Da li će korona uvesti svet u novi hladni rat Amerike i Kine prerano je reći, ali trajektorija njihovih odnosa ukazuje na nove konfrontacije.
Kina je još daleko od toga da smeni Ameriku kao supersilu, posebno kada se radi o vojnoj moći, ali u postkorona svetu biće spremna da se takmiči za titulu
Frontalni kovid-udar na javno zdravlje, globalnu politiku, ekonomiju i socijalni život još traje, a dok se premeravaju dimenzije potresa postaje jasno da je korona katalizator stvaranja novog bipolarnog sveta: Amerike i Kine.
Korona je razotkrila koliko su zapostavljene ideje socijalne pravde. Zadala je udarac multilateralizmu. Bila je saveznik antiglobalista i pobornika nacion-država. Razbila je san o integracijama bez granica. Omogućila je da autoritarni režimi postanu ne samo brojniji, već i represivniji.
Iako je postajalo sve jasnije da globalni izazov zahteva globalni odgovor, virus je nastavio da potkopava svetski ekonomski poredak pokazujući da nije opremljen da se adekvatno izbori sa izazovima megazaraza ili klimatskih promena.
Države su se ponašale kao da je virus isključivo njihov: zatvarale su granice, pravile zalihe zaštitne opreme, kontrolisale izvoz. Bilo je vidljivo da nijedna od velikih sila ne traži rešenja u multilateralnom sistemu koji je dospeo do jadnog stanja.
Kovid 19 nasrnuo je na vodeće demokratije Zapada zatičući ih nespremne. Pre dve decenije, u vreme velike finansijske krize, SAD su preuzele liderstvo i obezbedile da je saveznici slede. Prepoznajući opasnosti, pridružila se i Kina.
Danas je Kina neuporedivo samouverenija i traži priliku da – kapitališući na iskazanim simptomima neorganizovanosti i nedostatka solidarnosti Zapada – promeni globalni poredak u svoju korist.
Kina se u startu oslonila na „diplomatiju maski” a potom i na agresivnu promociju superiornosti komunističkog sistema „centralizovane efikasnosti”. Istraživanja javnosti u tim danima ukazivala su na opštu sklonost ka jakim liderima koji će umeti da se izbore za krizom. Kina se predstavila kao spasilac.
Donald Tramp je u to vreme lansirao pojam „kineski virus” i optuživao Peking za prikrivanje zaraze, pa je korona postala element njihovog trgovinskog rata. Konflikt se preneo i na Svetsku zdravstvenu organizaciju koju je Trampova administracija demonstrativno napustila.
Amerika je dobila novog predsednika. Džo Bajden je najavio obnovu uzdrmanog savezništva sa partnerima u EU i NATO. Nema sumnje da će diplomatija odraditi svoj posao povratka multilateralnosti. Druga je priča sa Kinom koja je na meti njegovih kritika zbog udara na građanske slobode od Hongkonga do Sinđanga. Bajden je tokom kampanje optuživao Trampa da je suviše „mek” prema Pekingu.
Kina je sada aktivni učesnik politizovanog marša vakcinacije. Od Indonezije preko Mađarske, Srbije i Turske, do Brazila, u toku je moćna kampanja Pekinga. Dok zapadni proizvođači pokušavaju da namire tržište, Kina šalje milione doza vakcine zemljama koje su na začelju reda za cepivo sa Zapada.
Bajden neće da dopusti da globalni zdravstveni „Put svile” ostvari predviđanja većine Evropljana koji smatraju da je Amerika pala i da će u deceniji koja dolazi Kina biti moćnija. Vašington neće odustati od ambicije da spreči da Kina postane svetska sila broj jedan iako je Kina jedina velika ekonomija koja je izbegla pad i u 2020. zabeležila rast BNP-a od 2,1 odsto, a ove godine očekuje velikih 8,2 procenta – čime je na solidnom putu da 2028. pretekne SAD.
Rivalstvo dve vodeće ekonomije obeležava novi svetski poredak u nastanku, mada su različita tumačenja prirode tog sukoba. Jedni su uvereni da se ideologija vraća u međunarodne odnose i da se pojačava bitka između demokratije i autoritarnosti.
Drugi procenjuju da se konflikt značajno razlikuje od ideološkog sukobljavanja iz vremena američko-sovjetskog nadmetanja tokom hladnog rata. Ne radi se o sukobu kapitalizma i socijalizma, tvrde, već o borbi za globalnu ekonomsku i finansijsku nadmoć.
Da li će korona uvesti svet u novi hladni rat Amerike i Kine prerano je reći, ali trajektorija njihovih odnosa ukazuje na nove konfrontacije. Kina je još daleko od toga da smeni Ameriku kao supersilu, posebno kada se radi o vojnoj moći, ali u postkorona svetu biće spremna da se takmiči za titulu.
U kontekstu tog rivalstva, ne znači da međunarodne organizacije neće zadržati status arene u kojoj se vode geopolitičke igre. Mnogi, uključujući Rusiju i Kinu, žele da sačuvaju poredak koji im omogućava da zadrže svoje pozicije.
Novi bipolarni sistem će nesumnjivo predstavljati veliki izazov za Rusiju. Čuvajući strateško partnerstvo, Rusija i Kina se slažu da treba promeniti poredak koji se okreće oko SAD i Evrope, ali Moskva ne bi da se svrstava u sukobu demokratije protiv autoritarnosti i izbegava da postane član bloka koji predvodi Kina.
Imajući u vidu rastući ekonomsku, tehnološku i finansijsku zavisnost Rusije od Kine to nije isključeno, ali za očekivati je da će tokovi ruske spoljne politike biti više usmereni prema Evropi, Indiji i Japanu.
Veliki izazovi stoje i pred Evropskom unijom. Posle godina krize, EU je ispoljila nedostatke u sistemu vladavine, kriznog menadžmenta i efikasnosti mehanizama odlučivanja. Poredak unije kao paradigme liberalnih vrednosti ugrožen je rastom evroskeptičnih snaga i pritiscima Rusije i Kine. Virus korona podigao je nove zidove i doneo ograničenja kretanja.
Ako je kovid 19 kapitalno doprineo rušenju predsednika Amerike, mogao bi značajno da preoblikuje svet. Uspostavljen je trend rastuće međupovezanosti i međuzavisnosti. Globalizacija će zahtevati nove, humanije forme. Povratak nacionalizmu niti je realan, još manje željen.
Pandemija budi uspavane demokratije Zapada i podseća ih da samo u sadejstvu mogu da obezbede zdravlje ljudi, prosperitet i socijalnu pravdu građanima na koje su zaboravili. Istok ostaje istok. Zapadni Balkan je pred izazovom da prepozna tektonska pomeranja.
Svetski poredak ima tendenciju da se u početku menja postupno, a onda odjednom u potpunosti. Videćemo.
Boško Jakšić (politika.rs)
