Rusi testiraju kompleks koji će munjevito registrovati opasnost i u deliću sekunde reagovati na nju, lansiranjem čaure koja će stvoriti gusti neprobojni aerosolni oblak za širok frekvencijski raspon. Na ovaj način će se u potpunosti zbuniti samonavođene bojeve glave na najsavremenijim protivoklopnim raketama.
Ruska kompanija CNIITočmaš razvija novi kompleks zaštite za oklopna borbena vozila od visokopreciznih smrtonosnih sredstava neprijatelja, kakve su npr. samonavođene protivtenkovske rakete. Perspektivno borbeno sredstvo koje će dobiti najnoviji sistem „zaslepljenja“ je samohodno artiljerijsko oružje „Lotos“ koje je specijalno projektovano za vazdušno-desantne jedinice ruske vojske.
[adsenseyu1]
Kompleks zaštite se sastoji od visokoosetljive aparature koja registruje opasnost i sistema koji odmah zatim emituje optoelektronske smetnje. U pravcu odakle dolazi opasnost energično se izbacuje čaura koja brzo stvara gusti aerosolni oblak koji je neprobojan za ljudsko oko, ali i za frekvencije koje deluju u infracrvenom i radarskom spektru.
Tačnije, za artiljerca na protivoklopnom sredstvu koji je locirao svoju metu, gađanje postaje nemoguća misija jer ni on, a ni njegova raketa, jednostavno ne vide svoj cilj od gustog i neprozirnog oblaka.
„Poligonska testiranja novog sistema su potvrdila odlične karakteristike aerosolnih čaura koje stvaraju neprozirni oblak. Konkretno, one u potpunosti osiguravaju stvaranje optoelektronskih smetnji koje nadilaze svoju konkurenciju, jer blokiraju širok frekvencijski raspon“- prenosi internet portal Rossijskaja Gazeta reči ljudi koji su učestvovali u njenom razvoju i testiranju.
Novi sistem zaštite može u ogromnoj meri da smanji opasnost od protivtenkovskih raketnih sistema, koji se u poslednje vreme klasifikuju kao najsmrtonosnija sredstva taktičkog oružja. Npr. samonavođena bojeva glava koja upravlja raketom ispaljenom iz najsavremenijeg američkog protivtenkovskog kompleksa „Džavelin“ (hrv. „Koplje“) neprekidno tokom svog leta upoređuje sliku koju vidi ispred sebe, s pravom slikom mete koju je operater napravio u infracrvenom spektru neposredno pred lansiranje.
Ukoliko konture tenka ili neke druge mete u međuvremenu postanu bezoblični – amorfni oblak, ova nimalo jeftina raketa jednostavno ne može identifikovati svoj cilj, počinje da se gubi, gde na kraju vrši automatski postupak samouništenja.
Ovaj kompleks je takođe vrlo efikasan i protiv raketa koje se na cilj navode pomoću laserskog snopa. Da bi laserski navođena raketa pogodila tamo gde treba, laserski snop mora sve vreme da bude čvrsto povezan s „pločom“ tenkovskog oklopa koji predstavlja metu operatera na protivtenkovskom sistemu. Ukoliko se između tenka i operatera stvori neprobojni aerosolni oblak koji deformiše i prekida laserski snop, raketa gubi svoj cilj i jednostavno ga promašuje.
(hr.rbth.com)
