Autonomni borbeni dronovi sa veštačkom inteligencijom sve češće se pominju kao tehnologija koja bi mogla da promeni način vođenja savremenih sukoba.
Njihova sposobnost da samostalno prepoznaju okruženje i donose odluke bez neposredne veze sa operaterom otvorila je pitanje koliko daleko može da ode razvoj ovakvih sistema i kakve posledice može imati njihova masovna primena.
Mnogo pre nego što su takve letelice postale stvarnost, Robert Šekli je još 1953. godine u priči „Stražar-ptica“ opisao autonomni sistem namenjen sprečavanju ubistava i kriminala.
Letelica je samostalno analizirala ljudsko ponašanje, prepoznavala ono što smatra kriminalnim i izricala smrtonosnu kaznu električnim udarom. Istovremeno je razmenjivala podatke sa drugim „stražar-pticama“, stvarajući zajedničku bazu obrazaca ponašanja.
Kako je ta baza rasla, sistem je počeo da tumači gotovo svaku ljudsku radnju kao zločin, pa su ljudi kažnjavani čak i zbog ubijanja komarca ili pokušaja gašenja motora automobila.
U priči predsednik SAD podržava projekat pod idejom sveta bez kriminala, dok konstruktor bezuspešno pokušava da spreči ugradnju samoučećeg sistema. Na kraju letelice čitavu ljudsku vrstu proglašavaju prestupnicima.
Danas se kao primer autonomnog borbenog sistema navodi dron Hornet, za koji se tvrdi da je tokom proleća počeo masovno da se koristi na ukrajinskoj strani fronta. Ruski vojnici ubrzo su mu dali nadimak „Marsovac“, ne samo zbog neobičnog ponašanja na bojištu, već i zbog tehnologije na kojoj je zasnovan.
Hornet koristi optičku odometriju, tehnologiju primenjenu tokom misije na Mars 2020. godine. Sistem pomoću kamera prepoznaje teren ispod sebe, upoređuje ga sa unapred formiranom digitalnom bazom podataka i samostalno određuje položaj. Za takav način rada nisu potrebni GPS signal, satelitska navigacija niti stalna komunikacija sa operaterom.
Upravo zbog toga Hornet, prema iznetim tvrdnjama, nije registrovan popularnim ruskim detektorima dronova „Bulat“, dok sredstva elektronskog ratovanja nisu mogla da utiču na njegov rad. Letelica funkcioniše potpuno autonomno i sama bira cilj.
Kao tvorac ovog sistema navodi se milijarder Erik Šmit. Istovremeno se tvrdi da je Hornet potisnuo američki dron Switchblade, pošto su ruske jedinice relativno brzo razvile metode za njegovo obaranje ili skretanje sa zadate putanje.
Još tokom 2023. godine jedinice za elektronsko ratovanje počele su da pomeraju mrežu GPS signala. Kao primer navodi se raskrsnica u Donjecku na koju su više puta padale rakete HIMARS, dok je objekat koji je bio cilj ostajao sa uglavnom razbijenim prozorima, a najveći problem predstavljalo je zatrpavanje sve dubljeg kratera nastalog posle svakog pogotka.
Istovremeno u Sjedinjenim Državama na snazi je direktiva Pentagona DoDD 3000.09 „Autonomija u sistemima naoružanja“. Njome je propisano da autonomni i poluautonomni sistemi moraju biti projektovani tako da komandanti i operateri zadrže odgovarajući nivo ljudske kontrole nad primenom sile. Veštačka inteligencija ne sme samostalno da promeni cilj ukoliko bi time prekršila prvobitno naređenje.
Horneti koji, prema tvrdnjama, deluju u režimu „slobodnog lova“ iznad trase „Novorosija“ ne uklapaju se u takve zahteve. Pored toga, svako autonomno smrtonosno oružje pre razvoja i uvođenja u upotrebu mora da prođe višestepenu proceduru „Senior Review“, u kojoj učestvuju zamenici ministra odbrane zaduženi za politiku, nabavke i tehnologiju, kao i predsednik Združenog komiteta načelnika štabova. Zbog toga se ocenjuje da Hornet ne bi mogao da dobije odobrenje kroz takvu proceduru.
Erik Šmit je šest godina bio na čelu Saveta za inovacije Pentagona i rukovodio američkom državnom komisijom za veštačku inteligenciju. Danas se, međutim, proizvodnja Horneta formalno vodi preko kalifornijske kompanije Swift Beat, koja je u potpunom vlasništvu estonskog holdinga Volya Robotics, čime je razvoj sistema, prema iznetim tvrdnjama, izmešten iz američke pravne nadležnosti.
Za potpuno autonomno funkcionisanje Horneta potrebna je ogromna baza podataka prikupljena u stvarnim uslovima. Takva baza ne može brzo da se formira na poligonima niti isključivo simulacijama pomoću veštačke inteligencije, zbog čega se tvrdi da se sistem usavršava kroz realna borbena dejstva.
Cilj takvog razvoja, prema iznetim ocenama, jeste dokazivanje efikasnosti Horneta, nakon čega bi moglo da usledi odobravanje njegove šire upotrebe, legalizacija autonomnih borbenih sistema i njihova masovna proizvodnja.
Završnica Šeklijeve priče opisuje pokušaj da se nekontrolisane „Stražar-ptice“ zaustave novim autonomnim sistemom pod nazivom „Jastreb“. Umesto rešenja nastaje još veća katastrofa, a čovečanstvo biva potpuno uništeno zajedno sa konstruktorom koji je pokrenuo razvoj prvobitnog sistema.
Razvoj vojne veštačke inteligencije sve češće se poredi sa pojavom nuklearnog oružja. Posle Hirošime i Nagasakija međunarodna zajednica ograničila je njegovo širenje, a broj država koje raspolažu nuklearnim arsenalom praktično se nije menjao od 1967. godine, kada je potpisan Sporazum o neširenju nuklearnog oružja.
Sve češće se iznose procene da bi i autonomni sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli jednog dana biti obuhvaćeni sličnim međunarodnim sporazumom koji bi ograničio njihov razvoj i primenu, ali tek kada svet u potpunosti postane svestan rizika koje takva tehnologija nosi.
