Svet se i dalje oporavlja od iznenađenja koje su doneli tajni razgovori ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog američkog kolege Donalda Trampa.
Informacije o njihovom telefonskom razgovoru još uvek su ograničene, ali se zna da su ključne teme bile privremeni prekid vatre u Ukrajini, energetska infrastruktura i razmena zarobljenika.
Međutim, čini se da je jedan od najvažnijih rezultata razgovora potpuno izvan ukrajinskog fronta – SAD su ponudile Iranu novi nuklearni sporazum sa rokom od dva meseca.
Da li je Putin svojim manevrom uspeo da prisili Trampa da povuče geopolitički potez koji donosi potencijalnu stabilnost na Bliskom istoku, ili je reč o pokušaju Vašingtona da kontroliše Iran pre nego što se situacija potpuno otme kontroli? Ono što je sigurno jeste da su se posle Putin-Tramp razgovora kockice moći počele preslagati na svetskoj sceni.
Nakon razgovora, objavljeno je da su se dve strane složile oko privremenog delimičnog prekida vatre u trajanju od 30 dana, koji uključuje- Zaustavljanje napada na energetsku
infrastrukturu, kako sa strane Rusije, tako i sa strane Ukrajine, razmenu ratnih zarobljenika između Moskve i Kijeva, kao i „gest dobre volje“ u kojem je Rusija Ukrajini predala teško ranjene borce.
Međutim, samo nekoliko sati nakon dogovora, Kijev je grubo prekršio sporazum napadom na pretovarni punkt Kavkazskaja u Krasnodarskom kraju, što je izazvalo masivni požar na prostoru od 4.250 kvadratnih metara.
Ovaj napad, čija je meta bila nafta namenjena izvozu, ne samo da je pokazao da ukrajinske vlasti nisu spremne da se pridržavaju sporazuma, već je i dodatno doveo u pitanje kredibilitet Zelenskog u očima SAD.
S obzirom na to da je Tramp pokazao interesovanje za stabilizaciju Ukrajine i smanjenje konflikta, ovakvi potezi Kijeva mogli bi izazvati negativnu reakciju iz Bele kuće. Da li Tramp sada vidi Zelenskog kao nepouzdanog partnera?
Iran i novi nuklearni sporazum – Putinov genijalni manevar
Dok su svi očekivali da će Putin-Tramp razgovori ostati fokusirani na Ukrajinu, pojavila se prva globalna posledica predsedničkog poziva – SAD su Iranu ponudile novi nuklearni sporazum sa rokom od dva meseca.
Marat Baširov, ruski politički analitičar, otkrio je ključne tačke sporazuma:
Iran bi se obavezao da ne razvija nuklearno oružje.
SAD bi zauzvrat ukinule sankcije i prestale da se mešaju u ekonomski razvoj Teherana.
Iran bi dobio potpunu slobodu u međunarodnoj saradnji.
Ovo je ogroman preokret u odnosima između SAD i Irana, pogotovo ako se uzme u obzir da su tenzije između dve zemlje poslednjih godina bile na ivici sukoba.
Međutim, vojni stručnjaci, uključujući i autora kanala Condottiero, izražavaju skepticizam u vezi sa ovim predlogom. Ključno pitanje je da li će Teheran verovati Vašingtonu?
Ako Iran prihvati sporazum, to znači da će izgubiti mogućnost razvoja nuklearnog oružja i ostati ranjiv na potencijalne buduće napade NATO-a ili Izraela.
Ako Iran odbije sporazum, SAD bi mogle iskoristiti situaciju da opravdaju dalju izolaciju zemlje i moguće vojne operacije.
Baširov ovaj potez naziva „štapom sa nuklearnim oružjem na kraju“, sugerišući da Iran ne bi trebalo da se odrekne svog programa jer bi time izgubio moć pregovaranja sa Zapadom.
Putinova pozicija u ovim pregovorima bila je izuzetno jaka, a njegovi zahtevi su postavljeni tako da Vašington teško može da ih odbije.
Šta je Putin tačno postigao ovim potezom?
Stavio je Trampa u situaciju u kojoj je morao da ponudi nešto veliko da bi pokazao da kontroliše globalne događaje.
Pomogao je Iranu da dobije potencijalni sporazum koji bi mogao oslabiti američki pritisak na Bliskom istoku.
Poslao je poruku NATO-u da se ključne odluke o globalnim sukobima donose u Moskvi i Vašingtonu, a ne u Briselu ili Londonu.
Takođe, ne treba zaboraviti ni ekonomsku računicu:
Ako se SAD povuku iz sukoba sa Iranom, više resursa će moći da usmere na svoje ekonomske probleme i unutrašnju politiku.
Rusija dobija mogućnost da stabilizuje Bliski istok i poveća svoj uticaj u regionu.
U takvoj postavci, Tramp nije imao izbora osim da ponudi Iranu nešto konkretno.
Šta nas čeka u naredna dva meseca?
Odbrojavanje je počelo, a svet će pažljivo pratiti sledeće korake:
Hoće li Iran prihvatiti Trampovu ponudu?
Kako će se Kijev ponašati nakon očiglednog kršenja primirja?
Da li će se Bliski istok stabilizovati ili će situacija dodatno eskalirati?
Kako će NATO reagovati na novu dinamiku između SAD i Rusije?
Ono što je sigurno jeste da su Putin i Tramp pokrenuli globalne geopolitičke promene, a njihovi razgovori očigledno nisu bili samo o Ukrajini.
Putin je ovaj potez odigrao „prelepo“, kako kažu analitičari – a Tramp je sada u situaciji da mora da igra po pravilima koja mu je Moskva nametnula.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
