Talasi nezadovoljstva poslednjih dana šire se Kubom gotovo neprekidno. Razlog je, kako se sve češće čuje među stanovnicima, jednostavan ali razoran: dramatičan manjak goriva i višednevna isključenja električne energije.
U pojedinim delovima zemlje struja nestaje i do 20 sati dnevno. Takav ritam života, uz konstantne restrikcije, doveo je do otvorenog bunta građana širom ostrva.
Iako se protesti javljaju u više gradova, događaji u Moronu privukli su posebnu pažnju. Reč je o gradu u centralnom delu zemlje, udaljenom oko 500 kilometara od Havane.
Tamo je, prema izveštajima sa terena, grupa ogorčenih građana upala u zgradu lokalnog komiteta Komunističke partije. Izneti su nameštaj, dokumenti i kancelarijska oprema, a potom je na ulici zapaljena velika vatra čiji je plamen zahvatio i samu zgradu.
Scena koja je, kako kažu očevici, delovala kao trenutak nagomilanog besa koji je konačno izbio na površinu.
Zanimljivo je da je sve počelo mnogo tiše nego što bi se moglo pretpostaviti. U petak uveče ljudi su najpre izašli na ulice uz skandiranje i dobro poznati zvuk udaranja u šerpe i lonce.
Međutim, atmosfera se brzo promenila. Prema navodima nezavisnih novinara, došlo je do sukoba sa policijom koja je, kako tvrde, upotrebila silu.
U jednom trenutku čuli su se i pucnji. Jedan metak pogodio je mladog muškarca u butinu, a prolaznici su mu pokušavali pomoći nasred ulice dok su se oko njih okupljali demonstranti.
Na snimcima koje su objavili očevici vidi se kako demonstranti gađaju kamenicama izloge prodavnica, dok se kroz ulice širi gust i oštar dim. Na meti su se našli i jedna apoteka i državna prodavnica. Vlasti su ubrzo saopštile da je privedeno pet osoba, koje su državni mediji opisali kao vandale i provokatore. Istovremeno, zvanične institucije negiraju da je demonstrant ranjen vatrenim oružjem.
Situaciju dodatno komplikuje šira društvena kriza koja već mesecima tinja ispod površine. Nestašice hrane postaju sve očiglednije: police u prodavnicama su sve praznije, a cene onoga što je ostalo naglo rastu.
Studenti su se takođe priključili protestima. Zbog dugih nestanaka struje i gotovo potpunog prekida interneta univerzitetska nastava postala je praktično nemoguća. Uz to, manjak goriva paralizovao je javni prevoz, pa su hiljade studenata ostale odsečene od svojih kampusa.
U sve se umešala i međunarodna politika, što dodatno pojačava napetost oko cele situacije. Američki republikanski kongresmen iz Floride Karlos Himenez, koji je rođen u Havani, javno je podržao demonstrante.
Na društvenoj mreži X objavio je poruku u kojoj poziva na kraj režima koji, kako je naveo, guši kubanski narod, i zatražio oslobađanje političkih zatvorenika na ostrvu.
Njegove izjave podsećaju na nedavne poruke Donalda Trampa. Bivši američki predsednik nagovestio je da bi se Kuba mogla naći među prioritetima Bele kuće nakon rešavanja napetosti oko Irana i smene Nikolasa Madura u Venecueli, države koja je godinama bila ključni saveznik Havane i važan izvor nafte za kubansku ekonomiju.
U tom kontekstu, kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel prvi put je javno potvrdio da njegova vlada vodi direktne razgovore sa Trampovom administracijom. Cilj tih pregovora, kako je naznačeno, jeste pokušaj da se spreči potpuni ekonomski kolaps zemlje.
I dok političke poruke putuju preko okeana, na ulicama kubanskih gradova ljudi i dalje traže odgovore na mnogo jednostavnija pitanja: kada će se svetla ponovo upaliti i da li će svakodnevni život ponovo postati makar malo predvidljiv.
Za sada, čini se da se ta pitanja tek otvaraju, a odgovori još lutaju negde između političkih pregovora, praznih rezervoara goriva i sve glasnijih ulica.
