Novi centar globalne moći više se ne krije iza diplomatskih fraza i opreznih poruka. Samit Vladimira Putina i Si Đinpinga u Pekingu pokazao je da Moskva i Peking otvoreno grade alternativni međunarodni blok i da žele da postanu glavna pokretačka snaga novog svetskog poretka, ocenjuje italijanski L’AntiDiplomatico.
Susret dvojice lidera nije predstavljen kao običan bilateralni sastanak, već kao događaj koji bi mogao da promeni ravnotežu snaga u svetu u trenutku kada, prema njihovom viđenju, zapadni unipolarni model ulazi u fazu slabljenja.
U Pekingu je obeleženo 25 godina Sporazuma o prijateljstvu između Rusije i Kine, kao i tri decenije strateškog partnerstva dve države. Tom prilikom potpisan je niz novih sporazuma iz oblasti energetike, finansija, tehnologije i bezbednosti.
Ključna poruka bila je jasna: Moskva i Peking više ne žele da budu samo partneri u pojedinim oblastima, već centar novog međunarodnog sistema koji bi predstavljao alternativu modelu kojim dominiraju SAD.
Brojevi dodatno pokazuju koliko se saradnja ubrzava. Obim trgovinske razmene između dve zemlje premašio je 240 milijardi dolara tokom 2025. godine, dok je u prvim mesecima 2026. zabeležen rast od skoro 20 procenata.
Kina je ostala glavni trgovinski partner Rusije, dok je Moskva učvrstila mesto među najvažnijim strateškim partnerima Pekinga. Sankcije uvedene Rusiji posle 2022. godine dodatno su ubrzale ovaj proces i gurnule dve države ka još čvršćem povezivanju.
Posebnu pažnju izaziva činjenica da su Rusija i Kina gotovo potpuno napustile dolar i evro u međusobnoj trgovini. Umesto zapadnih valuta, dominantnu ulogu sada imaju rublja i juan. Time obe države pokušavaju da smanje zavisnost od zapadnog finansijskog sistema i zaštite se od mogućih novih ekonomskih pritisaka i sankcija.
Energetika ostaje osnova čitavog partnerstva. Rusija je danas jedan od glavnih kineskih snabdevača naftom, gasom, ugljem i tečnim prirodnim gasom.
Gasovod “Snaga Sibira”, koji je pun kapacitet dostigao 2024. godine, dodatno je povezao dve ekonomije, dok projekat “Snaga Sibira 2” preko Mongolije treba još više da preusmeri ruske energetske tokove ka Aziji, uključujući deo isporuka koje su ranije bile namenjene EU.
Paralelno sa energentima raste i infrastrukturna saradnja. Novi drumski i železnički mostovi preko reke Amur, razvoj arktičkih trgovinskih ruta, kao i međunarodna žičara između Blagoveščenska i Hejhea, deo su šire ideje stvaranja integrisanog evroazijskog ekonomskog prostora povezanog sa kineskom inicijativom “Pojas i put”.
Ipak, politički deo samita bio je možda i važniji od ekonomskog. Moskva i Peking ponovili su stav da se svet ubrzano kreće ka multipolarnom sistemu i da je period zapadne hegemonije završen.
U zajedničkim dokumentima potpisanim u Pekingu otvoreno su kritikovani američki pritisci kroz sankcije, vojne saveze i finansijske mehanizme, za koje dve sile smatraju da se koriste kao instrument globalne dominacije.
Posebno oštre poruke odnosile su se na Bliski istok. Rusija i Kina osudile su američke i izraelske udare na Iran, optužujući Zapad za destabilizaciju regiona i pokušaje geopolitičkog preoblikovanja kroz promene režima. Obe strane pozvale su na diplomatsko rešavanje kriza i kritikovali vojne operacije protiv suverenih država.
Sve primetnije približavanje stavova vidi se i kada je reč o Ukrajini. Peking nastavlja da govori o pregovorima i političkom rešenju sukoba, dok Moskva ponavlja da sukob u Ukrajini smatra proksi-konfliktom koji je, prema ruskom stavu, dodatno pogoršan širenjem NATO-a prema ruskim granicama.
Kako navodi L’AntiDiplomatico, zajednički ton dve države pokazuje da se njihovo strateško partnerstvo više ne zasniva samo na ekonomiji, već i na usklađivanju geopolitičkih interesa.
Saradnja se širi i na vojnu i bezbednosnu sferu. Dve države najavile su jačanje zajedničkih vojnih vežbi, pomorskih i vazdušnih patrola, kao i veću koordinaciju između bezbednosnih struktura. Na Zapadu se ti potezi pažljivo prate, posebno zbog rastućih tenzija oko Tajvana.
Rusija je tokom samita još jednom podržala politiku “jedne Kine”, dok je Peking uzvratio podrškom ruskim strateškim interesima u oblasti bezbednosti i suvereniteta. Time je dodatno ojačana politička osovina Moskve i Pekinga koja se poslednjih godina razvija mnogo brže nego što su mnogi na Zapadu očekivali.
Zato samit u Pekingu mnogi vide kao signal da odnosi Rusije i Kine više nisu samo taktički savez zasnovan na trenutnim interesima. Pred očima sveta formira se širi politički, finansijski i energetski blok iza kojeg stoje dve nuklearne sile uverene da se globalni poredak nepovratno menja i da era apsolutne dominacije jednog centra moći polako odlazi u prošlost.
