Ne da su Srbiju stisli, nego – sad ili nikad! Mada, to što se žuri našim otimačima KosMeta – teško iko može da mi objasni, a što bi to trebalo i nama da se žuri?!
Gledajući redosled susreta koje su srpskome predsedniku ispisale velike sile, naizmenično me obuzimala strepnja i spokoj, u zavisnosti od toga koja se od njih u’vatila olovke i protokola.
Na opštim parlamentarnim izborima u Srbiji 21. juna, Vučićevi naprednjaci odneli su dvotrećinsku većinu, čemu su se – najviše obradovali – naši zapadni prijatelji. Sva likovanja pobednika u Srbiji – ništa su pri zapadnjačkom likovanju, jer – Vučić sad ima toliko vlasti, da „može komotno da odlučuje“. A, pošto mene ‘vata jeza, skoro, od svega onoga što njih raduje – i ova njihova radost unela mi je strepnju.
[adsenseyu1]
Posle izbora sledio je put u Moskvu 24. juna na vojnu paradu povodom 75 godina od pobede nad fašizmom, zatim 25. juna sa EUropejskim zvaničnicima u Briselu i – ono od čega smo strahovali – „vidovdanski“ dogovori sa Šiptarima u Beloj kući!
A onda je 24. juna, Specijalni sud za zločine OVK u Hagu, objavio sadržaj predloga optužnice protiv Hašima Tačija i Kadrija Veseljija – i to, baš, sad – a razmatraju je još od pre osnivanja suda! Tači ti tu, odma’ „obrnu avion“ sa koridora ka Vašingtonu i vrati se u Prištinu. I premijer im Avdulah Hoti, isto je uradio sutradan.
Nakon ovoga, nastade opšti haos, začuđenost oko miniranja „vidovdanskih“ pregovora, otkrivanje mnogih žarišta među zapadnjacima, iznošenje prljavoga veša i premetačina prioriteta u događajima.
Neskriveno radovanje EUrope zbog toga, pogotovo Nemačke – bilo je očigledno.
Međutim, glavni američki akter tog susreta, Ričard Grenel, kao da se ništa nije desilo – diplomatski hladno je tvitovao – „iščekujem promenjeni datum sastanka uskoro“. Ili u prevodu – ne bih se ja, baš toliko, radovao.
[adsenseyu4]
Jeste da su, u tom rivalitetu, Amerika i Nemačka, po mnogim pitanjima iskopale ratne sekire, ali ovaj, u najmanju ruku, diplomatski skandal, da na putu za Vašington isteraju iz aviona gosta Bele kuće – jer je ratni zločinac – odslikava duboku pozadinu raspolućene Amerike. I ne samo to – ovo je i školski primer sunovrata vremena, u kojem živimo.
Ako se uzme da je sastanak organizovala Bela kuća – što je istovremeno i sinonim za predsednika Amerike i njegov najuži tim, čija je rezidencija i radno mesto Bela kuća, a s druge strane – svi tužioci tih Specijalizovanih veća u tom sudu u Hagu su iz Amerike – zaključak je da tu nešto debelo smrdi u sudaru duboke države i Trampa!
Ovde će mnogi pokušati da izvuku korist – i oni koji iza ovoga stoje i kolateralni dobitnici!
Duboka država, oličena u Demokratskoj stranci, a obema, po pitanju KosMeta, ne odgovara ništa mimo onoga što su oni već završili NATO bombama – ovim su upisali sebi još jedan poen u rušenju Trampa! A među sukobljenim šiptarskim klanovima u Prištini, miniranje pregovora, najviše odgovara – od Trampove administracije smenjenom Kurtiju.
[adsenseyu1]
I Brisel će dati sebi na važnosti i pokušati da podigne rejting slaboj i razjedinjenoj EUropi, kojoj nikako nije moglo da se dopadne da joj Amerika ispred nosa uzima posao na kojem ona treba da pokaže kako je bitna.
Što se nas tiče, s obzirom na opštu situaciju – ovu pauzu, u kojoj možemo uhvatiti vazduha – kao da nam je sami sveti Vidovdan poslao. Inače, u tom njihovom rivalitetu, za nas je, kakav god da je – bolji Tramp – iako je to mala vajda. Dok Nemačka – ko god bio na njenom čelu – hoće da Srbiji konačno, potpuno i zauvek otme KosMet.
Peter Bajer, visoki funkcioner vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Nemačkoj, koji je u njihovoj diplomatiji zadužen za transatlantske odnose – pre obelodanjivanja optužnog predloga, pozvao je i Beograd i Prištinu da se ne odazivaju tom sastanku. To je pravdao saznanjem da ih tamo čeka nekakav „prljavi sporazum“ u okviru kojega bi mogao pasti i dogovor da se amnestiraju šiptarski ratni zločinci.
Teško da ste me ubedili, u to vaše pravdoljublje. Pogotovo, nakon – neskrivenoga zadovoljstva u EUropi, pre svega u Nemačkoj – zbog miniranog susreta! Sklonija sam da verujem, u „zaveru“, ne bi li se vratilo nekadašnje stanje pod američkim demokratama – pod kojima je cvetala snaga i Nemačke i globalističkog čeda, EU.
[adsenseyu4]
NJihovi današnji transatlanski odnosi, sve su samo ne idealni. Pogotovo su SAD i Nemačka ušle u mnoge sukobe, od ekonomskih do bezbednosnih. Tramp preti – i ne samo Nemačkoj – da Amerika više neće plaćati odbranu za druge, traži da povećaju uplatu u budžet NATO, povlači 1/4 američkih vojnika iz Nemačke…
Eto, kako danas izgledaju ti koji biju žestoku međusobnu bitku – na prvom mestu dve svetske velesile, Amerika i Nemačka – oko našega svetoga KosMeta.Čija će, u ovoj otimačini biti zadnja – to je za njih pitanje čistog biznisa i prestiža.
To, što nama KosMet nije teritorija, nego – identitetsko pitanje srpskoga naroda – njih ne interesuje! Nema tu mesta priči o ekonomiji i boljem životu – to je zavet, sa kojim se ne trguje – i nema tržišnu cenu! Svaka ispostavljena cena za KosMet, koja bi bila prihvaćena od strane Srba – bila bi cena kolektivne prostitucije! E, baš tu – tu gde je ukopan temelj našeg srpskog pravoslavlja – baš zato tu Zapad i instalira „šiptaristan“ – prvu islamsku državu na Balkanu!
Tako se, ovaj put, sva ispisana protokolarna ujdurma oko KosMeta, prekide na pola puta i završi s Briselom!
Tu se Vučić 26. juna sasta sa vrhom EUropejskih glavaša, od predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, komesara za proširenje Olivera Varhejija, a EUropejske susrete, na kraju je „zasladio“ sa Miroslavom Lajčakom i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom. Teme su šetale od pridruživanja, ekonomije, do – „razdruživanja“ Srbije sa KosMetom?! Sa svima njima, dan pre, sastao se i „Kosova“ premijer Avdulah Hoti…!
Kada se, ispod svega ovoga, podvuče crta, dođe se do – surove istine – Zapad, nigde drugo na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ne nađe da stvara čistu islamsku državu – nego, baš, tamo gde su duboki koreni nas pravoslavnih Srba! E, i tu se vidi ta njihova, sveobuhvatna bitka koju protiv pravoslavlja vode! Nije samo Ukrajina, Makedonija, Crna Gora – oni su udarili i u epicentar pravoslavlja na Balkanu – sveti srpski KosMet!
U ovoj ogoljenoj istini, kao kontratežu, gledam moćno rusko naoružanje – od kojega zastaje dah – kako 24. juna paradira Crvenim trgom u Moskvi u čast 75 godina od Dana pobede nad fašizmom! I, u svemu tome, nije oružje najmoćnije – izraz lica ruskog vojnika koji tu maršira – govori, zašto je to nepobedivo! E, to brani Rusiju!
I još nešto – ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu – prvo se prekrstio – pa tek po tom, autom u kojem je stajao, ušao na Crveni trgu u obilazak postrojene vojske za paradu, gde su, u sklopu 33 vojne jedinice, učestvovali i gardisti Vojske Srbije!
Dok sam gledala paradiranje ruskog naoružanja, setih se kako je 22. juna i hrvatski predsednik Zoran Milanović – uplovio onom njihovom aždajom od bojnog broda – u dvodnevnu prijateljsku posetu kod Mila Đukanovića. Mada, ruku na srce, što se hrvatske „bojnosti“ kroz istoriju tiče – od Austrougarske, Hitlerove Nemačke, klintonističke Amerike, EUrope i NATO-a – sva joj je „bojnost“ bila, samo onolika koliko su je gazde poduprle i popustile lanac – svome vezanome paščetu.
Tu je – simbolika – bitna. Nije ovde Hrvatska slala poruku Milu, nego je Milo – u dogovoru sa Hrvatskom – poslao poruku pravoslavnim Srbima, koje – zajedno sa vladikama i sveštenstvom SPC – progoni i tamniči po Crnoj Gori. „Stići će vas naša ruka i u Srbiji“ – što bi nam zapevao Tompson!
Međutim – istorija, koju živimo – odvija se munjevitom brzinom!
Na paradi u Moskvi, predsednik Srbije sedeo je na centralnoj bini, u prvom redu u kojem je sedeo predsednik Putin! E, a na stogodišnjici pobede u Prvom svetskom ratu, organizovane 2018. pred Trijumfalnom kapijom u Parizu – naši zapadni prijatelji – smestili su srpskog predsednika u ćošak sporedne bine! Tada su, pored francuskog predsednika Makrona – i to, tik Putinu iza leđa – postavili glavnog šiptarskog teroristu i sadašnjeg predsednika takozvane države Kosova* – gore pomenutog – Hašima Tačija.
E, samo sa te pozicije – određivanja mesta Srbiji – za onoga koji ima dobru nameru u vođenju naše države – sasvim je dovoljno za otaranje očiju.
Koliko je danas značajno biti tako blizu Rusije, potvrđuje i video konferencija Putina i francuskog predsednika Emanuela Makrona, održana 26. juna, isti dan kada je Vučić razgovarao sa zvaničnicima EU u Briselu. Makron je izrazio žaljenje što nije bio na vojnoj paradi zbog korone, sam se pozvao da poseti Moskvu do kraja leta i složio sa Putinom da stalne članice Saveta bezbednosti UN organizuju samit o očuvanju mira i bezbednosti u svetu.
I ne samo to, u ovom prijateljskom razgovoru, bez persiranja – razmatrana je i mogućnost za uspostavljanje nove strukture evropske bezbednosti!
Međutim, kada je Srbija u pitanju, teško da ja mogu znati ko je sve i šta – obećavao Vučiću i zahtevao od njega. Ali, na onoj konferenciji za medije, dva dana pred izbore, kada je u Beograd došao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov – moglo se naslutiti šta je sve Moskva, „naslanjajući uho“ na zapadnjačke dogovore i planove – otkrila i predočila nam. A posle razgovora sa Putinom iza zatvorenih vrata, koji je 23. juna u Moskvi trajao sat vremena, Vučić je rekao da mu je Putin „na mudar način preneo svoje mišljenje i predloge o pitanju Kosova i Metohije“!
Nije da mi ovo ne zvuči umirujuće, a još ima i ono – za, ne daj Bože – kako se oko KosMeta ne bi moglo desiti nešto što Rusija ne bi htela!
Tako je – pored jasno iznesenog stava Kremlja, da je rešenje jedino moguće na osnovu međunarodnog prava, Rezolucije 1244 i uvažavanja srpskih interesa, Moskva – za slučaj da srpskog pregovarača na tim sastancima, „strefi“ kakva iznenadna slabost pred moćnima – obezbedila „duplu“ garanciju: svaki dogovor, koji bude postignut – „moraće da prođe kroz Savet bezbednosti UN“!
Tamo – gde Rusija ima pravo veta!
Milijana Baltić (Fakti)
