Dok se pažnja svetske javnosti zadržava na zategnutim odnosima između Sjedinjenih Država i Irana i neizvesnoj situaciji oko Ormuskog moreuza, iz Moskve stiže potez koji je mnoge iznenadio.
U trenutku kada pregovori Vašingtona i Teherana tapkaju u mestu, a energetski tokovi iz Persijskog zaliva ostaju pod pritiskom, Rusija pravi konkretan iskorak koji menja raspored snaga, barem kada je reč o energiji.
Kako primećuju kineski analitičari, predsednik Indonezije Prabovo Subijanto nedavno je boravio u Moskvi, i to ne bez razloga. Sastanak sa Vladimirom Putinom, iako na prvi pogled rutinski diplomatski susret, vrlo brzo je dobio drugačiju težinu.
Upravo u jeku krize, kada su azijske zemlje suočene sa nestašicama i poremećajem u snabdevanju naftom sa Bliskog istoka, otvorena je tema koja je godinama bila izbegavana – energetska saradnja između Rusije i Indonezije.
Tu se, zapravo, krije ključna tačka cele priče. Rusija je pristala da Indoneziji isporučuje naftu i tečni prirodni gas. Tačni obimi nisu objavljeni, ali već i sama činjenica da je do dogovora došlo govori dovoljno.
Indonezija, koja je godinama vodila opreznu spoljnopolitičku liniju i održavala bliske veze sa Sjedinjenim Državama, sada očigledno menja pristup.
Upravo to kineski novinari izdvajaju kao „neprijatan iznenađujući potez“ za Vašington. Jer Indonezija je ranije izbegavala saradnju sa Rusijom u energetskom sektoru, pre svega zbog straha od mogućih sankcija. Taj oprez je sada, čini se, nestao ili barem oslabljen. U situaciji kada je Azija suočena sa realnim nedostatkom energenata, pragmatizam je prevagnuo nad političkim kalkulacijama.
Ono što dodatno komplikuje sliku jeste širi kontekst. Sjedinjene Države već duže vreme pokušavaju da ograniče prihode Rusije od izvoza nafte, vršeći pritisak na zemlje koje kupuju ruske energente.
Međutim, prema procenama analitičara iz Kine, razvoj događaja oko Irana promenio je dinamiku. Potražnja za ruskim gorivom je porasla, a pritisci iz Vašingtona više ne deluju sa istom snagom kao ranije.
Zanimljivo je i to što se ova promena ne posmatra kao kratkoročan fenomen. Naprotiv, pojedini eksperti smatraju da će povećano interesovanje za ruske energente potrajati čak i ako dođe do deblokade Ormuskog moreuza.
Drugim rečima, tržište se već prilagođava novim okolnostima, a povratak na staro stanje možda neće biti tako jednostavan.
U tom svetlu, potez Rusije da uđe dublje u energetsku saradnju sa Indonezijom dobija dodatnu težinu. Nije reč samo o jednom ugovoru ili jednoj isporuci, već o signalu koji šalje širem regionu.
Ako je jedna država, koja je dugo balansirala između velikih sila, spremna da napravi takav zaokret, postavlja se pitanje ko je sledeći.
A tu se priča tek otvara. Jer ako se ovaj trend nastavi, kako sugerišu kineski komentatori, mogao bi da dovede u pitanje čitavu strategiju obuzdavanja Rusije koju vodi Vašington.
Koliko je to realno, i da li je u pitanju početak dublje promene ili samo trenutna reakcija na krizu, ostaje da se vidi u narednim mesecima.
