Pre par dana izveštavano je o 18.000 otkaza u Deutsche Banci. Brutalnost ove situacije nije popraćena u medijima, iako je bila slična onoj kada je propast Lehman Brothers poplavila sve medije.
Tada smo svedočili pakovanju kofera i odlasku tužnih bankara koji su ostali bez posla. Oni najkvalitetniji su već bili preuzeti od drugih banaka pre krize. Svi računaju da će ovu banku spasiti država, jer Deutsche Banka je previše velika da bi propala – tvrde stručnjaci. Najnoviji propisi, nakon krize iz 2008., ne omogućavaju državni “pojas za spašavanje”. Stanje je više nego alarmantno…
[adsenseyu1]
Da podsetimo. Spašavanje banaka 2009. je koštalo Evropu 10 odsto ukupnog BDP-a Evropske unije. Zamislite da hrvatski porezni obveznici moraju da plate 30.000.000.000 kuna za spas svojih banaka? Jeste li svesni koliko je to manje bolnica, škola, puteva, vrtića…, a sve u ime slobodnog tržišta koje traži štednju u situaciji kada građani više nemaju šta da jedu.
Šta se dešava s Deutsche Bankom niko ne govori, iako se iz izveštaja jasno vidi razlog nove krize koja sledi. Deutsche Banka je najavila odustajanje od trgovine finansijskim derivatima, posebno američkim, koje još poseduje u velikoj količini. Govorimo o finansijskom derivatu CDS (Credit Default Swap) kog je Deutsche Banka, na savet savetnika banke J. P. Morgana, masovno pokupovala i dovela se u nezgodnu situaciju. CDS je izmislila Blajt Masters dok je još radila za J. P. Morgan 1994. godina.
ŠTA JE CREDIT DEFAULT SWAP?
Pokušaćemo da objasnimo na jedan vrlo jednostavan način, razumljiv svima, šta je CDS, nakon čega ćete odmah razumeti krizu iz 2008. godine.
Većina nas je već dizala kredite za kupovinu nekretnina ili automobila. Banke su, osim kamata na glavnicu, često zahtevale i uzimanje osiguranja u slučaju da ne možemo da vratimo kredit.
Svakoga meseca smo plaćali deo glavnice, kamate i ovo osiguranje. Osiguranje je štitilo banku u slučaju da kredit ne možemo da vratimo, čime je banka sav rizik prebacivala na finansijsku instituciju koja je nudila osiguranje. Upravo ovo prebacivanje rizika se zove SWAP (zamena ili prebacivanje). Osiguranja su već unapred procenila rizike od kojih zavisi cena njihove garancije.
[adsenseyu1]
CDS se može koristiti za privatne kredite, finansiranje preduzeća, kupovinu državnih obveznica ili bilo koji drugi finansijski proizvod. Visina osiguranja zavisi od visine rizika. Osiguravajuće kuće su svakog meseca ili tromesečno uzimale deo kolača banke za garanciju koje su nudile. Garancija im je stvarala prihod i profit.
Pošto osiguravajuće kuće nisu finansijski imbecili, putem berze su ponudile tržištu ove finansijske derivate. Kao što je banka prepustila jedan deo svog profita, tako su i osiguranja prepustila deo svog i ponudila CDS na berzi.
PREBACIVANJE DUGA IZ SAD-A U NEMAČKU
Upravo je Deutsche Bank prepuna ovih finansijskih derivata putem kojih je preuzela rizike iz Sjedinjenih Američkih Država. U slučaju da banka ne može da naplati svoje kredite od dužnika, ona će se obratiti osiguranju, a ono je ugovore “upakovalo” i prodalo Nemačkoj banci koja garantuje.
Jeste li shvatili manipulaciju? Nemački radnik će da plati sve što ne mogu da plate američki dužnici, jer je sav rizik putem CDS-a prebačen u Nemačku.
Nova kriza će sve ogoliti u slučaju da počnu da se pojavljuju zahtevi za odštetu (vraćanje nominalne vrednosti) koje mora da plati Deutsche Banka. Sada vam je jasno kako je Amerika uništila Nemačku i zašto Nemačka pomno sluša sve što dolazi iz Amerike.
Čitajući finansijske izvetaje Deutsche Banke i slušajući finansijske eksperte, jasno se vidi da je banka i danas prepuna CDS-ova koji pokrivaju nominalnu vrednost od čak 30.000.000.000.000 dolara (trideset hiljada milijardi dolara), što je skoro 30 odsto više od ukupnog, američkog duga.
Posledice su jasne. Ako ova banka propadne, sve banke propadaju. Deutsche Bank je postala politički problem i problem nacionalne bezbednosti.
U međuvremenu, Deutsche Banka je odlučila da kreira dve banke. Jednu koja treba da ostane “zdrava”, a drugu u koju će prebaciti sve otrovne derivate i druge probleme. Podelu je najavio direktor Džon Krajan.
Jesu li Nemci zaista toliko naivni da totalno ignorišu da im neće pomoći nikakvo deljenje banke, kako bi se izbegle kolosalne garancije. Sjedinjene Američke Države nisu banana republika i tačno znaju kako pravno da stisnu Nemačku u datom momentu.
Najjača svetska banka je danas postala najveći svetski i evropski problem koja zasigurno umire u agoniji. Preuzimanje ove banke ne dolazi u obzir, jer ne postoji niko ko će stati iza 30.000 milijardi mogućih nominalnih potraživanja.
Vreme pred nama nosi velike promene koje će pogoditi sve koji žive u Evropskoj uniji. Zato, pamet u glavu, dalje od evra i gradimo svoje nacionalne države na zdravim temeljima, međusobnoj saradnji i interesima.
(logicno.com)
