Američke vlasti još nisu utvrdile zvaničan uzrok smrti Melise Kasijas, zaposlene u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos, čiji su posmrtni ostaci pronađeni gotovo godinu dana nakon njenog nestanka.
Slučaj je privukao dodatnu pažnju nakon što je bivši agent FBI-ja Ben Hansen izneo pretpostavku da bi njeno ponašanje pre nestanka moglo biti povezano sa spoljnim uticajem ili naprednim tehnologijama za psihološku manipulaciju.
Kasijas, stara 53 godine, nestala je 26. juna 2025. godine pod okolnostima koje istražitelji i članovi porodice i dalje smatraju neuobičajenim. Radila je u prestižnoj laboratoriji Los Alamos, a tog jutra je dovezla supruga, nadzornika u laboratoriji, na posao.
Prema dostupnim podacima, potom je tvrdila da mora da se vrati po bezbednosnu propusnicu koju je navodno zaboravila, iako ju je već imala kod sebe.
Nakon toga posetila je ćerku, ostavila joj sendvič i rekla da će raditi od kuće. Potom se vratila u svoju rezidenciju, obrisala podatke sa oba mobilna telefona i otišla ne ponеvši torbu, lična dokumenta, ključeve niti druge lične stvari.
Nadzorne kamere kasnije su je snimile kako sama hoda duž državnog puta 518 u blizini mesta Rančos de Taos. To je bio poslednji potvrđeni trag da je bila živa.
Njeni skeletni ostaci pronađeni su mesecima kasnije u nacionalnoj šumi Karson u Novom Meksiku. U blizini je pronađen i pištolj za koji članovi porodice tvrde da nije pripadao Kasijas. Državna policija Novog Meksika saopštila je da forenzička skeniranja rekonstruisane lobanje nisu pokazala prisustvo projektila, dok medicinski veštak još nije objavio zvaničan uzrok smrti.
Hansen smatra da dostupne informacije ukazuju na mogućnost krivičnog dela. On je izjavio da mu slučaj deluje „veoma, veoma sumnjivo“ i procenio da postoji znatno veća verovatnoća da je reč o nasilnoj smrti nego o samoubistvu povezanim sa depresijom.
Bivši agent FBI-ja izneo je teoriju da bi određene napredne tehnologije mogle objasniti neobično ponašanje Kasijas pre nestanka i nedostatak klasičnih forenzičkih tragova. Kao primere naveo je sisteme koji koriste mikrotalasno zračenje, snopove naelektrisanih čestica i takozvane tehnologije „glas u lobanju“, za koje pristalice te teorije tvrde da mogu prenositi zvukove ili glasove direktno u svest osobe.
Prema Hansenovim navodima, takve tehnologije bi teoretski mogle izazvati konfuziju, paranoju, strah ili osećaj da osoba prima instrukcije od spoljnog autoriteta. Takođe je ukazao na istraživanja niskofrekventnih zvučnih talasa koji bi mogli da utiču na psihološko stanje, izazivajući anksioznost, paniku ili osećaj da je osoba pod nadzorom.
Hansen je naveo da takvi simptomi podsećaju na slučajeve povezane sa takozvanim Havanskim sindromom, prijavljenim među američkim diplomatama i obaveštajnim službenicima širom sveta.
On je dodao da ne tvrdi da su usmerena energetska sredstva sigurno korišćena u ovom slučaju, ali smatra da bi neki oblik spoljnog uticaja mogao objasniti postupke Kasijas. Kao alternativu naveo je mogućnost da je bila namamljena pod izgovorom da će se ubrzo vratiti, što je, prema njegovim rečima, obrazac koji se pojavljuje i u drugim sličnim slučajevima.
Njegove tvrdnje pojavile su se u trenutku kada raste interesovanje za niz smrti i nestanaka ljudi povezanih sa osetljivim državnim programima. Posmatrači su ukazivali na slučajeve naučnika, inženjera, vojnih lica i istraživača koji su radili na nuklearnim tehnologijama, naprednim pogonskim sistemima, poverljivim vazduhoplovnim projektima ili istraživanjima neidentifikovanih vazdušnih pojava.
Među najzapaženijim slučajevima navodi se nestanak penzionisanog general-majora američkog ratnog vazduhoplovstva Vilijama Nila Mekaslanda, koji je rukovodio visoko poverljivim svemirskim i vazduhoplovnim programima. Njegov nestanak usledio je nakon što je predsednik Donald Tramp naredio objavljivanje ranije poverljivih dokumenata o NLO i UAP fenomenima.
Do proleća 2026. godine objavljeni su izveštaji o više smrtnih slučajeva i nestanaka među vazduhoplovnim inženjerima, NASA naučnicima, nuklearnim stručnjacima i istraživačima povezanima sa naprednim tehnologijama.
Iako su mnogi od tih slučajeva zvanično okarakterisani kao nesreće ili samoubistva, kritičari ukazuju na zajedničke elemente poput obrisanih elektronskih uređaja, neobičnog ponašanja pre smrti, iznenadnih odlazaka i okolnosti koje nisu u potpunosti razjašnjene.
Dodatnu pažnju privukao je i slučaj istraživačice antigravitacionih tehnologija Ejmi Eskridž, suosnivača Instituta za egzotične nauke u Hantsvilu u Alabami. Pre smrti je tvrdila da je izložena napadima usmerenim energetskim sredstvima i navodila opekotine, lezije na koži i druge simptome za koje je verovala da su posledica mikrotalasnih napada.
Prema navodima osoba iz njenog okruženja, Eskridž je strahovala za bezbednost dok se pripremala da govori o naprednim pogonskim tehnologijama i istraživanjima povezanim sa temama NLO fenomena. Njene tvrdnje kasnije je istraživao penzionisani britanski obaveštajni oficir Frans Milbern, koji je zaključio da je moguće da su postojali pokušaji zastrašivanja ili onesposobljavanja.
Istražni organi za sada nisu saopštili da postoji bilo kakva veza između smrti Melise Kasijas i tehnologija koje pominje Hansen. Nisu objavljeni osumnjičeni, a zvaničan uzrok smrti još nije utvrđen.
Međutim, kombinacija neobičnog ponašanja pre nestanka, obrisanih telefona, odsustva jasnog uzroka smrti i pronalaska nepoznatog pištolja pored posmrtnih ostataka nastavlja da podstiče pitanja na koja istraga još nije dala odgovore.
