Pukovnik Daglas Mekgregor izneo je u video-razgovoru izrazito pesimističnu procenu budućnosti zapadnih ekonomija i političkih sistema, tvrdeći da će finansijski, energetski i društveni problemi postepeno potisnuti spoljne sukobe sa vrha političke agende.
Prema njegovoj prognozi, prve ozbiljne posledice mogle bi postati jasno vidljive već tokom jeseni.
Mekgregor smatra da će evropske zemlje i Sjedinjene Države biti primorane da se okrenu sopstvenim unutrašnjim problemima i preispitaju politike vođene tokom prethodnih 30 do 40 godina.
U evropskom slučaju posebno je izdvojio pitanje migracija koje su intenzivirane od 2015. godine, tvrdeći da građani nisu neposredno odlučivali o tako velikim promenama. Kao primer društvenih napetosti pomenuo je proteste u Španiji povezane sa prijemom novih migranata.
Sličan problem vidi u Sjedinjenim Državama, gde su, prema njegovim rečima, milioni ljudi ušli u zemlju tokom administracije Džoa Bajdena i njegovih prethodnika. Period Bajdenove administracije opisao je kao posebno izražen i ocenio da će pitanje migracija postati jedno od fundamentalnih pitanja budućnosti američkog društva.
Mekgregor očekuje i dublje političke posledice. On tvrdi da sve veći broj Amerikanaca preispituje opravdanja kojima su tokom prethodnih decenija obrazlagane strane vojne intervencije, uključujući pozivanje na ljudska prava i demokratiju.
Procenjuje da bi sličan proces mogao da zahvati Evropu i dovede do političkih potresa koje po razmerama poredi sa evropskim revolucijama iz 1848. godine.
Razlika je, prema njegovoj oceni, u tome što današnje zapadne vlade nemaju snagu kakvu su vlasti posedovale sredinom 19. veka.
Mekgregor smatra da upravo unutrašnja politička slabost može objasniti deo intenzivne usredsređenosti na spoljne sukobe, jer atmosfera međunarodne krize vlastima omogućava da duže zadrže političku kontrolu.
Nemačku je izdvojio kao jedan od najvažnijih primera. Opisao ju je kao državu koja je posle Drugog svetskog rata izgradila izuzetno uspešno industrijsko i naučno društvo, ali smatra da se takav sistem sada suočava sa posledicama politika koje ugrožavaju njegove ekonomske temelje.
Po njegovom mišljenju, teško je očekivati da će stanovništvo neograničeno prihvatati pogoršanje uslova bez političke reakcije.
Mekgregor pravi i generacijsku razliku između Evropljana koji su posle Drugog svetskog rata izgradili nove države i njihovih potomaka koji su nasledili rezultate tog razvoja.
Smatra da će sadašnje generacije morati ponovo da nauče koliko su institucije, industrija i društvena stabilnost važne upravo zato što se prvi put suočavaju sa mogućnošću njihovog ozbiljnog slabljenja. Sličnu ocenu primenjuje na Skandinaviju i Sjedinjene Države.
Ključni uzrok budućeg preokreta, prema njegovoj prognozi, neće biti samo vojni razvoj događaja već finansije i ekonomija. Mekgregor smatra da će ekonomski problemi u SAD i drugim zapadnim državama postati toliko ozbiljni da će događaji izvan njihovih granica izgubiti sadašnji politički značaj.
Kao moguće posledice pominje probleme finansijskih tržišta, navale na banke i druge vrste ekonomskih vanrednih situacija.
Poseban rizik vidi u kombinaciji skupog novca i skupe energije. Mekgregor kaže da je nedavno učestvovao u razgovoru sa ljudima neposredno uključenim u razvoj veštačke inteligencije, gde je otvoreno pitanje mogućeg pucanja investicionog balona. Kao jedan od problema izdvaja ogromnu potrošnju električne energije koju zahteva infrastruktura veštačke inteligencije.
Njegova ekonomska teza zasniva se na vezi između energije i kredita. Više od jednog veka privrednog razvoja Severne Amerike, prema Mekgregoru, počivalo je na dostupnosti relativno jeftine energije i jeftinog finansiranja.
Ukoliko oba uslova nestanu istovremeno, upozorava da veliki deo postojećeg modela ekonomskog razvoja prestaje da funkcioniše.
Vremenski okvir njegove prognoze je kratak. Mekgregor procenjuje da bi već do Božića trebalo da bude jasno u kom pravcu se situacija kreće, dok bi se niz problema mogao materijalizovati tokom jeseni.
Nakon toga očekuje period daljeg pogoršavanja i političkih promena u kojima će birači smenjivati premijere, predsednike i vlade, ali bez brzog rešavanja strukturnih problema.
Takva situacija će, prema njegovom mišljenju, promeniti i kriterijume po kojima građani biraju političke lidere. Umesto popularnosti i ličnog utiska, Mekgregor očekuje rast zahteva za sposobnim ljudima koji razumeju državne institucije, ekonomiju i sprovođenje zakona. Oporavak, kako procenjuje, neće biti brz i mogao bi trajati godinama.
Među konkretnim slabostima američkog sistema pomenuo je stanje strateških rezervi nafte, snabdevanje mikročipovima i višegodišnje zanemarivanje elektroenergetskih mreža.
Kada takvi problemi počnu neposredno da utiču na svakodnevni život i funkcionisanje ekonomije, smatra Mekgregor, interesovanje javnosti za spoljne sukobe naglo će opasti.
Njegova završna procena ide još dalje: ljudi koje smatra odgovornim za finansijske probleme i ratove koji su iscrpljivali državne resurse mogli bi se suočiti sa političkom odgovornošću.
Mekgregor zato ne vidi sadašnje teškoće kao prolaznu ekonomsku epizodu, već kao početak perioda u kojem će zapadne države biti primorane da preispitaju unutrašnje prioritete, političko rukovodstvo i model razvoja koji je oblikovan tokom prethodnih nekoliko decenija.
