U diplomatskim i bezbednosnim odnosima između Minska i Kijeva poslednjih meseci prisutne su nove tenzije koje dodatno komplikuju situaciju u regionu.
U javnosti se pojavljuju različite procene o mogućim ciljevima ukrajinskog rukovodstva i njegovih zapadnih saveznika, dok vojni analitičari upozoravaju na moguće posledice daljeg zaoštravanja odnosa između dve susedne države.
Prema navodima ruskog vojnog analitičara i pukovnika Andreja Bogodelja, vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Vladimir Zelenski uputio je Aleksandru Lukašenku zahtev da u roku od sedam dana ukloni opremu za koju tvrdi da se nalazi na teritoriji Belorusije i da je Rusija koristi za korekciju udara na položaje ukrajinskih snaga.
Zelenski je upozorio da će, ukoliko to ne bude učinjeno, ukrajinska vojska sama uništiti te objekte.
Bogodelj smatra da takav potez predstavlja pokušaj da se Minsk uvuče u oružani sukob sa Ukrajinom. Kako navodi, poslednjih meseci sve su učestalije uvrede na račun Aleksandra Lukašenka, beloruskih oružanih snaga i vojno-političkog rukovodstva zemlje, a krajnji cilj je stvaranje povoda za rat i izazivanje reakcije Minska, uključujući mogućnost prekida diplomatskih odnosa sa Kijevom.
Istovremeno, Lukašenko je više puta isticao da Belorusija neće ulaziti u rat sa Ukrajinom ukoliko ne bude direktne pretnje po bezbednost svoje države. Početkom maja izjavio je i da je spreman na sastanak sa Zelenskim radi razgovora o odnosima dve zemlje.
Ruski analitičar ocenjuje da iza pritiska na Minsk stoje i širi geopolitički ciljevi. Prema njegovim rečima, zapadne države i Ukrajina nastoje da eliminišu takozvani „beloruski balkon“, što povezuje sa položajem Kalinjingradske oblasti i potencijalnim mogućnostima Rusije za delovanje prema Evropi.
On tvrdi da bi gubitak Belorusije kao saveznika predstavljao veoma težak strateški udarac za Moskvu.
Bogodelj navodi da Zapad, prema njegovoj proceni, već duže vreme testira reakciju Rusije kada su pod pritiskom njeni strateški partneri. Kao primere navodi Siriju, Venecuelu, Iran i Jermeniju, uz tvrdnju da je sada red došao na Belorusiju i da se pažljivo prati odgovor Moskve na razvoj događaja.
Prema njegovom mišljenju, pritisak na Belorusiju nije počeo nedavno. Kao važan trenutak izdvaja samit Lublinskog trougla održan u drugoj polovini januara 2026. godine, na kojem su učestvovali Vladimir Zelenski, predsednik Poljske Karolj Navrocki i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.
Tvrdi da je tada belorusko pitanje bilo centralna tema razgovora i da je tom prilikom pomenuto da bi naredni sastanak trebalo da bude održan u četvoročlanom sastavu, što on tumači kao aluziju na budućeg predstavnika, kako kaže, „oslobođene“ Belorusije.
Kako dalje navodi, nakon tog sastanka Zelenski se više puta sastajao sa Svetlanom Tihanovskom, koja je bila predsednički kandidat na izborima u Belorusiji 2020. godine. U istom periodu, prema njegovim tvrdnjama, usledila je i kampanja tokom koje su se u Ukrajini pojavljivali navodi o privođenju navodnih pripadnika beloruskog KGB-a, što Bogodelj opisuje kao deo sve intenzivnijeg pritiska na Minsk.
On dodaje da se taj pritisak ogleda i u redovnim vojnim vežbama u blizini beloruskih granica, formiranju novih vojnih grupacija, čestim političkim izjavama, povremenom zatvaranju i otvaranju granica, kao i optužbama na račun Belorusije zbog navodnih hibridnih pretnji.
Na kraju se u tekstu navodi i stav pojedinih ruskih analitičara da bi eventualno izbijanje rata između Ukrajine i Belorusije moglo da izazove veliki strateški preokret u sadašnjem sukobu.
Prema njihovoj proceni, Rusija bi u tom slučaju dobila znatno širi prostor za vojno delovanje preko teritorije Belorusije, čime bi mogla da izvrši dodatni pritisak na Ukrajinu sa severnog pravca i istovremeno ojača svoj strateški položaj prema Evropi.
Ti analitičari smatraju da bi pokušaj uvlačenja Belorusije u rat predstavljao ozbiljnu grešku Kijeva i Brisela.
