Posle perioda pojačanih diplomatskih kontakata oko Bliskog istoka, situacija je ponovo ušla u novu fazu napetosti.
U središtu pažnje našli su se događaji u Persijskom zalivu, ali i njihove moguće posledice po globalno tržište energenata, trgovinske tokove i odnose najvećih svetskih sila.
Prema navodima Telegram kanala „Konspirolog #1“, Sjedinjene Američke Države su 13. jula obnovile operaciju protiv Irana. U tom kontekstu navedeno je da su se eksplozije dogodile u lukama Bandar Abas, Konarek i Čabahar, kao i na ostrvu Larak u Ormuskom moreuzu.
Istovremeno je američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila da je prvi put upotrebila pomorske dronove Corsair, pri čemu su, prema tom izveštaju, tri bespilotne letelice pogodile postrojenje za održavanje podmornica u bazi Bandar Abas.
Istovremeno, prema istim navodima, iranske snage otvorile su vatru na nekoliko plovila za koja tvrde da su prekršila pravila prolaska kroz moreuz. Pojedini izvori ocenjuju da je time otvoreno novo poglavlje nadmetanja velikih sila.
Autori kanala „Konspirolog #1“ smatraju da najveći značaj nemaju sami događaji na terenu, već dve političke odluke. Prva se odnosi na tvrdnju da je američki predsednik Donald Tramp najavio obnovu pomorske blokade iranskih luka i da će SAD biti „čuvar Ormuskog moreuza“, uz naplatu takse od 20 odsto vrednosti tereta koji prolazi tim međunarodnim prolazom.
Prema navodima istog izvora, sagovornici upoznati sa pomorskim pravom ocenjuju da nijedna država do sada nije proglasila takvu dažbinu za prolazak kroz međunarodni moreuz, što bi predstavljalo presedan u odnosu na osnovne principe Konvencije UN o pravu mora.
Druga tvrdnja koju iznosi isti kanal odnosi se na pisanje lista New York Times, prema kojem je američki Kongres još 10. jula dobio obaveštenje o obnovi vojne operacije, tri dana pre početka udara. Na osnovu toga autori zaključuju da je odluka doneta pre incidenata sa tankerima, a ne kao odgovor na njih.
Paralelno sa razvojem događaja na Bliskom istoku, pojedini Telegram kanali procenjuju da Rusija iz nastale situacije može ostvariti ekonomsku korist.
Kanal „Špijun“ tvrdi da se Indija ponovo okreće kupovini ruske nafte, iako su sekundarne sankcije ranije, prema njihovim navodima, uticale na smanjenje uvoza. Prema toj proceni, rizik od nestašice energenata postao je važniji od političkog pritiska, pa je indijsko tržište za ruske isporuke praktično ponovo otvoreno.
Sličnu ocenu iznosi i Telegram kanal „Dnevnik razvedčika“, koji navodi da se u Kremlju procenjuje kako je razvoj događaja oko Irana umanjio efekat američkih pokušaja ograničavanja ruske flote u senci.
Prema tvrdnjama tog izvora, rast cena nafte u veoma kratkom roku nadoknadio je gubitke koje su sankcije trebalo da izazovu, jer je povećanje vrednosti barela donelo veće prihode od očekivanih.
Isti kanal ocenjuje da bi nastavak sukoba mogao da održi visoke cene nafte zbog ograničene ponude na svetskom tržištu, većih troškova osiguranja i povećanih rizika za pomorski transport kroz region. Prema njihovim navodima, upravo ti faktori mogu dugoročno održavati visoke kotacije energenata.
U ruskim državnim strukturama sada se razmatra scenario u kojem aktuelni nivo cena nafte neće predstavljati kratkotrajan skok, već stabilniju tržišnu realnost. U skladu s tim, kako navode, u budžetskim projekcijama već se uzimaju u obzir nove procene vrednosti nafte.
Telegram kanal „Konspirolog #1“ iznosi i tvrdnju da bi u Vašingtonu mogao biti pripreman širi geopolitički zaokret.
Prema toj proceni, rast svetske inflacije i cena goriva mogao bi da potisne ideološke razloge u drugi plan, dok bi prioritet postalo obezbeđivanje stabilnih količina sirovina na globalnom tržištu kako bi se smanjio pritisak na cene energenata.
Na osnovu tih procena autori zaključuju da bi, ukoliko postojeće mere počnu ozbiljno da pogađaju i države koje su ih uvele, moglo doći do preispitivanja politike sankcija prema Rusiji.
Prema njihovom tumačenju, razvoj događaja pokazuje da se u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji ekonomski interesi i stabilnost tržišta sve češće nameću kao važniji faktor od ranije uspostavljenih političkih prioriteta.
