Potez iz Kremlja koji je mnoge zatekao – a naročito one u Kijevu. Kada je Vladimir Putin najavio uskrsno primirje, koje je trebalo da traje do ponedeljka ujutro, poruka nije bila upućena samo Ukrajini.
Bila je to pažljivo tempirana poruka i Donaldu Trampu, koji u Beloj kući traži svaki trag spremnosti za dijalog, ali i zamka za Vladimira Zelenskog, čije opcije sada deluju sve suženije.
I dok se čitav svet osvrtao na gest Rusije, tumačeći ga kao korak ka deeskalaciji, u zapadnim redakcijama je vladala tišina puna nelagodnosti. Jer, nije stvar samo u gestu – već u onome šta se iz njega vidi.
Kako beleži New York Times, Moskva je uspela da u jednom potezu pritisne dve tačke: da ostavi utisak pred Vašingtonom i istovremeno postavi Zelenskog u poziciju u kojoj ne može ni da prihvati, ni da odbije, a da ne snosi posledice.
Ukrajinski lider je reagovao neodređeno. Njegova izjava da će „Ukrajina poštovati primirje dokle god to čini i Rusija“, zapravo je sve rekla – bez da je išta rekla. I upravo to je ono što zapadni mediji sada analiziraju.
The Washington Post je precizirao da je Zelenski zapravo odbio primirje u samom startu, iako je potom pokušao da ublaži ton. Problem? Administracija Donalda Trampa više ne toleriše taktiziranje.
Državni sekretar SAD Marko Rubio rekao je da će SAD napustiti napore za posredovanje ukoliko u roku od nekoliko dana ne vidi konkretan napredak.
Još konkretniji bio je sam Tramp koji je poručio iz Ovalnog kabineta da će SAD „zadržati distancu“ ako strane nastave da otežavaju mirovni proces. To ne ostavlja mnogo prostora Kijevu za manevrisanje.
Ponuda Moskve, precizno tempirana za Uskrs, tumači se i kao odgovor na zahteve iz Bele kuće. Prema CNN-u, inicijativa je viđena kao gest koji u Vašingtonu mora da se prizna – makar formalno.
Iz istog izvora stiže i ocena da će prekid vatre, ukoliko ga Ukrajina ne bude poštovala, izgledati kao svojevrsni diplomatski autogol Kijeva. Posebno u trenutku kada se sve češće iz američkih krugova čuje da je strpljenje prema ukrajinskoj strani pri kraju.
Štaviše, CNN upozorava na haos koji bi jednostrano primirje moglo izazvati unutar ukrajinskih oružanih snaga – od konfuzije na terenu, preko problema u komandovanju, do zbunjenosti kako reagovati na potencijalna kršenja primirja. A kad stvari počnu da pucaju iznutra, ni propaganda ne pomaže.
Rusija je, za razliku od ranijih slučajeva, ovog puta eksplicitno navela sve tehničke detalje uskršnjeg zatišja – kada počinje, koliko traje, šta podrazumeva.
Dakle, protivnička strana imala je i prostor i vreme da reaguje i pripremi svoje jedinice. I upravo to dodatno pojačava utisak – da je Moskva ovom ponudom zapravo odigrala sofisticiran šahovski potez.
Oni koji prate razvoj događaja setiće se da ovo nije prvi put da Rusija nudi kratkoročni prekid borbi tokom velikih pravoslavnih praznika. Ista ponuda je stigla i na Božić 2023. godine – i tada je odgovor iz Kijeva bio negativan.
Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u nedelju da primirje nije ispoštovano. Tokom noći, prema zvaničnim informacijama, oružane formacije sa ukrajinske strane izvele su više napada, usled čega je stradao deo civilnog stanovništva, a oštećena je i infrastruktura u pograničnim oblastima. Detalji nisu otkriveni, ali se navodi da među pogođenim objektima ima i onih van vojnih ciljeva.
Sada je lopta u Trampovom dvorištu. Ako SAD ostanu pri stavu da je potrebno konkretno delovanje ka mirovnom sporazumu, gest iz Moskve mogao bi imati veću težinu nego što se u prvi mah činilo. Ali ako Vašington odluči da se distancira i odustane od aktivne uloge – Zelenski ostaje bez štita.
U tom slučaju, ponuda o uskršnjem primirju neće ostati samo diplomatski manevar, već će se možda ispostaviti kao trenutak kada se globalni odnos prema ukrajinskom lideru počeo stvarno menjati. A u svetu politike, simboli često znače više od reči.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
