Suđenje stražaru koncentracionog logora koji ima gotovo 100 godina i ženi od 96, pokrenulo je još desetak istraga protiv nacističkih zločinaca
Vest da će se, verovatno u oktobru, zbog nacističkih ratnih zločina napokon suditi bivšem čuvaru logora koji je poživeo gotovo 100 godina, kao da je odmotala klupko.
Nekoliko dana nakon što je u nemačkim medijima odjeknula ova informacija, javni tužioci najavili su da istražuju još nekoliko slučajeva, tačnije da će se u ovom smeru fokusirati na još desetak osumnjičenih.
Možda će suđenje zbog saučesništva u 3.500 ubistava čuvaru logora Zahsenhauzen biti samo uvod u proces u kojem će se nakon toliko decenija napokon suditi za zlodela onima koji su još živi.
Tragedija tog doba nije završena zatvaranjem logora. Mnogi koji su uspeli da kao zatočenici prežive fabrike smrti nisu dočekali ova suđenja. Umrli su u iščekivanju, dok su počinioci proveli dug životni vek uz svoje porodice.
Većina slučajeva koji su sada u fokusu odnosi se na stražare u koncentracionim logorima, koji bi mogli biti optuženi kao saučesnici.
Presedan u ovom pogledu bilo je suđenje Džonu Demjanjuku u Minhenu 2011. godine. Amerika je 2009. deportovala ovog najozloglašenijeg čuvara, koji je proglašen krivim za saučesništvo u ubistvima gotovo 30.000 Jevreja u logoru Sobibor u Poljskoj.
Tada je otvoren put do većeg broja krivičnih gonjenja, jer je rad u koncentracionom logoru prvi put ustanovljen kao osnova za krivicu, bez dokaza o konkretnom zločinu. Do pre deset godina sudovi su zahtevali dokaze o direktnoj umešanosti u zločine bivših SS stražara.
Nemački mediji izveštavaju da su za jesen zakazana suđenja za dva slučaja. Osim stogodišnjaka iz Zaksenhauzena, pred sud će biti izvedena i žena koja sada ima 96 godina.
Više informacija o njoj u ovoj fazi procesa mediji nemaju. A što se stogodišnjaka tiče, poznato je da je radio u logoru od 1942. do 1945. godine.
Zahsenhauzen je bio nacistički koncentracioni logor u Oranijenburgu, gde su pre svega slati politički zatvorenici, i to od 1936. do maja 1945. U njemu su skončali sovjetski ratni zarobljenici.
Prostor na kojem su umirali od iscrpljenosti, neuhranjenosti, bolesti, mučenja i iživljavanja ili brutalnih medicinskih eksperimenata danas je muzej. Prošlo je 85 godina otkako je formiran. U njemu je, prema zvaničnim podacima, na monstruozan način oduzeto oko 30.000 života.
U toku je još devet istraga i šest preliminarnih istraga. Govoreći o tome koliko dugo su oni koji su preživeli Holokaust čekali na pravdu, Tomas Valter, advokat koji će zastupati žrtve, kaže da njegovi klijenti koji su preživeli logore, a imaju godina koliko i optuženi, nikada nisu izgubili nadu da će doći dan kada će se pred licem pravde suočiti sa zločincima.
Nakon što je podignuta optužnica protiv čuvara iz Zaksenhauzena, iz Međunarodnog komiteta „Aušvic” rekli su da je za preživele ovo suđenje ujedno i dokaz da pravda nije oročena, da svakoga sustigne i da se krivično gonjenje članova SS-a nikada ne sme okončati, uprkos njihovim godinama.
Stogodišnjak je, tvrdi se u optužnici, bio svestan i voljan saučesnik u egzekucijama u logoru. Navodno je bio umešan u streljanje sovjetskih ratnih zarobljenika, a pomagao je i u ubistvu drugih zatvorenika otrovnim gasom.
Jedan slučaj, koji će verovatno uskoro biti pokrenut, uključuje još jednog stražara iz istog logora, ali još nije ustanovljeno da li je zbog zdravstvenih razloga sposoban da mu se sudi.
(politika.rs)