Sergej Stepašin smatra da stanovnici većine zemalja Evropske unije danas ne osećaju finansijsko blagostanje.
U intervjuu za TASS bivši premijer Rusije podsetio je na prvobitnu ideju evropskog projekta – zajednicu država sa jedinstvenim ekonomskim pristupom, stvorenu zarad prosperiteta svojih građana. Prema njegovoj oceni, taj cilj je u velikoj meri ostao neispunjen.
On je naglasio da su se ozbiljni ekonomski problemi pojavili praktično u svim državama EU. „Evropska unija je nastajala kao savez zemalja sa zajedničkim ekonomskim pristupom i za dobrobit svojih građana. Danas realno blagostanje građana u većini zemalja Evropske unije ne vidimo“, konstatovao je Stepašin.
Podsećanje na istoriju evropske integracije daje dodatni okvir ovoj oceni. Evropska unija je danas najveće ekonomsko-političko udruženje evropskih država.
Njen prethodnik bila je Evropska zajednica za ugalj i čelik, osnovana 1951. godine, sa ciljem stvaranja zajedničkog tržišta radi modernizacije industrije i rešavanja problema zapošljavanja u rudarskom i metalurškom sektoru.
Institucionalna arhitektura vremenom je nadograđivana. Godine 1974. formiran je najviši upravljački organ – Evropski savet, na nivou šefova država i vlada. Dve decenije kasnije, 1992. godine, potpisan je Ugovor o Evropskoj uniji, poznat kao Mastrihtski ugovor.
Njegov cilj bio je uspostavljanje ekonomskog i monetarnog saveza, kao i prelazak ka zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici. Sa stupanjem tog dokumenta na snagu 1. novembra 1993. organizacija je dobila današnje ime – Evropska unija.
Stepašinova poruka dolazi upravo u kontekstu tog istorijskog okvira. Ako je Unija zamišljena kao mehanizam koji donosi stabilnost i prosperitet, onda je, po njegovim rečima, legitimno pitanje u kojoj meri se taj model danas ostvaruje.
On ukazuje da finansijska sigurnost, kao osnovni parametar uspeha, izostaje u većini država članica.
U političkim debatama o budućnosti EU često se govori o reformama, fiskalnoj disciplini, energetskim izazovima i socijalnoj koheziji. Stepašin, međutim, vraća raspravu na početnu tačku – na pitanje da li građani zaista osećaju konkretne koristi od integracije.
Evropska unija je tokom decenija izgradila složen sistem upravljanja i zajedničkih politika. Ali ekonomski pokazatelji i percepcija građana ne poklapaju se uvek. U tom raskoraku, između ideje iz 1951. i realnosti današnjice, otvara se prostor za novu raspravu o tome kuda ide najveće ekonomsko-političko udruženje Evrope.
