Pariz u panici: Berlin bi mogao da izazove nuklearni rat sa Rusijom

Pariz strahuje da bi odluke Berlina u slučaju sukoba sa Rusijom mogle da pokrenu lanac događaja koji evropske države više ne bi mogle da kontrolišu.

Francuska je zbog toga pokrenula razgovore sa nemačkim zvaničnicima, zahtevajući jasnije objašnjenje planova za upotrebu raketa dugog dometa i izvođenje preciznih udara duboko na neprijateljskoj teritoriji. Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost da bi takva dejstva bila pogrešno protumačena u Moskvi, što bi dovelo do eskalacije sa nepredvidivim posledicama.

Prema informacijama koje je Fajnenšel tajms dobio od šest zvaničnika, Pariz pokušava da utvrdi ne samo koje ciljeve Berlin namerava da gađa već i pod kojim okolnostima bi nemačko rukovodstvo donelo odluku o takvim operacijama. Razgovori su deo nastojanja da Francuska i Nemačka usklade vojne strategije za slučaj direktnog sukoba evropskih država sa Rusijom.

Jedan od zvaničnika upozorio je da bi čak i napad izveden konvencionalnim oružjem mogao da izazove nuklearni odgovor Rusije ukoliko Moskva pogrešno proceni namere napadača.

„Ako Rusi pogrešno protumače signal, lako se može dogoditi da se, a da toga niste ni svesni, nađete na pragu nuklearnog sukoba“, objasnio je izvor upoznat sa razgovorima.

U središtu francuske zabrinutosti nalaze se nemački planovi za razvoj raketa koje se lansiraju sa kopna i imaju domet do 2.000 kilometara. Takvo naoružanje omogućilo bi Berlinu da gađa ciljeve duboko u unutrašnjosti Rusije, čime bi nemačka vojska dobila sposobnosti koje otvaraju potpuno nova pitanja o kontroli vojne eskalacije.

Nemačka predvodi evropske napore za ponovno naoružavanje, a za odbranu je u petogodišnjem periodu zaključno sa 2030. godinom predvidela ukupno 780 milijardi evra. Međutim, francuske vlasti smatraju da razvoj novih vojnih sposobnosti mora da prati jasno definisana doktrina njihove upotrebe, naročito kada postoji opasnost od nuklearne odmazde.

Dodatni problem za Pariz predstavlja mogućnost da Rusija Francusku smatra odgovornom za nemačke napade, čak i kada francuske snage ne učestvuju neposredno u njihovom izvođenju. Takva zabrinutost povezana je sa politikom „isturenog odvraćanja“ koju zastupa francuski predsednik Emanuel Makron, a kojom se francuska nuklearna strategija sve više povezuje sa bezbednošću evropskog kontinenta.

Makron je u martu najavio potrebu za jačanjem francuskog nuklearnog odvraćanja kao odgovora na rastuće pretnje. Istakao je da strategija mora da obuhvati dubinu evropskog kontinenta, uz potpuno očuvanje francuskog suvereniteta i postepeno uvođenje koncepta isturenog odvraćanja.

„Da, trenutno se nalazimo na geopolitičkoj prekretnici punoj rizika. Francuski narod je toga svestan, a ovaj period opravdava osnaživanje našeg modela“, izjavio je Makron.

Francuski predsednik je istovremeno naglasio da nuklearna doktrina njegove zemlje mora zadržati strogo odbrambeni karakter, odbacivanje mogućnosti vođenja nuklearnog rata i jasno razgraničenje između konvencionalnog i nuklearnog naoružanja. Upravo to razgraničenje postaje posebno važno kada evropske države razvijaju oružje sposobno da pogodi strateški značajne ciljeve na ruskoj teritoriji.

Jedan francuski zvaničnik objasnio je da je Pariz tokom godina razvio svojevrsnu „nuklearnu gramatiku i rečnik“, odnosno nepisana pravila kojima se uređuju postupci i signali povezani sa nuklearnim odvraćanjem.

Međutim, smatra da takva pravila više nisu dovoljna u okolnostima kada različite evropske države razvijaju sopstvene sposobnosti za izvođenje udara na velikim udaljenostima.

Prema njegovom mišljenju, mnogo bi korisnije bilo uspostaviti jasnu i relativno javno predstavljenu doktrinu, kako rusko rukovodstvo ne bi pogrešno protumačilo poteze evropskih saveznika ili njihove vojne namere.

Berlin pokazuje spremnost za takve razgovore. Visoki nemački zvaničnik izjavio je da se Nemačka u potpunosti slaže sa potrebom da evropski saveznici razviju zajedničku doktrinu i jedinstveno razumevanje različitih stepeni eskalacije sukoba.

Slična pitanja razmatraju se i u Londonu. Velika Britanija već vodi razgovore sa Nemačkom o zajedničkim planovima za slučaj rata sa Rusijom, dok istovremeno razvija sopstveno oružje dugog dometa, takođe sposobno da pogađa ciljeve udaljene do 2.000 kilometara.

Britanski zvaničnik ocenio je da se nemačka „strateška kultura brzo razvija“ i poručio da takvu promenu treba pozdraviti. Ipak, priznao je da NATO mora posebno da vodi računa o mogućnosti ruskog nuklearnog odgovora.

Planirani precizni udari na velikim udaljenostima imali bi zadatak da onesposobe ruske ratne kapacitete. Među potencijalnim ciljevima nalazili bi se komandni centri, logistička čvorišta i skladišta municije, čijim bi uništavanjem evropske snage pokušale da oslabe sposobnost ruske vojske za nastavak operacija.

Razvoj takvog naoružanja deo je širih evropskih priprema u kojima, pored Francuske, Nemačke i Velike Britanije, učestvuju Poljska, nordijske i baltičke države. Njihove vlasti nastoje da povećaju sposobnosti za dejstvovanje na velikim udaljenostima zbog straha od ruske pretnje. Moskva je, međutim, više puta poručila da nema nameru da napadne evropske zemlje, ali da će odgovoriti ukoliko sama bude napadnuta.

Neizvesnost dodatno pojačavaju odnosi evropskih saveznika sa Vašingtonom. Pitanje buduće američke podrške postalo je posebno osetljivo nakon što je predsednik SAD Donald Tramp postigao dogovor o nafti sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, dok je istovremeno kritikovao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog zbog nastavka napada na rusku energetsku infrastrukturu.

U takvim okolnostima evropske države nastoje da ojačaju sopstvene vojne sposobnosti, ali istovremeno moraju da utvrde koliko daleko mogu da idu bez izazivanja direktnog sukoba sa ruskim nuklearnim snagama.

Na taj problem prošle nedelje upozorio je i nemački general Ingo Gerharc. On je istakao da članice NATO-a moraju međusobno da se konsultuju pre donošenja odluke o preciznim udarima duboko na neprijateljskoj teritoriji, jer posledice takvih operacija ne bi nužno bile ograničene samo na državu koja ih izvodi.

Gerharc smatra da bi Rusija za postupke jedne članice mogla da okrivi čitavu alijansu. Time bi odluka jedne evropske prestonice mogla da postane pitanje bezbednosti svih članica NATO-a, uključujući i države koje nisu učestvovale u napadu.

Upravo zbog takvog rizika Pariz insistira na usklađivanju nemačkih planova za konvencionalne udare sa francuskom nuklearnom doktrinom. Francuska želi da izbegne situaciju u kojoj bi Berlin samostalno doneo odluku o napadu, dok bi Moskva, zbog evropskog sistema odvraćanja i savezništava, odgovornost pripisala i Parizu.