Avganistanska pokrajina Badahšan se graniči sa kineskom autonomnom oblasti Sinkjang Ujgur. To je nekada bio deo arterije između istoka i zapada poznat kao drevni „Put svile“. Danas se taj put oživljava kao element kineske inicijative “Jedan pojas, jedan put“ (OBOR), koja je podstakla značajnu infrastrukturnu izgradnju u Avganistanu i centralnoj Aziji, sa ciljem da se podstaknu interesi Pekinga u pokrajini.
Avganistan je mesto značajnih depozita sirovina koje bi Kina mogla da uvozi. Peking ulaže 55 milijardi dolara u susedni Pakistan i planira da izgradi ekonomski koridor koji se proteže do Arapskog mora. OBOR će podstaknuti globalnu ekonomiju i koristiti Avganistanu. Kina je najveći trgovinski partner i investitor u Avganistanu. Stabilnost u Avganistanu je u interesu Kine, ali je malo verovatno da će SAD to pružiti.
Nestabilnost u Avganistanu ugrožava ekonomski koridor Kine i Pakistana – značajan element OBOR-a. Kina deluje kao posrednik, pokušavajući da pomiri razlike između regionalnih aktera. Odnosi Avganistana i Pakistana su se pogoršali 2017. godine, kada su jedni druge optužili da pružaju podršku džihadistima.
Peking naporno radi na poboljšanju tih bilateralnih veza. Uspostavio je trostrani sastanak svih ministara spoljnih poslova, 2017. godine. Jedan rezultat tih razgovora je bilo stvaranje radnih panela za promociju saradnje u različitim sferama aktivnosti. Očekuje se da će se još jedan sastanak održati ove godine u Kabulu.
Rusija i Kina su pojačale svoju vojnu pomoć zemljama Centralne Azije. Oni veruju da Šangajska organizacija za saradnju (SCO) može znatno doprineti postizanju mirnog rešenja. I jedni i drugi pokušavaju da izgrade mrežu regionalnih država. Moskva i Peking su motivisani sopstvenim nacionalnim interesima. Imajući u vidu svoje odgovornosti kao glavne sile, oni rade zajedno na promovisanju bezbednosti u Avganistanu i Centralnoj Aziji.
Sve u svemu, Kina možda oseća da su njeni interesi u toj oblasti dovoljno jaki da opravdaju vojni angažman izvan njenih granica. Avganistanski zvaničnici su izvestili da Kina planira izgradnju vojne baze u Badahšanu. Diskusije o tehničkim stvarima će početi uskoro. Oružje i oprema će biti kineski, ali će objekat biti popunjen avganistanskim osobljem. Vozila i mašinerija će biti doveženi preko Tadžikistana.
Nema sumnje da će kineski instruktori i drugo osoblje takođe doći da sprovedu obuku i pomognu misijama. Potpredsednik kineske Centralne vojne komisije, Su Kilijang, tvrdi da se očekuje da će izgradnja biti završena 2018. godine.
Pitanje je: Koliko daleko je Kina spremna da ide? Do sada, ona je svoje vojne aktivnosti ograničila na timove za specijalne operacije koji patroliraju Koridorom Vakan. Vojna baza u Badahšanu bi bila važan potez koji bi pokazao da je Peking spreman da proširi svoje vojno prisustvo u zemlji obezbedi alternativu Sjedinjenim Državama. Kina ima adut koji SAD nemaju – dobre odnose sa Rusijom i Pakistanom.
Peking predstavlja SCO, veliku međunarodnu organizaciju koja uključuje aktere kao što su Turska, Iran, Indija, Pakistan i zemlje Centralne Azije. Prošle godine je ruski predsednik Vladimir Putin preuzeo inicijativu za ponovno pokretanje rada Avganistanske kontaktne grupe SCO-a.
Ove aktivnosti su suspendovane 2009. godine. Rusija se zalaže za pokretanje direktnih razgovora između avganistanske vlade i talibana, što je pre moguće. Peking takođe podržava ovu ideju. Ove dve nacije su u istom brodu. Moskva je rekla da je spremna da održi konferenciju o Avganistanu.
SCO može mirovni proces učiniti stvarnim, multilateralnim naporom. To će oslabiti američku moć u regionu, ali ojačati šanse za pronalaženje rešenja za sukob. Saradnja i diplomatija bi mogle otvoriti novo poglavlje u istoriji Avganistana.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
