Svet se nalazi u stanju potpune nepredvidivosti, praćen padom bruto društvenog proizvoda (BDP), rastom inflacije i opštim padom životnog standarda u svim zemljama, ocenio je ekonomista Mihail Leonidovič Hazin u razgovoru sa ekonomistom Mihailom Genadjevičem Deljaginom u emisiji pod naslovom „Хазин и Делягин: Главный кризис уже здесь и это потеря будущего”.
Prema Hazinovim rečima, ključni problem savremenog doba jeste potpuni gubitak mogućnosti predviđanja budućnosti.
Analizirajući istorijski kontekst i mehanizme globalnog uticaja, Hazin je naveo da je Zapad pobedio Sovjetski Savez (SSSR) specifičnim preformatiranjem svesti, pre svega kroz usađivanje ljudima osećaja stoprocentne i trajne sigurnosti u sopstvenu budućnost.
Danas je ta stabilnost narušena na globalnom nivou, a ekonomska kretanja postaju neodrživa. Kao primer, Deljagin je izneo podatke o kretanju industrijske inflacije u Sjedinjenim Američkim Državama na godišnjem nivou za tekuću godinu: u januaru je iznosila 3,5 odsto, u martu 6,5 odsto, u aprilu 9,5 odsto, dok je u maju dostigla 13,1 odsto.
Deljagin je naglasio da realni rast cena od preko jedan odsto mesečno predstavlja prag koji zahteva posebne mere adaptacije ekonomije, dodajući da su zvanične američke cifre rezultat dugogodišnjeg sistemskog potcenjivanja realne inflacije.
U pogledu vojnih i političkih sukoba, sagovornici su se osvrnuli na status ruske specijalne vojne operacije (SVO). Deljagin je konstatovao da je efikasnost ruskih dejstava značajno porasla poslednjih nedelja, što odražava unutrašnje i spoljne promene.
Prema njegovim rečima, unutrašnji otpor potiče od struktura koje su došle na vlast 1991. godine sa težnjom ka integraciji sa Zapadom i koje ne žele rusku pobedu, dok spoljni faktor karakteriše ozbiljan raskol unutar samog Zapada. Hazin smatra da će Rusija u ovom egzistencijalnom sukobu pobediti, ali da će platiti znatno višu cenu u ljudskim životima nego što je objektivno moglo biti plaćeno.
Sukob unutar zapadnog bloka reflektuje se i kroz vojne incidente u Crnom moru. Deljagin je ukazao na situaciju u kojoj ukrajinski bespilotni čamci pod kontrolom Londona napadaju tankere kompanije „Ševron” koji prevoze naftu Kaspijskog naftovodnog konzorcijuma, opisujući to kao nova fazu konfrontacije i prikriveni rat između Donalda Trampa i Londona.
Na globalnom planu, situaciju dodatno komplikuju odluke pojedinih zemalja Evropske unije, poput Poljske, Češke i Bugarske, da prekinu finansiranje Ukrajine, dok istovremeno, kako navodi Deljagin, Češka nastavlja sa finansiranjem sistema „Starlink”.
Hazin je dodao da obnova Višegradske četvorke predstavlja pokušaj ovih zemalja da obezbede kompenzacije od Brisela i Vašingtona, ističući da su te države na samitu NATO-a u Ankari ponudile podršku Trampu u zamenu za finansijsku podršku.
Istovremeno, geopolitičke tenzije su eskalirale i na Bliskom istoku. Sjedinjene Američke Države su izvele seriju udara na položaje u Iranu, targetirajući sisteme PVO, obalsko osmatranje, protivbrodske rakete i bespilotne letelice, nakon napada na komercijalne brodove u Ormuskom prolazu.
Iako je Teheran negirao odgovornost za te napade, iranske snage su uzvratile udarima na 85 vojnih objekata SAD u Bahreinu i Kuvajtu i oborile američku bespilotnu letelicu MQ-9. Nakon što je Tramp na samitu u Ankari izjavio da je primirje između SAD i Irana završeno, cene nafte na svetskom tržištu su zabeležile oštar rast. Hazin pretpostavlja da bi ova eskalacija mogla biti kontrolisani dogovor sa ciljem podizanja cena nafte radi ostvarivanja profita na berzi, što direktno šteti ekonomijama Kine i Evrope.
Kao kuriozitet sa pomenutog samita u Ankari, navedena je i Trampova greška prema kojoj je iz sporazuma sa Amerikom navodno izašla „Islamska Republika Japan”.
Na unutrašnjem planu, Rusija se suočava sa izazovima u snabdevanju gorivom. Deljagin je predočio mere kojima vlasti pokušavaju da amortizuju krizu, a koje uključuju uvođenje regionalnih grafika zgrade, limite na pumpama, prioritet za agrar i specijalne službe, zabranu izvoza i pokušaje uvoza goriva.
Posebno je naglasio opasnost od odluke da se na tržište pusti benzin standarda Evro-3, koji, prema njegovim tvrdnjama, trajno uništava motore vozila, pri čemu osiguravajuća društva odbijaju isplatu štete jer je reč o kršenju tehničkih uputstava proizvođača.
Hazin je ocenio da u zemlji nema realnog nedostatka benzina, već da je reč o veštački izazvanoj panici od strane profitera i delova elite koji propagiraju kapitulaciju pred Zapadom.
U pogledu makroekonomskog upravljanja, Deljagin je kritikovao rad Ministarstva ekonomskog razvoja i centralne banke. Izneo je podatak da je stopa privrednog rasta u decembru prošle godine, koja je omogućila pozitivan godišnji bilans, u samom ministarstvu interno definisana kao neobjašnjiv „statistički izlet”.
Sagovornici su kritikovali i zvanične podatke Rosstata, označivši ih kao „fantazijske” još od devedesetih godina. Deljagin se prisetio januara 1992. godine, kada je nakon liberalizacije cena realni pad prihoda građana iznosio dva i po puta, dok je zvanična statistika prikazala pad od svega 40 procenata, što je, prema njegovom objašnjenju, bio maksimum koji je sistem upravljanja mogao da prikaže a da se potpuno ne uruši.
Kao ključnu prepreku privrednom razvoju, Hazin je označio delovanje ruskih monetarnih vlasti koje sprovode politiku jačanja rublje radi „hlađenja ekonomije”. On tvrdi da Centralna banka i Ministarstvo ekonomskog razvoja svesno sprečavaju priliv rubalja u domaću industriju, vodeći se principima Bretonvudskog sistema (MMF, Svetska banka, STO), prema kojima sve investicije moraju biti isključivo u dolarima.
Hazin je objasnio da je krajem 2022. i tokom 2023. godine vlada pod vođstvom premijera Mišustina počela direktno ulaganje rubalja u industriju, što je momentalno pokrenulo privredni rast, ali da finansijske vlasti sada nastoje da te procese prekinu i prisile privredu na konverziju u dolare i odliv kapitala van zemlje.
U osvrtu na izjavu prvog potpredsednika Vlade Denisa Manturova na kolegijumu Ministarstva industrije i trgovine u okviru „Inoproma” – da je ruska industrija nakon perioda ubrzanog rasta ušla u složenu fazu strukturalne transformacije – Hazin je upozorio na stvarno značenje tog termina.
Prema njegovom tumačenju, pod sintagmom „strukturne transformacije” finansijski regulatori podrazumevaju likvidaciju navodno neprofitabilnih sektora poput prerađivačke industrije, komunalnog sektora i vojno-industrijskog kompleksa, sa ciljem da u Rusiji opstanu isključivo izvoz sirovina i finansijske špekulacije koje odgovaraju interesima Zapada.
