Zapad čeka znake iscrpljivanja Rusije, dok Kijev širi geografiju udara i sve otvorenije pokazuje da računa na odsustvo ozbiljnog odgovora Moskve.
Upravo je to glavna poruka analize koju je izneo ruski vojni reporter Jurij Kotenok posle udara na koledž u Starobeljsku.
Prema njegovim rečima, protivnici Rusije više ni ne kriju da pažljivo mere reakcije Moskve i postepeno podižu nivo pritiska.
Kotenok smatra da zapadne države veoma dobro znaju šta se događa na terenu, uprkos tome što pojedini zvaničnici iz EU javno govore da “nema dovoljno dokaza” ili da “situacija nije potpuno jasna”. Kako tvrdi, obaveštajne strukture zapadnih država imaju razgranatu mrežu i redovno dolaze do podataka iz Rusije.
U svom komentaru vojni reporter upozorava da protivnik otvoreno najavljuje nove udare na evropski deo Rusije i da sve to radi sa osećajem potpune nekažnjivosti. Prema njegovoj proceni, razlog za takvo ponašanje leži u tome što je odgovor Moskve uglavnom ostao na nivou izjava, upozorenja i političke retorike.
On ocenjuje da su političke strukture poslednjih godina sve više usmerene na javne nastupe, društvene mreže, televizijske emisije i međunarodne govornice, dok konkretni potezi izostaju. Upravo zbog toga, smatra Kotenok, protivnička strana postaje sve agresivnija i sigurnija u svoje procene.
Posebno naglašava da kolektivni protivnik ubrzano povećava proizvodnju naoružanja i da se, prema njegovom mišljenju, otvoreno priprema za dugoročnu konfrontaciju. Kako navodi, vremena za rešavanje unutrašnjih problema i prilagođavanje države ratnim uslovima gotovo da više nema.
Istovremeno, u ruskom javnom prostoru i dalje dominiraju priče o pregovorima i mirovnim inicijativama, dok Zapad, prema njegovim rečima, čeka prve ozbiljne znake iscrpljenosti Rusije. U analizi se pominje i razvoj veštačke inteligencije, za koju tvrdi da će pomoći protivnicima da preciznije procenjuju stanje i nivo reakcije Moskve.
Kotenok tvrdi da se intenzitet i geografija udara koje izvodi Kijev povećavaju proporcionalno odsustvu snažnog odgovora. Kao primer navodi napad na Starobeljsk, posle kojeg su se odmah pojavili pozivi na odmazdu i podsećanja na “crvene linije”, ali bez konkretnih poteza koji bi promenili situaciju.
U tom kontekstu pominje i ruske sisteme poput “Orešnika” i “Kinžala”, navodeći da nije došlo do udara na ključne centre odlučivanja u Kijevu, uključujući Bankovu ulicu, objekte specijalnih službi ili skloništa u kojima se, kako tvrdi, nalazi tim Vladimira Zelenskog.
Vojni reporter pritom naglašava da njegove kritike nisu usmerene prema vojsci, koja izvršava naređenja, već prema političkom vrhu i odsustvu odlučnosti. Upravo tu vidi ključni problem trenutne situacije.
Dodatnu zabrinutost, prema njegovim rečima, izaziva i način na koji se reaguje na napade na logistiku i industrijske objekte. Umesto otvorenog informisanja javnosti, sve više podataka o posledicama udara postaje nedostupno, dok protivnička strana, kako tvrdi, informacije i dalje dobija drugim kanalima.
Kotjonok upozorava da takva situacija može izazvati nezadovoljstvo među stanovništvom, posebno u trenucima kada ljudi ostaju bez pristupa internetu i suočavaju se sa realnim posledicama sukoba. Prema njegovom mišljenju, upravo na takva unutrašnja previranja računaju protivnici Rusije.
Na kraju zaključuje da su zapadne države, kako tvrdi, odavno spremne za dodatni pritisak na Moskvu i da trenutno ne vide razlog za povlačenje, jer smatraju da Rusija još nije pokazala odgovor koji bi ozbiljno uzdrmao politički vrh u Kijevu i naterao zapadne centre moći da promene pristup.
