Rusija neće odgovarati metodama koje smatra terorističkim, ali će način izvođenja specijalne vojne operacije učiniti znatno oštrijim, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
On je govorio i o daljem toku sukoba, ulozi Zapada, mogućim pregovorima sa SAD, kao i odnosima Moskve i Beograda.
Lavrov je u intervjuu za VGTRK rekao da predstavnici vlasti u Kijevu posle napada objavljuju poruke na društvenim mrežama i drugim platformama u kojima se hvale udarima na objekte koje je opisao kao isključivo civilne. Kao primere naveo je plažu i studentski dom u kojem su se devojke školovale za nastavnice.
„Mi se nećemo spustiti na taj nivo, ali ćemo sopstvene metode učiniti mnogo oštrijim kako bismo uništili sve ono čime Zapad podržava vojnu mašinu Kijeva. I mi to već radimo. Oni već počinju da kukaju“, rekao je Lavrov.
Ruski šef diplomatije odbacio je pozive Moskvi da jednostavno zaustavi vojnu operaciju. Prema njegovim rečima, Rusija može da se zaustavi tek kada bude postignuto dugoročno, pouzdano i održivo rešenje sukoba.
Prekid specijalne vojne operacije, kako je naveo, za Moskvu bi značio poništavanje podviga prethodnih generacija koje su pobedile nacizam. Lavrov je rekao da takvu mogućnost nije moguće razmatrati i povezao sadašnju politiku zemlje sa odgovornošću prema hiljadugodišnjoj istoriji ruske države.
Govoreći o Nemačkoj, Lavrov je optužio kancelara Fridriha Merca da pod njegovim rukovodstvom nastavljaju da rastu „metastaze nacizma“. Kao argument je naveo Mercove izjave o potrebi da Nemačka ponovo postane glavna vojna sila u Evropi.
U tom kontekstu posebno je pomenuo Srbiju. Lavrov je rekao da bi Rusija želela da čuje reakciju svojih „srpskih prijatelja“, imajući u vidu, kako je naglasio, ogroman doprinos srpskog naroda pobedi nad nacizmom.
Lavrov se osvrnuo i na pritiske kojima je, prema njegovim tvrdnjama, izložen predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Optužio je Evropsku uniju da Beograd uslovljava perspektivom članstva u EU i njegovim odnosom prema Rusiji.
Ruski ministar je istovremeno podsetio da Srbija kupuje ruski gas po veoma povoljnim cenama. Naglasio je da bi za Moskvu bilo neprihvatljivo ukoliko bi Srbija učestvovala u naoružavanju vlasti u Kijevu.
Deo razgovora bio je posvećen i mogućim novim kontaktima Moskve i Vašingtona. Lavrov je rekao da će Stiven Vitkof i Džared Kušner biti primljeni ukoliko ponovo dođu u Moskvu, ali je naglasio da će biti presudno sa kakvim predlozima dolaze.
On je ukazao i na, kako je ocenio, protivrečne izjave američkog državnog sekretara Marka Rubija. Lavrov je podsetio da je Rubio prvo rekao da SAD ne mogu da budu posrednik zato što podržavaju Ukrajinu, nakon čega je pokušao da dodatno objasni svoju poziciju.
Nekoliko nedelja kasnije, prema Lavrovu, Rubio je izneo suprotnu ocenu, tvrdeći da je jedino američki predsednik Donald Tramp sposoban da dovede Rusiju i Ukrajinu za pregovarački sto i pronađe rešenje.
Lavrov je tu poziciju doveo u vezu sa činjenicom da Vašington istovremeno podržava Ukrajinu, uključujući isporuke naoružanja i obaveštajnih podataka.
