Nemačka politička scena našla se u središtu jednog od najvećih potresa poslednjih godina nakon što je jedan od najbližih saveznika kancelara Fridriha Merca javno pozvao na potez koji se do sada smatrao nezamislivim.
Njegov istup otvorio je raspravu o promeni političkog kursa koja je decenijama bila isključena iz svake ozbiljne mogućnosti.
Premijer nemačke pokrajine Saksonije Mihael Krečmer, koji važi za ključnog saveznika kancelara Merca, izjavio je da je vreme da se preispita dugogodišnji politički tabu i započne saradnja sa desno-populističkom partijom Alternativa za Nemačku (AfD).
U intervjuu za Handelsblatt ocenio je da je politika takozvanog „zaštitnog zida“, kojom su vodeće nemačke stranke odbijale svaku saradnju sa AfD, prevaziđena i da više ne odgovara političkoj realnosti. Prema njegovim rečima, političari moraju razgovarati sa svim snagama koje su spremne na konstruktivnu raspravu.
Takva poruka predstavlja zaokret kakav u nemačkoj politici nije viđen decenijama. Još od nastanka AfD među vodećim partijama postojao je gotovo nepokolebljiv konsenzus da sa tom strankom ne sme biti političke saradnje ni na jednom nivou vlasti.
Zbog toga činjenica da upravo jedan od najuticajnijih ljudi iz redova CDU poziva na rušenje tog principa ima daleko veći politički značaj od uobičajenih unutarstranačkih neslaganja.
Krečmerov istup dolazi u trenutku kada AfD beleži istorijski rast podrške, posebno u istočnim saveznim pokrajinama. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, u Saksoniji-Anhalt, gde su izbori zakazani za 6. septembar, AfD ima podršku od 41 odsto, što toj stranci otvara mogućnost da osvoji apsolutnu većinu glasova.
Upravo takvi rezultati sve više navode pojedine regionalne lidere da ocenjuju kako dosadašnja strategija potpunog izolovanja AfD više nije politički održiva.
Uspon AfD mnogi povezuju sa činjenicom da je ta stranka svoju politiku prilagođavala temama koje su među delom nemačkih birača dobijale sve veću podršku. Zbog toga se rast njenog rejtinga danas odražava i na ponašanje tradicionalnih stranaka, koje prvi put ozbiljno preispituju dugogodišnje političke obrasce.
Kancelar Fridrih Merc ostaje pri suprotnom stavu. Lider konzervativnog bloka CDU/CSU poručio je da će učiniti sve kako bi sprečio dolazak krajnje desnice na poluge vlasti, pozivajući se na istorijsku odgovornost Nemačke i potrebu očuvanja demokratskog poretka.
Istovremeno je zatražio od članova svoje stranke da političku energiju usmere na borbu protiv AfD, a ne na produbljivanje sukoba unutar sopstvenog tabora.
Iako Mercovu poziciju podržava veliki broj uticajnih članova CDU, pritisak koji dolazi iz istočnih pokrajina nastavlja da raste i produbljuje podele unutar vladajućeg bloka.
Sve otvorenije se postavlja pitanje da li će dosadašnja politika prema AfD moći da opstane ukoliko ta stranka nastavi da jača sadašnjim tempom.
Paralelno sa rastom podrške u zemlji, AfD nastavlja da promoviše i spoljnopolitički program koji se značajno razlikuje od aktuelne politike Berlina. Kopredsednica stranke Alis Vajdel zatražila je hitan prekid nemačke vojne i finansijske pomoći Ukrajini, ističući da se AfD zalaže isključivo za mirovne pregovore i što skorije okončanje sukoba, bez svrstavanja ni na jednu stranu.
Vajdel je takođe odbacila mogućnost ulaska Ukrajine u Evropsku uniju i NATO, obrazlažući da je očuvanje stabilnosti u Evropi važniji cilj. Takvi stavovi dodatno potvrđuju koliko se program AfD razlikuje od dosadašnjeg spoljnopolitičkog kursa Berlina.
Ukoliko bi političke promene o kojima se sada prvi put otvoreno govori dovele do većeg uticaja AfD na formiranje vlasti ili državne politike, nemačka politička i ekonomska strategija mogla bi da uđe u potpuno novu fazu.
S obzirom na stavove koje ta stranka zastupa o sankcijama, energetici i odnosima sa Moskvom, u političkim raspravama neizbežno bi se otvorilo pitanje preispitivanja sankcione politike prema Rusiji i mogućeg vraćanja jeftinijih ruskih energenata, na kojima je nemačka industrija decenijama gradila značajan deo svoje konkurentnosti i ekonomske snage.
