Tim naučnika sa Kembridž univerziteta su napravili korak dalje u stvaranju veštačkih embriona koristeći matične ćelije miševa za proizvodnju struktura sposobnih za preduzimanje ključnog koraka u razvoju života.
Istraživači sa Kembridž univerzitata su izgradili strukture od nule, i zaobišli čin oplodnje tako što su ih razvili u laboratoriji.
Iako su korišćene ćelije došle od miševa, eksperiment je otvorio pandorinu kutiju velikih etičkih implikacija za istraživanje embriona, jer bi pokušaj stvaranje bebe iz takve tehnike bio zabranjen. Jedan stručnjak je rekao da bi bilo koji veštački embrioni napravljeni od ljudskih matičnih ćelija morali biti podvrgnuti “etičkoj diskusiji,“ prenosi Irish News.
[adsenseyu1]
Smatra se da će ovo istraživanje omogućiti naučnicima da otključaju misterije ranog ljudskog razvoja.
Profesor Magdalena Zernicka-Gec je predvodila tim Kembridž univerziteta koji je ranije koristio dve vrste matičnih ćelija i “žele“ skele za formulaciju jednostavnije strukture.
Tim je sada napravio veliki korak unapred koristeći tri vrste matičnih ćelija, omogućavajući rekonstrukciju procesa poznatog kao gastrulacija – “suštinski korak u ko se embrionalne ćelije samoorganizuju u ispravnu strukturu za embrion koji se formira,“ kažu istraživači.
Tek nakon gastrulacije, embrion se može razviti u održivi fetus sa svim svojim tkivima i organima na pravom mestu. Profesor Zernicka-Gec je rekla: “Pravilna gastrulacija u normalnom razvoju je moguća samo ako imate sva tri tipa matičnih ćelija. Da bismo rekonstruisali ovaj kompleksan ples, morali smo dodati treću matičnu ćeliju koja je nedostajala.“
“Zamenom želea, koji smo koristili u ranijim eksperimentima, sa ovom trećom vrstom matičnih ćelija, uspeli smo da generišemmo strukture čiji je razvoj bio neverovatno uspešan,“ dodala je ona.
Profesor Zernicka-Gec je naglasila da problemi u ranim fazama embrionalnog razvoja rezultiraju neuspešnim trudnoćama, ali se malo toga shvatalo o osnovnim razlozima.
Ona je dodala: “Sada imamo način simulacije embrionalnog ravoja u petrijevoj posudi, tako da bi trebalo da bude moguće da shvatimo šta se tačno događa tokom ovog izvanrednog perioda u životu embriona, i zašto ovaj proces ponekad ne uspe.“
Britanski zakon diktira da se u laboratoriji mogu proučavati samo ljudski embrioni mlađi od 14 dana, nakon čega se moraju uništiti.
Veštački embrioni bi mogli pomoći naučnicima da prouče događaje u ljudskim trudnoćama posle 14. dana, bez kršenja ovog pravila. Ovo istraživanje je objavljeno u časopisu Nature Cell Biology.
Webtribune.rs
