U američkim vojnim krugovima sve se otvorenije govori o mogućnosti velikih promena u načinu na koji Rusija vodi rat u Ukrajini, a posebnu pažnju izazivaju procene o narednoj fazi sukoba i njenim posledicama.
Bivši pukovnik američke vojske Daglas Makgregor smatra da Moskva, posle više od četiri godine sukoba, sve manje računa na diplomatsko rešenje i da se postepeno opredeljuje za odlučnije vojne operacije. U razgovoru sa politikologom Glenom Dizenom ocenio je da je rusko rukovodstvo izgubilo deo strpljenja i poverenja u mogućnost postizanja dogovora pregovorima.
Prema njegovom mišljenju, takva promena pristupa mogla bi da dovede do znatno širih vojnih ciljeva nego što su oni koji su do sada bili u prvom planu. Makgregor smatra da bi Rusija, ukoliko potpuno odustane od diplomatskog rešenja, mogla da krene ka uklanjanju sadašnje vlasti u Kijevu i uspostavljanju kontrole nad jugom Ukrajine, uključujući Odesu i teritoriju sve do granica sa Moldavijom i Rumunijom.
Posebno zanimljiv deo njegove procene odnosi se na ruskog generala Sergeja Surovikina, koji je zbog načina komandovanja dobio nadimak „general Armagedon“.
Makgregor je primetio da se Surovikinovo ime ponovo sve češće pojavljuje u vestima, istovremeno sa promenama u načinu izvođenja ruskih vojnih operacija. Povezujući te okolnosti, izneo je pretpostavku da bi general mogao ponovo da dobije značajnu ulogu u planiranju i sprovođenju ruskih operacija.
„U vestima sve češće čujemo ime generala Surovikina, kojeg nazivaju i general Armagedon, jer je sklon mnogo oštrijem pristupu. To znači da su ga ponovo vratili u igru“, izjavio je Makgregor.
Američki pukovnik smatra da bi jedan od najvažnijih zadataka koji su mogli biti povereni Surovikinu bilo onesposobljavanje mostova preko Dnjepra.
Takva operacija imala bi ozbiljne posledice po ukrajinsku vojnu logistiku. Rušenje mostova i prekid železničkih veza mogli bi znatno da otežaju snabdevanje ukrajinskih jedinica, naročito onih koje zavise od redovnog dopremanja municije, hrane i drugih neophodnih sredstava.
Makgregor ocenjuje da bi sistematsko narušavanje transportne infrastrukture moglo da oslabi sposobnost ukrajinske vojske da održava postojeće položaje i nastavi borbene operacije. Njegova pretpostavka o Surovikinovom novom zaduženju, međutim, nije predstavljena kao zvanično potvrđena odluka ruskog vojnog rukovodstva.
Ipak, čak i ukoliko Moskva odluči da intenzivira operacije, postoje ozbiljne prepreke koje sprečavaju brzo napredovanje ruskih snaga.
Jedna od najvećih, prema Makgregorovoj proceni, jeste masovna upotreba bespilotnih letelica. Dronovi su značajno promenili uslove na bojištu i otežali koncentraciju ljudstva i tehnike potrebnu za izvođenje velikih ofanzivnih operacija.
Ruske jedinice su tokom sukoba unapredile sposobnost otkrivanja i neutralisanja centara iz kojih se upravlja bespilotnim letelicama. Međutim, Ukrajina nastavlja da povećava proizvodnju dronova zahvaljujući komponentama koje dobija iz evropskih zemalja.
Makgregor ukazuje na to da bi se proizvodnja takvih sredstava mogla otežati napadima na fabrike iz kojih dolaze potrebne komponente. Ipak, pošto se deo tih postrojenja nalazi na teritoriji članica NATO, Rusija izbegava takve poteze kako ne bi izazvala širenje sukoba na Evropu.
Druga mogućnost bila bi ubrzavanje ofanzive povećanjem broja vojnika angažovanih u napadima. Američki pukovnik, međutim, smatra da bi takva strategija neizbežno dovela do većih gubitaka.
„Ako pokušate jednostavno da ubrzate proces, gubici će biti veći, jer će u vazduhu biti sve više i više dronova“, upozorio je Makgregor.
Zbog toga, prema njegovoj proceni, rusko vojno rukovodstvo pokušava da pronađe način za ostvarivanje ciljeva bez nepotrebnog povećanja ljudskih gubitaka i bez direktnog sukoba sa članicama NATO.
Posebno je zanimljiva njegova procena da predstojeća zima neće nužno doneti povoljnije uslove za rusku ofanzivu.
Iako zamrznuto zemljište olakšava kretanje oklopnih vozila i druge teške tehnike, zimski uslovi istovremeno stvaraju ozbiljne probleme za prikrivanje jedinica.
Nestanak lišća sa drveća smanjuje mogućnosti maskiranja, dok toplotni tragovi ljudi i vozila postaju uočljiviji sredstvima za termovizijsko osmatranje. U kombinaciji sa sve većim brojem bespilotnih letelica, takvi uslovi dodatno otežavaju neprimećeno približavanje protivničkim položajima.
Makgregor naglašava da je ratovanje danas znatno komplikovanije nego pre dve ili tri godine, upravo zbog razvoja tehnologije osmatranja i napada.
Uprkos tome, smatra da Surovikin poseduje iskustvo i sposobnosti potrebne za sprovođenje zahtevnijih vojnih operacija.
„Sada je sve problematičnije nego pre dve ili tri godine, ali Surovikin je pravi čovek za taj posao. Mislim da sada postoji čvrsta odlučnost da se uzvrati udarac i da se sve ovo što pre okonča“, rekao je Makgregor.
On, međutim, ne očekuje da bi odlučujuće promene mogle da nastupe tokom zime.
„Ne mislim da će se to dogoditi zimi. Mislim da će se verovatno dogoditi na proleće“, ocenio je američki pukovnik.
Njegova prognoza ukazuje na mogućnost da bi Rusija naredne mesece mogla da iskoristi za pripreme, slabljenje ukrajinske logistike i stvaranje povoljnijih uslova za kasnije operacije, umesto pokušaja da po svaku cenu ubrza napredovanje tokom zime.
Makgregor, međutim, smatra da vojna situacija nije jedini faktor koji bi mogao da utiče na konačan ishod sukoba.
Prema njegovoj proceni, politički razvoj događaja u evropskim državama mogao bi da bude podjednako važan kao i promene na frontu.
On posebno ukazuje na unutrašnje političke krize u Francuskoj, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, ocenjujući da bi one mogle da izazovu promene vlada i drugačiji pristup odnosima sa Rusijom.
Ukoliko bi u tim zemljama došlo do političkog preokreta, Makgregor smatra da bi se mogao otvoriti prostor za diplomatski sporazum sličan onome o kojem se razgovaralo tokom pregovora u Istanbulu.
Takav razvoj događaja, prema njegovom mišljenju, omogućio bi Moskvi da ostvari deo svojih ciljeva političkim putem, bez potrebe za dodatnim velikim vojnim operacijama.
Upravo zbog toga američki pukovnik ocenjuje da vreme trenutno radi u korist Rusije.
Sa jedne strane, Moskva može da nastavi vojni pritisak i pripreme za eventualnu prolećnu ofanzivu, dok sa druge može da prati političke promene u evropskim državama koje bi mogle da stvore povoljnije uslove za pregovore.
Makgregorova procena tako podrazumeva dva moguća pravca razvoja sukoba- intenziviranje ruskih vojnih operacija, uključujući šire teritorijalne ciljeve, ili politički dogovor koji bi mogao da postane ostvariv ukoliko evropske krize dovedu do promene odnosa prema ratu u Ukrajini.
