Američku i svetsku politiku obeležilo je tek nekoliko dinastija, a ovo je pet najmoćnijih porodica koje upravljaju svetom.
1. Porodica Rotšild
Rotšildovi se već duže vreme smatraju najbogatijom porodicom na svetu. Procenjuje se da su vlasnici 500 milijardi dolara vrednih stvari, a neke procene kažu da upravljaju sa 100 triliona vrednim finansijama.
Od šezdesetih godina osamnaestog veka, otkako je Majer Amšel Rotšild poslao svojih pet sinova u pet finansijskih centara, bili su na najvažnijim mestima svetskih finansija.
[adsenseyu1]
U 19. veku porodica Rotšild učvrstila je svoju poziciju globalne moći tako što su pružali finansijsku potporu monarhijama i vlastima na obe strane napoleonskih ratova. Tadašnje novine opisale su ih: „Savetnici i finansijeri kraljeva Evrope i republičkih šefova Amerike“.
U današnje vreme pletu se teorije zavera, koje kažu da Rotšildovi kontrolišu svet preko američke centralne banke Federalne rezerve. Teorije kažu da je osnivač Feda, Pol Vorburg, zapravo agent porodice Rotšild, uveren je Dark 5.
2. Porodica Rokfeler
Porodično carstvo Rokfelerovih nastalo je tokom sedamdesetih godina 19. veka kada je Džon D. Rokfeler osnovao “Standard oil kompani”. Bila je to najveća naftna kompanija svog doba, a sam Rokfeler bio je vredan oko 400 milijardi dolara, čime je postao jedan od najbogatijih ljudi u svetskoj istoriji.
Legendarni američki predsednik Teodor Ruzvelt upozorio je da Rokfelera zanima stvaranje nevidljive vlasti. Otada su Rokfelerovi pomagali sa izgradnjom sedišta Ujedinjenih naroda u Njujorku i osnovali su konferenciju Bilderberg, gde se samo najmoćniji ljudi sveta sastaju jednom godišnje.
Priča se da porodica Rokfeler danas nastavlja svoje tajno jelovanje kroz upravljanje velikim naftnim kompanijama kao što su “Ekson mobil” i “BP” ili bankama poput “Čejs Menhetn benk”.
3. Porodica Morgan
Porodica Morgan doživela je procvat kada je Džon Pirpont Morgan, zajedno s Rotšildovima, pozajmio stotinak tona zlata američkim vlastima tokom bankarske krize 1893. godine.
Zato što je kontrolisao najveće zalihe zlata u SAD, Morgan je finansirao stvaranje najvećih američkih kompanija poput “AT&T” i “Dženeral elektrika”. Jedno kraće vreme je finansirao i istraživanje Nikole Tesle.
Zbog velikih veza s američkim ministarstvom finansija, pojavile su se teorije da su Morganovi naterali SAD na učestvovanje u Prvom svetskom ratu, kako bi zaštitili kredite izdate Rusiji i Francuskoj. J.P. Morgan mlađi dao je Amerikancima zajam od 500 miliona dolara, a uzimao je i 1 odsto provizije za sve što su njegove kompanije prodavale američkoj vojsci.
Osim toga, kruže glasine i da su Morganovi podstakli japanski napad na napad na Perl Harbor tako što su obećali japanskim klanovima da će deliti zaradu od ratovanja. Danas Morganovi poseduju najveću porodičnu zalihu zlata, a navodno je tunelom povezana s njujorškom podružnicom američke centralne banke.
4. Porodica Du Pont
Eleuthere Irene du Pont bio je sin francuskog emigranta. Svoje bogatstvo stekao je nakon osnivanja barutane u Delavareu. Njegova porodica pustila je korenje u američkoj visokoj politici nakon što su, navodno, osigurali američku kupovinu teritorije Luizijane od Napoleona 1803. godine.
Do početka Prvog svetskog rata, kompanija Du Pont proizvodila je 40 odsto svetskog eksploziva, a tokom Drugog svetskog rata su učestvovali u projektu izgradnje američke nuklearne bombe.
Neki veruju da je porodica Du Pont do te mere uticala na američke vlasti da je samo zbog njih došlo do zabrane korišćenja marihuane i proizvodnje industrijskog konoplja. Sve kako bi se zaštitila proizvodnja najlona, jednog od najbitnijih proizvoda kompanije Du Pont.
Danas je ta kompanija jedan od najvećih svetskih proizvođača genetski modifikovanog semena, preko “Pioneer Du Ponta”, i stoje iza trezora sudnjeg dana, gde se čuvaju primerci semenki biljaka kako bi ljudska vrsta mogla ponovno da zaseje biljke nakon apokalipse.
5. Porodica Buš
Politička dinastija Buš, koja je svetu podarila dva američka predsednika, započela je Preskotom Šeldonom Bušem rođenim davne 1895. godine. On se prvi put susreo s političkom elitom kada je kao student Jejla postao član društva Lobanja i kosti.
Postoje glasine da je upravo Preskot stajao iza neuspešnog vojnog udara 1933. godine, koji je za cilj imao svrgavanje s vlasti predsednika Frenklina Ruzvelta. Tokom Drugog svetskog rata, Buš je bio šef “Union Banking” korporacije, banke koja je na kraju zaplenjena zbog dokazanih poslovnih veza s nacističkom Nemačkom.
Preskotov sin Džordž H.V. postao je američki predsednik krajem osamdesetih godina prošlog veka, a njegov unuk Džordž V. u dva mandata je sedeo u Beloj kući.
Obojica su započela sukobe s Irakom u kojima su ogromne zarade ostvarile kompanije kao što je Haliburton ili KBR, obe povezane s Buševima.
Porodica Buš se smatra najmoćnijom porodicom u američkoj politici, a imaju i basnoslovne svote u bankarskom i naftnom sektoru.
(Express.hr)
