U svetlu događaja poslednjih dana, potpuno je jasno da je Balkan otvoren samo za odabrane i samo kada odabrani gospodari spolja procene da treba da bude otvoren.
Zatvoren je, pak, za one koji nisu poželjni, kako za one spolja, tako i za one unutra ako nisu na liniji koju spoljni gospodari postavljaju.
Upravo ti gospodari, gospodari iz EU, koji se smatraju i gospodarima Balkana, procenili su da šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nije dobrodošao u Srbiju i nije mu dozvoljen prelet preko Severne Makedonije, Crne Gore i Bugarske, komentariše politički analitičar i glavni urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović.
Na “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti. – OVDE
Zatvoreni Balkan Srbiji dao „žuti karton“
„Srbija je dobila „žuti karton“, ili školskim rečnikom rečeno, ukor, da li pred isključenje ili ne, ali svejedno, iako je sama Srbija bila inicijator, a predsednik Srbije jedan od najvećih promotera Otvorenog Balkana“, kaže on.
Inicijativa Otvoreni Balkan nastala je kao ideja „mini čekaonice“ za učlanjenje u EU – kao što je predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o Evropskoj političkoj zajednici značio veliku čekaonicu za učlanjenje istočnoevropskih zemalja.
Čekaonica iz koje nema izlaza
U te dve „čekaonice“ ili, kako Vukadinović kaže, „čistilišta“, balkanske i istočnoevropske zemlje treba da statiraju, vežbaju i treniraju, međutim, nikada neće zaigrati u prvom timu, koji je EU.
„Ona je nastala u nemačkim kuloarima, kao nemačka ideja u okviru Berlinskog procesa, pod pokroviteljstvom Angele Merkel. Formalno i načelno, ona ima podršku i drugih zapadnih zemalja, uključujući i SAD, ali, u suštini, njena uloga bila je i ostala neka vrsta rezervne prostorije, hodnika ili podruma iz kojih vrata najčešće ne vode nigde, a sve sa ciljem da se te zemlje zamajavaju, ne odu da pokušaju da potraže sreću drugoj strani“, smatra Vukadinović.
Brutalna manifestacija zatvorenosti Otvorenog Balkana
Odbijanje dozvole za prelet aviona ruskog šefa diplomatije bila je brutalna manifestacija zatvorenosti Otvorenog Balkana, ali od početka je bilo više-manje jasno da je reč o vrlo uslovnoj otvorenosti i ciljanom projektu sa jasnom tendencijom, dodaje Vukadinović.
Pri tome, cilj nije dobrobit zemalja uključenih u inicijativu, nego jedna vrsta vežbaonice ili igrališta za one koje Brisel smatra nesamostalnom decom – one koje EU nije rada da primi u članstvo, a nije rada ni da ih pusti da idu na svoju stranu, zaključuje on.
Nikola Joksimović (sputnik)
