Sastanak Trampa i Zelenskog, američki predlog zakona o sankcijama Rusiji, razvoj situacije na frontu i procene o budućnosti NATO-a našli su se u središtu analize norveškog bloga Steigan, koji ocenjuje da poslednji događaji ukazuju na ozbiljne strateške promene.
Prema toj analizi, susret Donalda Trampa i Vladimira Zelenskog protekao je u znatno mirnijoj atmosferi nego njihov prethodni sastanak u Ovalnom kabinetu u februaru 2025. godine, koji je završen žestokom raspravom. Zelenski je razgovor opisao kao dug i srdačan, ali autor ocenjuje da iz njega nisu proizašli konkretni rezultati.
Navodi se da SAD nisu u mogućnosti da isporuče Ukrajini broj presretača Patriot koji je Zelenski tražio, jer se američka vojska već spori sa Belom kućom oko toga koliko se mogu smanjivati postojeće zalihe.
Takođe, Vašington, prema toj proceni, nije obećao novu finansijsku pomoć. Kao glavni politički rezultat posete ostaje proceduralno usvajanje zakona o sankcijama u Senatu.
Predlog zakona, koji je zvanično preimenovan u Zakon Lindzija Grejema o sankcijama protiv Rusije i Irana, prošao je prvo proceduralno glasanje sa 86 glasova za i 12 protiv. Jedini republikanac koji je glasao protiv bio je Rend Pol iz Kentakija, dok je Zelenski glasanje pratio iz galerije Senata.
Autor ističe da se konačna verzija zakona značajno razlikuje od prvobitnog predloga Grejema i Blumentala. Umesto obaveznih carina do 500 odsto za zemlje koje kupuju ruske energente, predsednik SAD dobija diskreciono pravo da, prema sopstvenoj proceni, uvede carine od 100 do 200 odsto. Zakon je usmeren i protiv ruske „flote u senci“, odnosno tankera koji služe za zaobilaženje postojećih sankcija.
Prema oceni Steigana, ključna promena jeste to što zakon Trampu ne nameće obavezu uvođenja novih mera, već mu daje dodatni pravni i ustavni osnov za primenu carina nakon ograničenja predsedničkih ovlašćenja koja je ranije utvrdio Vrhovni sud SAD. Zato autor smatra da zakon ne predstavlja poseban ustupak Ukrajini.
Ukazuje se i na dilemu koju su otvorili pojedini demokratski senatori – da li se zakon odnosi isključivo na Ukrajinu ili bi mogao biti primenjen i protiv Kine, Indije ili Brazila u drugim političkim okolnostima. Tramp je za Fox News izjavio da je Grejem bio snažan pristalica Ukrajine, ali autor smatra da taj odgovor ne otkriva stvarnu namenu zakona.
Kina je, kako se navodi, još pre tri sedmice oštro osudila predlog zakona i poručila da neće dozvoliti da američke pretnje utiču na njenu trgovinu ruskim energentima.
U analizi se dodaje da bi, uz blokadu Ormuskog moreuza, istorijski niske evropske zalihe gasa i globalni deficit energenata, trgovinski sukob sa Pekingom mogao da izazove snažan rast cena energije, zbog čega je malo verovatno da bi Tramp zakon primenio protiv Kine u sadašnjim okolnostima. Ipak, autor ocenjuje da bi budući američki predsednik mogao da iskoristi ista ovlašćenja u drugačijem političkom kontekstu.
Steigan se osvrće i na tekst Financial Timesa u kojem se navodi da Ukrajina više ne gađa ruska skladišta nafte, već osetljive tehnološke delove rafinerija, čija oštećenja nisu lako vidljiva, ali navodno ozbiljnije remete proizvodnju.
Autor smatra da se ta tvrdnja ne može ni potvrditi ni opovrgnuti, ali ukazuje na informacije o stabilizaciji snabdevanja gorivom u Rusiji, padu cena benzina i normalizaciji isporuka u regionima. Navodi da je takvu ocenu izneo i ruski novinar u egzilu Leonid Ragozin, poznat kao kritičar Vladimira Putina.
Na osnovu toga zaključuje da je ruska protivvazdušna odbrana oko rafinerija i drugih prioritetnih objekata postala dovoljno efikasna da ukrajinski dronovi više ne mogu sistematski da ih pogađaju.
Kao primere kasnijih napada navodi skladišta Wildberriesa, parking u Jekaterinburgu i stambene objekte u Belgorodu, ocenjujući da se u takvoj fazi rata bespilotnim letelicama biraju lakše dostupne mete.
Pozivajući se na rusko Ministarstvo odbrane, autor navodi da su u noći između 28. i 29. jula napadnuti objekti pretovarnog kompleksa u luci Nikolajev koji su korišćeni za prijem i skladištenje vojnog tereta. Istovremeno su, prema istim tvrdnjama, dva teretna broda napadnuta na otvorenom moru dok su plovila ka lukama Odesa i Černomorsk.
U analizi se ocenjuje da takvi napadi dodatno povećavaju rizik za pomorski saobraćaj, jer komercijalni brodovi sa važećim osiguranjem neće uplovljavati u ukrajinske luke ukoliko postoji mogućnost napada tokom plovidbe.
Autor tvrdi da brodovi koji i dalje dolaze u Odesu verovatno prevoze vojni teret, uključujući bespilotne letelice, municiju i opremu, te zaključuje da je uloga Odese kao poslednje velike ukrajinske luke praktično iscrpljena do završetka sukoba.
Poseban deo teksta posvećen je intervjuu Sergeja Lavrova ruskoj državnoj agenciji TASS nakon susreta sa Markom Rubiom u Manili. Lavrov je rekao da u Rusiji postoji ogorčenje zbog Ukrajine i, kako je naveo, „laži i licemerja kolektivnog Zapada“, ali je poručio da nije potrebno trošiti energiju na bes već se usredsrediti na ciljeve.
„Ne treba da se ljutimo. Ljutnja i trošenje nerava je najgore. Treba da se usredsredimo. Zdrava ljutnja je sasvim primerena“, citira Steigan Lavrovlovu izjavu, uz zaključak da rusko rukovodstvo želi da ostvaruje svoje ciljeve sopstvenim tempom.
Na kraju teksta prenosi se stav britanskog analitičara Alistera Kruka i američkog vojnog komentatora Danijela Dejvisa da bi eventualni poraz Zapada u Ukrajini predstavljao prelomni trenutak za NATO.
Prema njihovoj oceni, savez je decenijama počivao na pretpostavci da bi SAD u konvencionalnom sukobu u Evropi bile sposobne da poraze Rusiju, dok su sada, po njihovom mišljenju, događaji u Ukrajini i na Bliskom istoku doveli tu pretpostavku u pitanje.
Autor navodi da su SAD obustavile bombardovanje Irana ne iz diplomatskih razloga, već zbog ozbiljnog smanjenja zaliha preciznog naoružanja, te zaključuje da vojska koja ne može da završi ni ograničenu regionalnu kampanju zbog iscrpljenih strateških rezervi ne može pouzdano da garantuje bezbednost Evrope od Rusije.
Steigan završava tvrdnjom da se o takvim procenama u NATO-u javno ne govori, ali da ih, prema njegovom mišljenju, članice Alijanse dobro razumeju.
