Zapadni mediji i analitički krugovi poslednjih dana sve glasnije komentarišu susret Vladimira Putina i Si Đinpinga u Pekingu, ocenjujući da se iza diplomatskih poruka krije mnogo ozbiljnije pitanje – ubrzano menjanje globalnog odnosa snaga i novo približavanje Moskve i Pekinga koje izaziva zabrinutost u Vašingtonu i Briselu.
Poseta ruskog predsednika Kini održana je 19. i 20. maja, svega nekoliko dana nakon dolaska Donalda Trampa u Peking, zbog čega su svetski mediji odmah krenuli sa poređenjima dva sastanka.
Upravo zato brojni komentatori smatraju da je Putinova poseta praktično zaokružila celu priču i pokazala kako Kina trenutno vidi odnose sa Rusijom i SAD.
Britanski Gardijan piše da je Putin u Pekingu dočekan kao “pouzdan partner i saveznik”, dok je Tramp tretiran kao rival i konkurent. Razlika u atmosferi, prema ocenama više medija, bila je očigledna već tokom prvih sastanaka i obraćanja.
Iako su kineska i američka ekonomija i dalje snažno povezane, odnosi između dve države već godinama prolaze kroz trgovinske sukobe, carinske sporove i političke tenzije. Dodatnu nervozu izazivaju i potezi Vašingtona prema Tajvanu, uključujući raniju posetu Nensi Pelosi, koja je u jednom trenutku podigla ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg većeg sukoba između Kine i SAD.
Nasuprot tome, odnosi Moskve i Pekinga danas se predstavljaju kao stabilno partnerstvo zasnovano na međusobnoj podršci i dugoročnim interesima. Trgovinska razmena dve države godinama raste. Iako je tokom 2025. zabeležen privremeni pad u odnosu na 2024. zbog sankcija i problema u finansijskim transakcijama, poslednjih meseci ponovo je primetan rast.
Pojedini analitičari navode da Kina Rusiju danas posmatra kao jednog od ključnih trgovinskih partnera, uz procene da bi do 2030. trgovinska razmena Moskve i Pekinga mogla da premaši obim trgovine između Kine i SAD.
Singapurski Straits Times opisao je razgovore Putina i Si Đinpinga kao “neformalni susret starih prijatelja”, uz ocenu da je atmosfera bila znatno toplija i opuštenija nego tokom susreta kineskog lidera sa Trampom.
Veliki deo komentara u svetskoj štampi odnosi se na energetiku i pitanje kineske stabilnosti u slučaju novih globalnih sukoba i pritisaka. U pojedinim analizama navodi se da Kina sada posebno vodi računa o sigurnom snabdevanju energentima i da upravo Rusija postaje jedan od ključnih oslonaca Pekinga u toj oblasti.
Pojedini mediji ocenjuju da je Kina tek sada ozbiljno osetila posledice američkog pritiska kroz trgovinske i geopolitičke sukobe, naročito nakon krize sa Iranom i problema na energetskom tržištu. U tom kontekstu, rusko-kineska saradnja prikazuje se kao svojevrsna protivteža pritisku Vašingtona.
Istovremeno, u nemačkim medijima raste zabrinutost zbog procesa dedolarizacije i sve većeg korišćenja nacionalnih valuta u trgovini između Moskve i Pekinga. Berliner Zeitung ocenjuje da približavanje Rusije i Kine, kao i postepeno udaljavanje od dolara, direktno podriva zapadnu dominaciju.
Nemački list posebno ističe da se gotovo kompletni obračuni između dve države danas obavljaju u rubljama i juanima, uz ocenu da dedolarizacija više nije sporedna posledica saradnje, već strateški pravac.
Prema pisanju Berliner Zeitunga, dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da su sankcije protiv Rusije dovele do jačanja kineske pozicije, dok je nemačka industrija pretrpela ozbiljne posledice zbog odricanja od ruskih energenata.
U analizama evropskih medija posebno se naglašava da su se ključni razgovori između velikih sila odvijali bez Berlina i Brisela. Dok su Si Đinping i kinesko rukovodstvo u kratkom roku razgovarali i sa Trampom i sa Putinom, evropski lideri ostali su po strani.
Zbog toga se sve češće pojavljuju ocene da se nova geopolitička realnost formira bez direktnog uticaja EU. Nemački komentatori otvoreno priznaju da su sankcije odvojile Rusiju od Evrope, ali da EU nije postala arhitekta novog međunarodnog poretka.
Slične zaključke iznosi i Al Džazira, koja navodi da su zapadne sankcije dodatno približile Moskvu i Peking i ubrzale zaokret ruske ekonomije ka Aziji. Umesto slabljenja Rusije i njenih partnera, došlo je do formiranja novih ekonomskih i političkih blokova.
Kineski portal Baijiahao otišao je korak dalje, ocenjujući da je Evropa poslednjih godina praktično žrtvovala deo svoje budućnosti zbog podrške Ukrajini. U tekstu se podseća da su evropske države u protekle tri godine izdvojile više od 150 milijardi evra pomoći Kijevu, dok su paralelno izgubile deo industrijske i energetske stabilnosti.
Posebno zanimljive reakcije dolaze iz SAD. CNN ocenjuje da Moskva i Peking pokušavaju da grade svet u kojem Vašington više neće imati status jedine supersile. Takve procene dodatno podgrevaju rasprave unutar američkih političkih krugova o tome da li se globalni balans moći ubrzano menja.
Veliku pažnju izazvala je i izjava Si Đinpinga o “zakonu džungle”, kojom je kineski lider upozorio na posledice hegemonije i jednostranih poteza u međunarodnim odnosima. Mnogi svetski mediji ocenjuju da je reč o neuobičajeno oštroj retorici za kineskog predsednika.
U završnim analizama pojedini kineski mediji tvrde da se EU danas nalazi u veoma teškoj poziciji između Rusije, Kine i SAD, uz ocenu da Evropa sve teže utiče na procese koji direktno oblikuju njenu budućnost.
Zbog toga se poseta Vladimira Putina Kini u velikom delu svetske štampe više ne posmatra samo kao običan diplomatski događaj, već kao signal da Moskva i Peking nastavljaju da grade dugoročan savez koji bi mogao ozbiljno promeniti globalnu političku i ekonomsku ravnotežu.
