore sa malezijskim premijerom Mahatirom koji je nedavno smanjio učešće svoje zemlje u BRI, kao i sa Šinzom Abeom iz Japana, indonežanskim predsednikom Vidodom, južnokorejskim Mun Džae Inom i kineskim i tajlandskim premijerom.
Naročito su se istakli Putinovi razgovori sa Abeom o rešavanju dugotrajnog spora oko Kurilskih ostrva, kao i oni sa južnokorejskim predsednikom Mun Džae Inom o trilateralnoj rezoluciji sa Pjongjangom povodom korejskog pitanja. Japan, Južna Koreja i Rusija su članovi kluba ASEAN+8, odnosno Istočnoazijskog samita.
Abe je izjavio da je spreman za zajedničku rezoluciju o teritorijalnom sporu koji onemogućava potpisivanje mirovnog sporazuma između Rusije i Japana još od 1945. Pre nekoliko meseci Japan i Rusija su izveli zajedničke probe korišćenja pomorske rute i trans-sibirske železnice za isporuke japanske robe u Rusiju.
Ruska železnička arterija, sa svojom dužinom od 9289 kilometara, ima ogroman potencijal za trgovinu između dve zemlje, i to prema zaključku zamenika japanskog ministra državne zemlje, infrastrukture, transporta i turizma, Tošihira Macumota. Trgovina se trenutno odvija preko mora ili vazdušnim putem, pri čemu je potrebno do 62 dana plovidbe kako bi brodovi stigli do Rusije preko Indijskog okeana. Vazdušni transport je skup. Novi koridor bi drastično smanjio trajanje i troškove transporta – celih 40 odsto.
Godine 2017. Rusija i Japan su se dogovorili da uspostave zajednički infrastrukturni razvojni fond, odnosno Rusko-japanski investicioni fond, pored ostalih državnih investicionih fondova, kako bi realizovali zajedničke projekte. Rešenje spora oko dotičnih ostrva bi moglo da dovede do značajnog rasta tog fonda.
Ono što Rusiji pruža jedinstvenu šansu za razvoj ekonomskih i drugih veza sa ASEAN-om je činjenica da je Kina sada pod ogromnim pritiskom Vašingtona zbog svoje agende „Made in China 2025“. Osim toga, Japan, Južna Koreja i Indija traže balans od prevelike zavisnosti od SAD i Kine. Rusija bi mogla da se pokaže kao visoko produktivni „treći put“ koji ne podrazumeva presecanje veza sa Kinom, jer je Rusija jedinstveni most koji povezuje sve aktere.
INDIJA I RUSIJA
Skorašnje ruske trgovinske inicijative prema ASEAN-u, Južnoj Koreji i Japanu dobijaju još veći značaj u svetlu Putinovih odnosa sa indijskim premijerom Modijem.
Tokom oktobarske posete Putina Nju Delhiju, on i Modi su sklopili zvanični sporazum o isporuci ruskog naprednog S-400 „Trijumf“ – najefikasnijeg sistema raketne PVO na svetu – uprkos američkim pretnjama sankcijama.
[adsenseyu1]
Na zajedničkoj konferenciji za medije, Modi je rekao da je „Rusija uvek bila uz Indiju“ i da je „imala ključnu ulogu u priči o indijskom rastu“. „Sa vremenom su se odnosi između naših zemalja kretali od jakih ka jačim“, dodao je. Razgovori su takođe rezultovali nekolicinom sporazuma o kosmosu, nuklearnoj energiji i železnicama.
Nuklearni sporazum sa Rusijom – koja je trenutno najveći konstruktor postrojenja nuklearne energije na svetu – podrazumeva i izgradnju postrojenja za proizvodnju nuklearnog goriva u Indiji. Pored toga, Indija će kupiti i četiri fregate klase „Krivak“ od Rusije, od čega će dve biti napravljene u Indiji, u sklopu 2,5 milijardi dolara vrednog dogovora.
Ovaj sastanak je bio peti između Putina i Modija za godinu dana. Oni su ponovo potvrdili strateško partnerstvo, obnavljajući odnose koji datiraju od 1950-ih. Skorašnja ruska pažnja prema Indiji predstavlja značajnu promenu u poređenju sa protekle četiri godine u kojim su rusko-indijski odnosi bili u silaznoj putanji usled pokušaja Vašingtona da Indiju uvuče u svoju sferu.
Kada pogledamo skorašnji azijski fokus Rusije prema ne samo Kini, nego od nedavno i ASEAN-u, obema Korejama, Japanu i Indiji, postaje jasno da je Rusija uvidela da poseduje jedinstveni potencijal da se pozicionira kao ključ budućeg ekonomskog razvoja Azije. Očigledno je da Putin pretvara u državni prioritet ono što je pre godinu dana nazvao „Velikim evroazijskim partnerstvom Rusije“.
U tom okviru je obelodanio nameru Rusije da stvori „energetski super-prsten“ koji bi ujedinio Rusiju, Kinu, Japan, Republiku Koreju i transportni lanac Sahalin-Hokaido, što je projekat izgradnje mostova i tunela za železnička i točkaška vozila, kojim bi se povezalo najsevernije japansko ostrvo Hokaido sa ruskim Sahalinom.
A sve ovo bi mogao da bude samo početak lukrativne regionalne saradnje…
F. Vilijam Engdal je konsultant za strateške rizike i predavač, diplomirani je politikolog Prinston univerziteta i autor bestselera o nafti i geopolitici.
Preveo Vojislav Gavrilović Izvor New Eastern Outlook
(Standard.rs)
