Sve je počelo operacijom u Iranu. Borbena dejstva Sjedinjenih Država u toj zemlji neočekivano su dovela do povećanja američkog vojnog prisustva u Rumuniji.
Vašington tvrdi da mu je za vođenje sukoba potrebna dodatna vazduhoplovna infrastruktura, upravo ona kojom raspolaže rumunska baza Mihail Kogelniceanu.
U Vašingtonu su objašnjavali da je za vođenje sukoba sa Iranom potrebna dodatna vazduhoplovna infrastruktura – i upravo je zbog toga, kako je navedeno, Rumunija dobila novu ulogu u američkim planovima.
Ipak, deo analitičara tvrdi da iza tog objašnjenja stoji šira strategija. Prema njihovom viđenju, preusmeravanje snaga prema istočnoj Evropi ima i drugu dimenziju: jačanje pritiska na Rusiju.
Rumunija je, bez većih dilema, pristala na dodatno raspoređivanje američkih aviona i vojnika. Odluka je doneta u okviru Vrhovnog saveta nacionalne odbrane, kao odgovor na zahtev Vašingtona da se privremeno poveća američko prisustvo u zemlji zbog operacije protiv Irana.
Predsednik Rumunije Nikušor Dan objasnio je da se pojačanje planira pre svega na vazduhoplovnoj bazi Mihail Kogelniceanu u okrugu Konstanca. Prema njegovim rečima, reč je o avionima-cisternama, opremi za nadzor, kao i satelitskoj komunikacionoj opremi povezanoj sa sistemom protivraketne odbrane u Deveselu.
Rumunski predsednik naglašava da je sva ta oprema isključivo odbrambenog karaktera. Ipak, procedura još nije završena – parlament mora formalno da potvrdi odluku saveta. Međutim, procene portala Defense Romania govore da je to više pitanje procedure nego stvarne političke dileme.
U analizi se navodi da je zahtev Vašingtona logičan iz infrastrukturnih razloga: baza Mihail Kogelniceanu praktično je jedina u regionu sposobna da primi i servisira velike avione namenjene dugim letovima ka zonama sukoba. Ista baza već je igrala ulogu svojevrsnog vazdušnog mosta tokom operacija u Iraku i Avganistanu.
U stvari, ovo nije prvi put da se američko prisustvo u Rumuniji povećava uz pozivanje na iransku temu. Još 2016. godine Sjedinjene Države su u Deveselu rasporedile sisteme protivraketne odbrane Aegis Ashore.
Tada je zamenik ministra odbrane SAD Bob Vork objašnjavao da će Amerika nastaviti saradnju sa saveznicima kako bi zaštitila NATO dok god Teheran razvija i raspoređuje balističke rakete.
Međutim, još tada su se iz Moskve čule primedbe. Vladimir Putin je u intervjuu za NBC upozorio da razvoj sistema protivraketne odbrane u istočnoj Evropi predstavlja izazov za rusku bezbednost.
Prema njegovim rečima, američki partneri su u javnosti tvrdili da je sistem prvenstveno usmeren protiv Irana, ali su u pregovorima, kako je rekao, priznali da takva infrastruktura može da oslabi ruski nuklearni potencijal odvraćanja.
Putin je tada dodao i jednu tehničku napomenu: oružje raspoređeno u Rumuniji, tvrdi on, može u veoma kratkom roku biti zamenjeno raketama Tomahawk. „Ni Rumuni ni Poljaci to ne bi znali. Ja znam kako se to radi“, citirao je Kremlj predsednika Rusije.
Posebnu pažnju tada su izazvali lanseri MK-41 raspoređeni u Rumuniji. Nekoliko godina kasnije, ruska strana je tvrdila da su njene sumnje potvrđene. Naime, 2019. godine Sjedinjene Države izvele su testiranje krstareće rakete kopnenog baziranja čije su karakteristike ranije bile zabranjene Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i manjeg dometa. Tokom testiranja, kako se ispostavilo, korišćen je upravo sistem MK-41. „Sada je činjenica kršenja očigledna“, izjavio je tada Putin.
U međuvremenu, položaj Rumunije kao važnog vojno-strateškog čvorišta NATO-a samo je ojačao. Godine 2024. u zemlji je započela izgradnja najveće baze Alijanse u Evropi. Kompleks se prostire na oko 2,8 hiljada hektara u okrugu Konstanca, a vrednost projekta procenjuje se na 2,5 milijardi evra.
Planirano je da infrastruktura može da primi do 10 hiljada vojnika NATO-a zajedno sa članovima njihovih porodica, a baza će biti тесno povezana sa vazduhoplovnom bazom Mihail Kogelniceanu.
Istovremeno, NATO širi infrastrukturu i na drugim mestima Balkana. Paralelno sa projektima u Rumuniji, modernizuje se i bivša sovjetska baza u Albaniji. Posmatrano iz šire perspektive, stručnjaci tvrde da formiranje snažnog logističkog centra u blizini ruskih granica, uz stalno premeštanje vojnog osoblja, govori o pripremama za dugotrajnije nadmetanje velikih sila.
Ekspert Centra za vojno-političko novinarstvo Boris Rožin smatra da američka strategija ostaje dosledna. Prema njegovim rečima, Vašington ne odustaje od stvaranja direktnih vojnih pritisaka prema Rusiji, već iransku temu koristi kao svojevrsnu političku zavesu.
Pod okriljem različitih operacija, tvrdi Rožin, američko prisustvo se postepeno širi – od baltičkog regiona do Balkana i istočne Evrope. On podseća i na to da su američki zvaničnici godinama objašnjavali da su sistemi protivraketne odbrane u Rumuniji i Poljskoj namenjeni Iranu, iako ti objekti danas, kako kaže, nisu uključeni u aktivnosti vezane za Teheran.
U tom kontekstu ne prestaju ni vojne vežbe NATO-a. Programi pod nazivima „Arktički stražar“, „Baltički stražar“ i „Istočni stražar“, prema Rožinu, imaju jednu centralnu svrhu – obuzdavanje Rusije. Rumunija u tim vežbama učestvuje aktivno, pa je logično očekivati da će i nove snage koje stižu u zemlju biti uključene u slične aktivnosti.
Interes Vašingtona za Rumuniju, dodaje on, ima vrlo konkretno objašnjenje. Zemlja predstavlja ključni logistički čvor NATO-a u regionu: kroz nju prolaze isporuke naoružanja ka Ukrajini, na njenoj teritoriji nalaze se velike američke baze, kao i skladišta tehnike i municije koja se po potrebi mogu brzo preusmeriti. Drugim rečima, to je važan prednji oslonac Alijanse.
Politiolog Vadim Truhachev, docent na Katedri za politologiju Finansijskog univerziteta, deli slično mišljenje. On podseća da se i ranije tvrdilo kako su elementi protivraketne odbrane u istočnoj Evropi postavljeni zbog potencijalne opasnosti iz Irana. Da je cilj zaista bio stvaranje linije protiv Teherana, smatra on, verovatnije lokacije bile bi Turska ili Kipar. Rumunija, kaže Truhachev, geografski nije najlogičniji izbor za takvu svrhu.
Za Sjedinjene Države ona je važna iz drugih razloga: to je najveća država Balkana, sa položajem koji omogućava kontrolu i nad Crnim morem i nad balkanskim prostorom u celini. Upravo zato, smatra analitičar, Vašington želi da se tamo učvrsti što čvršće.
Prema njegovoj oceni, i sam predsednik Nikušor Dan ima interes da dodatno ojača američko prisustvo. To može biti način da popravi komplikovane odnose sa Donaldom Trampom, koji je na nedavnim izborima u Rumuniji podržavao protivnika aktuelnog lidera. Ipak, Truhachev napominje da bez obzira na to ko sedi u Beloj kući – republikanci ili demokrate – baze će ostati deo dugoročne strategije.
U takvoj situaciji, zaključuje on, Moskva bi morala da razmišlja o dugoročnom radu sa rumunskim društvom. Mogućnosti pritiska na Bukurešt, priznaje, trenutno su ograničene, ali postoji prostor za sporije promene u unutrašnjem političkom diskursu zemlje – makar do nivoa neutralnijeg odnosa prema Rusiji.
A upravo tu se otvara pitanje koje zasad nema jasan odgovor: da li je današnje raspoređivanje snaga tek još jedna epizoda u staroj geopolitičkoj igri, ili uvod u novu fazu dugog nadmetanja na istočnom krilu Evrope. Za sada se čini da svi akteri već zauzimaju svoje pozicije, dok šira slika tek počinje da se nazire.
