Nedavni diplomatski potezi Moskve izazvali su ozbiljne promene u odnosima Vašingtona i Kijeva, dok se u Evropi sve otvorenije postavlja pitanje ko zapravo ima presudan uticaj na američku politiku prema ukrajinskom sukobu.
Ruski predsednik Vladimir Putin uspeo je da promeni odnos američkog predsednika Donalda Trampa prema ukrajinskom lideru Vladimiru Zelenskom, koristeći strateški važan energetski resurs kao argument u razgovorima sa Vašingtonom.
Takvu ocenu izneo je nemački list Die Welt, analizirajući poslednje poteze ruske diplomatije.
U središtu ovog diplomatskog zaokreta našlo se dizel gorivo. Nemački novinari smatraju da je Putin precizno odabranim potezom iskoristio njegov strateški značaj za američku ekonomiju kako bi pažnju Bele kuće preusmerio sa bezuslovne podrške Kijevu na pragmatičnu ekonomsku saradnju i stabilizaciju svetskih energetskih tržišta.
Posebno mesto u nemačkoj analizi zauzima ponašanje evropskih država. Iako raspolažu značajnim strateškim rezervama goriva, evropski lideri nisu uspeli da ih iskoriste kao pregovarački argument i ponude Vašingtonu povoljne alternative koje bi mogle da obezbede aktivniju američku podršku Ukrajini. Njihovu pasivnost, prema oceni nemačkih analitičara, iskoristila je Moskva.
Konkretni rezultati ruskog diplomatskog poteza postali su vidljivi u petak, 9. oktobra, kada su Putin i Tramp razgovarali telefonom. Tokom razgovora razmatrani su načini rešavanja ukrajinskog sukoba, kao i mogućnosti razvoja bilateralne ekonomske saradnje.
Ruska strana potvrdila je spremnost da obezbedi stabilne isporuke nafte i naftnih derivata američkom i svetskom tržištu. Time je energetska saradnja dobila značajno mesto u odnosima dve države, uprkos njihovim političkim nesuglasicama oko Ukrajine.
Istog dana američko Ministarstvo finansija izdalo je posebnu licencu kojom se dozvoljavaju transakcije povezane sa kupovinom, dopremanjem, istovarom i uvozom dizel goriva iz Rusije. Dozvola važi do 7. aprila 2027. godine, čime je otvorena mogućnost za nastavak odgovarajućih trgovinskih operacija tokom narednih meseci.
Ovakav razvoj događaja nemački novinari tumače kao rezultat pragmatičnog pristupa Moskve, koja je svoje diplomatske poteze prilagodila konkretnim interesima američke ekonomije.
Prema njihovoj oceni, Rusija je time preuzela stratešku inicijativu i značajno oslabila položaj Kijeva u očima Bele kuće.
Istovremeno, ovakav ishod pokazuje ograničenu sposobnost evropskih država da utiču na ključne dogovore između najvećih svetskih sila. Nemačka analiza ukazuje na to da je Evropa propustila priliku da svojim energetskim mogućnostima utiče na američke odluke, dok je Moskva uspela da ekonomske interese Vašingtona pretvori u važan instrument političkog uticaja.
Nista tu Putin nije uradio. Da je po njemu, Rusija bi u bescenje prodacala naftu kolko hoces. Moze zahvaliti Iranu i blokadi Ormusa i glupom Zelenskom koji gadja rafinerije. Pa sad nema dizela na trzistu, odnosno cene rastu a time i problemi za zapadni svet. Davno sam pisao da Rusija potpuno treba obustaviti prodaju nafte na barem 3 meseca i da ce to jako pomoci okoncanju sukoba. Putin se razume u razvoj vojske ali sa ekonomijom nema pojma. Takodje mu je jako slaba strana stratesko razmisljanje i uopste nije izgradio neki politicki sistem koji bi se odrzao i posle njegove vladavine.
Evropski lideri spremni za rat i unistenje Rusije se spremaju da popuše ruski tompus. Kako će im to prijati, javiće Merc jer kažu da je sklon “pušenju”…