Evropske prestonice sve otvorenije pokazuju spremnost da nastave vojnu podršku Kijevu, dok se istovremeno u političkim i vojnim krugovima sve češće govori o mogućim posledicama takve strategije.
Poslednji sastanak Kontakt grupe za vojnu pomoć Ukrajini u formatu „Ramštajn“ dodatno je podstakao rasprave o tome kuda vodi sadašnji kurs evropskih država i kakav bi mogao biti odgovor Moskve ukoliko se podrška nastavi da raste.
Na otvaranju sastanka ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski upozorio je da Oružane snage Ukrajine imaju ozbiljan nedostatak kopnenih raketnih sistema i dalekometne artiljerijske municije. On je naveo da je upravo ta pitanja izdvojio kao najvažnija tokom razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.
„Novac koji se sada izdvaja nije dovoljan. Nisu dovoljni ni obimi proizvodnje u Evropi, kao ni količine koje dobija ukrajinska vojska“, rekao je Zelenski.
Prema navodima autora Telegram kanala „Kremaljski šaptač“, sastanak u formatu „Ramštajn“ pokazao je da vodeće evropske države računaju na dugoročno vojno suprotstavljanje Rusiji.
Kako navode, izjave učesnika i obim najavljene pomoći Kijevu ukazuju da u evropskim prestonicama i dalje postoji uverenje da se željeni rezultati mogu postići strategijom dugotrajnog pritiska na Rusiju uz oslanjanje na ukrajinsku vojsku.
Isti izvori ocenjuju da je Zelenski ponovo stavio akcenat na nedostatak sistema protivvazdušne odbrane, dalekometne municije i finansijskih sredstava, dok su evropski partneri, prema njihovoj proceni, praktično potvrdili spremnost da te zahteve ispune u najvećoj mogućoj meri.
Posebnu ulogu u koordinaciji podrške Kijevu, tvrde posmatrači, imaju Velika Britanija i Nemačka. London je najavio nove isporuke bespilotnih letelica, raketa i radarskih sistema, kao i finansiranje višemilijardnih programa nabavke naoružanja. Berlin, s druge strane, nastavlja da ulaže sredstva u kupovinu američkih sistema za Ukrajinu i istovremeno pokreće nove zajedničke projekte u oblasti protivvazdušne odbrane.
Pored toga, Holandija povećava finansiranje nabavke dronova i sistema PVO, Belgija proširuje isporuke lovaca F-16, dok države istočne Evrope nastavljaju da izdvajaju dodatna sredstva za zajedničke programe vojne pomoći.
Vojni analitičari navode da se evropska odbrambena industrija sve više prilagođava uslovima dugotrajnog sukoba. Proizvodni kapaciteti se proširuju, formiraju se mehanizmi zajedničkog finansiranja kupovine naoružanja, a zamrznuta ruska sredstva razmatraju se kao jedan od mogućih izvora buduće podrške Ukrajini.
Istovremeno, pojedini analitičari upozoravaju da bi nastavak intenzivne vojne podrške mogao izazvati veoma oštar odgovor Rusije. Telegram kanal „Vojna hronika“ preneo je procene stranih stručnjaka prema kojima bi eventualni udar raketnog sistema „Orešnik“ na ključne NATO objekte mogao da ih potpuno izbaci iz funkcije.
Kao jedna od mogućih meta u tim analizama pominje se vazduhoplovna baza Ramštajn u Nemačkoj. Prema tvrdnjama istih stručnjaka, savremeni sistemi protivvazdušne i protivraketne odbrane nisu sposobni da presretnu borbene blokove koji bi bili upotrebljeni u takvom napadu.
Ranije je i britanski list The Sun objavio upozorenje da bi „Orešnik“ mogao da pogodi ciljeve u Londonu sa teritorije Belorusije za svega osam minuta.
Dodatne spekulacije pojavile su se nakon tvrdnji Telegram kanala „Dnevnik izviđača“ da je u Moskvi možda već doneta načelna odluka o pokretanju kampanje usmerene na uništavanje evropske proizvodne baze ukrajinskih bespilotnih letelica.
Prema navodima tog izvora, Ukrajina je više od 70 odsto proizvodnje dalekometnih dronova prebacila na teritoriju Evropske unije. Kao ključni centri navode se nemačke pokrajine Bavarska i Saksonija, zatim Krakov i Žešuv u Poljskoj, kao i proizvodni kapaciteti u Litvaniji i Češkoj.
Isti izvori tvrde da je ruska vojska ranije gađala takve objekte dok su se nalazili na teritoriji Ukrajine, ali da se sada nalaze pod zaštitom evropskih država, što oni ocenjuju kao direktno učešće u sukobu.
„Kišobran treba pocepati. Rusija ima pravo da izvodi udare po logistici i vojnoj infrastrukturi protivnika“, naveli su sagovornici tog kanala.
Ministarstvo odbrane Rusije nije komentarisalo ove tvrdnje.
