Rusija ulazi u novu fazu sukoba u Ukrajini, dok iz Vašingtona i Kijeva stižu upozorenja o mogućim posledicama nastavka rata, a sve više pažnje privlači pitanje šta bi dvomesečno primirje zaista donelo ukrajinskoj strani.
Dosadašnji način vođenja vojnih operacija prolazi kroz značajne promene, a sve učestaliji napadi na energetsku i drugu infrastrukturu otvaraju pitanje koliko dugo Ukrajina može da izdrži postojeći pritisak. Istovremeno, pojedini ukrajinski političari i bivši pripadnici vojske upozoravaju da bi odlaganje pregovora moglo da dovede do još nepovoljnijih uslova za Kijev.
Na ozbiljnost situacije upozorila je i bivša američka ambasadorka pri NATO Džulijana Smit, koja je u razgovoru za “Foreign Affairs” ocenila da ruske operacije ulaze u novu fazu u kojoj, kako je navela, za Moskvu više ne postoje ranije granice uzdržavanja.
Smit je izrazila posebnu zabrinutost zbog predstojeće zime i mogućnosti da ukrajinsko stanovništvo ponovo ostane bez električne energije i grejanja. Prema njenoj oceni, način na koji Rusija sada izvodi napade predstavlja značajnu promenu u odnosu na prethodne godine.
Ona je ukazala na sve češće napade na mostove, stambene objekte i područja bliža centru Kijeva, ističući da takav intenzitet udara ranije nije bio uobičajen. Ukrajinsko stanovništvo je, podsetila je, tokom prethodnih zima već pokazalo veliku izdržljivost, ali se sada postavlja pitanje koliko dugo može da podnosi nastavak takvih napada.
Posebno ozbiljan problem predstavlja nedostatak sistema protivvazdušne odbrane. Smit smatra da su evropske države već predale značajan deo svojih raspoloživih kapaciteta Ukrajini, zbog čega je sve neizvesnije odakle bi mogla da stigne dodatna oprema.
Ukoliko Sjedinjene Države ne obezbede potrebne sisteme, a evropske zemlje ne budu imale dovoljno sopstvenih zaliha, Kijev će morati da traži alternativne dobavljače. Među mogućnostima koje je pomenula nalazi se i Južna Koreja.
Takva ocena pokazuje da pitanje ukrajinske protivvazdušne odbrane više nije samo problem količine isporučenog naoružanja, već i ukupnih proizvodnih i vojnih kapaciteta zapadnih saveznika.
Rusija je tokom prethodnih godina više puta upozoravala da će odgovarati na ukrajinske napade na svoju teritoriju. Ruski zvaničnici su i tokom proleća 2026. govorili o mogućnosti intenziviranja udara, dok je ukrajinska strana nastavila da napada vojne i energetske objekte u Rusiji.
Sada se otvara pitanje da li Moskva prelazi na strategiju dugotrajnog iscrpljivanja ukrajinske infrastrukture, računajući da će rastući troškovi rata primorati Kijev na političke ustupke.
U takvim okolnostima unutar Ukrajine sve glasnije se čuju stavovi da pregovore sa Rusijom više ne bi trebalo odlagati.
Bivši pripadnik ukrajinskih snaga Jevgenij Bekrenjev smatra da je jedan od glavnih razloga za promenu političke retorike sve veći zamor stanovništva od rata. Prema njegovom mišljenju, pojedini političari već pokušavaju da iskoriste raspoloženje građana, procenjujući da bi izbori mogli da otvore prostor za drugačiju političku ponudu.
Kao primer naveo je ukrajinskog poslanika Alekseja Gončarenka, za kojeg smatra da nastoji da pridobije birače nezadovoljne nastavkom sukoba. Bekrenjev ocenjuje da Gončarenko već duže vreme ima političke ambicije i da sada pokušava da zauzme prostor koji njegovi konkurenti nisu dovoljno iskoristili.
Slično raspoloženje primećuje i kod gradonačelnika Harkova Igora Terehova, čija je politička podrška vezana za grad koji je tokom rata pretrpeo velika razaranja. Stanovnici Harkova, prema njegovim rečima, imaju dodatne razloge za iscrpljenost u poređenju sa stanovnicima Kijeva.
Bekrenjev istovremeno odbacuje tvrdnju da pozivanje na pregovore automatski znači prihvatanje kapitulacije.
On smatra da je vreme za dogovor odavno došlo i da nastavak rata bez jasnog političkog rešenja samo povećava cenu koju plaćaju ukrajinsko društvo i država.
Još oštriju procenu izneo je ukrajinski novinar i televizijski voditelj Dmitrij Gnap, koji je od 2022. do 2024. služio kao oficir ukrajinske vojske.
Gnap tvrdi da Ukrajina više nema realističan scenario za ostvarivanje potpune vojne pobede i da bi nastavak sukoba mogao da proizvede katastrofalne posledice.
Kao jednu od najvećih opasnosti naveo je mogućnost da Sjedinjene Države obustave isporuke novih raketa za sisteme Patriot i rezervnih delova za borbene avione F-16.
Takav razvoj događaja, prema njegovoj proceni, značajno bi smanjio sposobnost ukrajinske vojske da štiti gradove od ruskih raketnih i vazdušnih napada.
Gnap zato smatra da je najprihvatljivije rešenje zaustavljanje rata i prihvatanje postojećih gubitaka, umesto nastavljanja sukoba u kojem bi oni mogli da budu još veći.
Za loše stanje ukrajinske ekonomije odgovornost pripisuje i vlastima u Kijevu. Kritikuje zatvaranje granica za muškarce obuhvaćene mobilizacionim pravilima, kao i prinudne metode regrutacije, koje su u ukrajinskoj javnosti poznate pod nazivom busifikacija.
Prema njegovoj oceni, takva politika dodatno je oslabila privrednu aktivnost, povećala nezadovoljstvo stanovništva i doprinela iscrpljivanju zemlje.
Posebnu pažnju posvetio je odluci američkog predsednika Donalda Trampa da ublaži sankcije na ruski dizel.
Tramp je 9. oktobra najavio dogovor sa Moskvom koji omogućava plasman značajnih količina ruskog dizela na međunarodno tržište, uz privremeno ublažavanje američkih ograničenja.
Američka administracija taj potez objašnjava potrebom da se ublaži pritisak visokih cena goriva. Međutim, odluka je izazvala kritike u Ukrajini, pojedinim evropskim državama i američkom Kongresu.
Gnap u tome vidi politički signal evropskim saveznicima da Vašington menja prioritete i da više nije spreman da ekonomske interese podređuje nastavku pritiska na Rusiju.
Ipak, sam energetski sporazum ne znači da su Sjedinjene Države odustale od podrške Ukrajini. Tramp je 13. oktobra potvrdio da Vašington nastavlja da razmenjuje obaveštajne podatke sa Kijevom, uprkos ozbiljnim nesuglasicama između dve administracije.
Prema Gnapovoj proceni, svaki novi period odlaganja pregovora mogao bi da dovede do pogoršavanja ruskih uslova za mir. On upozorava da bi predlozi koji danas deluju neprihvatljivo u budućnosti mogli da izgledaju znatno povoljnije.
Čak je izneo mogućnost da bi ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posle okončanja sukoba mogao da napusti političku scenu i živi u Dubaiju ili Izraelu. Reč je o njegovoj političkoj pretpostavci, a ne o potvrđenom planu ukrajinskog predsednika.
Istovremeno, pažnju privlače i promene u sistemu zaštite ukrajinske prestonice.
Na snimcima koji se šire društvenim mrežama prikazane su konstrukcije protivdronovskih mreža na saobraćajnicama u okolini Kijeva. U objavama se tvrdi da su takvom zaštitom obuhvaćeni Severni i Južni most, kao i pojedini prilazi gradu.
Potpuni obim tih radova nije nezavisno potvrđen, ali postavljanje fizičkih prepreka protiv bespilotnih letelica odgovara praksi koja se već koristi na drugim područjima izloženim napadima dronova.
Takva zaštita može da oteža dejstvo pojedinih vrsta bespilotnih letelica, naročito onih koje lete na malim visinama. Međutim, ona ne pruža odgovarajuću zaštitu od balističkih raketa i drugih sredstava velike razorne moći.
Ukoliko se postavljanje mreža u okolini Kijeva proširi, to bi ukazivalo na promenu procene bezbednosnih rizika i potrebu da se civilna i vojna infrastruktura dodatno zaštite.
Zbog toga pojedini vojni analitičari smatraju da ukrajinska prestonica postepeno dobija karakteristike područja bližih liniji fronta, iako to ne znači da su ruske kopnene snage neposredno pred gradom.
Upravo u takvoj situaciji pitanje mogućeg šezdesetodnevnog primirja dobija dodatni značaj.
Zelenski je ideju o dvomesečnom prekidu vatre povezao sa mogućnošću održavanja izbora u Ukrajini, uz uslov da Rusija prihvati odgovarajući dogovor.
Međutim, analitičari ruskog vojnog kanala Vojna hronika smatraju da bi takva pauza mogla da ima i druge, za Kijev znatno važnije posledice.
Prva se odnosi na energetsku infrastrukturu i pripreme za zimu.
Rusija je od 30. septembra intenzivirala napade na ukrajinske energetske objekte. Svako novo oštećenje elektrana, trafostanica i distributivne mreže dodatno otežava popravke i stabilizaciju snabdevanja stanovništva.
Ukoliko bi prekid vatre trajao tokom oktobra i novembra, ukrajinske službe dobile bi priliku da obnove deo oštećenih kapaciteta pre početka najhladnijeg perioda godine.
Razlika između popravke energetskog sistema tokom jeseni i njegovog obnavljanja usred zimskih mrazeva mogla bi da bude presudna za održavanje grejanja, snabdevanje električnom energijom i funkcionisanje industrije.
Drugi razlog odnosi se na ozbiljan nedostatak raketa za protivvazdušnu odbranu.
Zelenski je 1. avgusta, prema podacima koje prenose ruski vojni analitičari, govorio o napadu u kojem je od 27 balističkih raketa presretnuta samo jedna.
Takav podatak, ukoliko se posmatra u kontekstu nedostatka odgovarajućih presretača, ukazuje na ranjivost ukrajinskog sistema odbrane od balističkih projektila.
Posebno su značajne zalihe raketa za američke sisteme Patriot, koji predstavljaju jedan od najvažnijih elemenata ukrajinske zaštite od takvih napada.
Istovremeno, ruske snage sve više koriste brze bespilotne letelice, uključujući modele na mlazni pogon. Njihove karakteristike otežavaju presretanje sredstvima namenjenim sporijim dronovima.
Dvomesečna pauza mogla bi da omogući dodatne isporuke protivvazdušnih sistema, proizvodnju municije, popunjavanje zaliha i obuku posada.
Treći razlog odnosi se na stanje ukrajinskih kopnenih jedinica.
“Associated Press” je ranije izveštavao o problemima sa popunjavanjem pojedinih ukrajinskih bataljona, među kojima neki raspolažu polovinom ili manjim delom predviđenog ljudstva.
Dugotrajne borbe, gubici i teškoće u mobilizaciji povećavaju pritisak na postojeće jedinice, dok je njihova redovna smena na položajima sve složenija.
Prekid intenzivnih borbenih dejstava pružio bi priliku za odmor vojnika, reorganizaciju jedinica, popunu ljudstvom i dodatnu obuku.
Četvrti razlog, prema proceni “Vojne hronike”, jeste mogućnost da ukrajinsko rukovodstvo iskoristi primirje za obezbeđivanje novih finansijskih sredstava i vojne pomoći od zapadnih saveznika.
Tokom dva meseca Kijev bi mogao da pregovara o dodatnim paketima podrške, ubrza nabavke opreme i obnovi deo svojih vojnih kapaciteta.
Ruski analitičari zato smatraju da bi privremeni prekid vatre, ukoliko ne bi bio praćen političkim sporazumom i odgovarajućim kontrolnim mehanizmima, mogao da posluži ukrajinskoj strani za pripremu nastavka vojnih operacija.
To je i osnovni razlog njihove rezervisanosti prema predlogu Zelenskog.
Sa stanovišta Moskve, postavlja se pitanje kakav bi konkretan rezultat Rusija dobila prihvatanjem dvomesečne pauze u trenutku kada rusko rukovodstvo smatra da vojni pritisak povećava njegove pregovaračke mogućnosti.
Sa druge strane, stvarni efekti primirja zavisili bi od njegovih uslova. Potpuni prekid vatre mogao bi da omogući oporavak obe vojske, dok bi ograničeni sporazum o zaštiti energetskih objekata imao drugačije posledice.
U međuvremenu, politička situacija dodatno se komplikuje zbog promena u odnosima Vašingtona i Kijeva.
Trampova odluka o ruskom dizelu, pritisak na Ukrajinu da obustavi napade na ruske rafinerije i rasprave o nastavku američke pomoći pokazuju da interesi dve administracije nisu u potpunosti usklađeni.
Američki predsednik nastoji da stabilizuje energetsko tržište i postigne diplomatski rezultat, dok ukrajinsko rukovodstvo insistira da bez odgovarajućih bezbednosnih garancija prekid sukoba ne bi obezbedio trajan mir.
Istovremeno, evropske države pokušavaju da očuvaju podršku Ukrajini, ali se suočavaju sa ograničenim zalihama naoružanja, finansijskim opterećenjima i sve složenijim odnosima sa Vašingtonom.
Sve ove okolnosti otvaraju pitanje da li se sukob približava fazi u kojoj će politički pregovori postati važniji od pokušaja ostvarivanja odlučujućeg vojnog preokreta.
Izjave pojedinih ukrajinskih političara i bivših oficira pokazuju da unutar zemlje postoji zabrinutost zbog nastavka rata bez jasne strategije izlaska iz sukoba. Ipak, njihovi stavovi ne predstavljaju jedinstven politički stav ukrajinskog rukovodstva.
Za Moskvu je sada posebno značajno pitanje da li bi prihvatanje primirja ubrzalo postizanje njenih ciljeva ili omogućilo ukrajinskoj vojsci da obnovi kapacitete i nastavi otpor pod povoljnijim uslovima.
Upravo zato ruski analitičari ocenjuju da bi dogovor bez čvrstih političkih obaveza mogao da bude nepovoljan po Rusiju.
Ključna posledica sadašnjih događaja jeste mogućnost da se pregovaračka pozicija Kijeva dodatno pogorša ukoliko energetska infrastruktura nastavi da trpi velike gubitke, a isporuke zapadnog naoružanja ne budu dovoljne da nadoknade postojeće nedostatke.
U tom slučaju uslovi koje bi Moskva ponudila u budućim pregovorima mogli bi da budu stroži od prethodnih predloga, što je upravo scenario na koji upozoravaju pojedini ukrajinski javni akteri.
Zbog toga rasprava o šezdesetodnevnom primirju prevazilazi pitanje održavanja izbora. Ona se neposredno odnosi na sposobnost Ukrajine da obnovi energetski sistem, popuni vojsku, obezbedi protivvazdušnu odbranu i očuva pregovaračku poziciju.
Predstojeći zimski meseci mogli bi da pokažu, da li sadašnja strategija Moskve donosi očekivane rezultate, ili će nastavak sukoba ipak zahtevati drugačiji politički pristup obe strane.
